Порекло становништва села Прњавор и Враћевшница, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села – топографске прилике.
Село се налази на јужним огранцима Рудника, где се долина Враћевшничке Реке шири у долину Груже. Крајње западне куће су само једним потоком одвојене од села Доње Црнуће.
Воде.
Село се служи искључиво бунарском водом.
Земље и шуме.
Село има мало своје шуме. У пољу има четири трла, где зими неко од укућана чува стоку у кошарама.
Тип села.
Село је разбијеног типа али куће нису сувише растурене. Највеће одстојање између крајева може бити до 500 метара.
Село се дели на четрири краја: Трска, Косовињак, Прњавор а насеље поред друма зову Враћевшница („Друмари“). Ту су кафане, дућани, школа и има изгледа да се тај део још јаче развије.
Име селу.
Само име села показује да је оно било манастирско. Доиста, зна се да је на овом месту било насеље и да се звало Купиново – због многих купина којих ту има. Доцније се оно исели са манастирског имања и заснује село Сврачковци. Прњавором се село назвало тек када је владика Мелентије отишао из манастира Враћевшнице.
Старине у селу.
Има једна црквина, где причају да је била црква пре него што је подигнут манастир. Кажу да је код ње Карађорђе дизао устанак.
Постанак села и порекло становништва.
Да ли је део становништва од села Купиново остао овде не може се сигурно рећи, тек изгледа да данашње становништво није старије од Карађорђева времена. Готово све фамилије су пореклом од Сјенице и све су дошле за време Карађорђеве владе, осим неколико, које су овде дошле за време Првог српско-турског рата. Има једна фамилија из Његуша, неколико доцније досељених из оклних села и др. Досељеници су радили манастирско земљиште кулучећи на њему а због тога држави нису плаћали порез-данак. Када су дошли, причају, нису плаћали порез већ су радили манастиру два дана у недељи. Доцније је обрађено земљиште прешло у њихову својину.
У Трсци су ове фамилије:
-Милошевићи. Дошао прадед Вујица из Сјенице за време Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Стевановићи. Дошао прадед Ђерко од Сјенице („Карађорђе га дотерао“). Славе Лучиндан.
-Јанковићи су изумрла фамилија. Њихове фамилије има у Водњу – Шумадија.
-Радовановићи. Овамо им дошао прадед Радован из села Дујака на Пештеру за време Карађорђа. Они су фамилија са Средојевићима (Средоје и Радован су били браћа). Славе Јовањдан.
-Стевановићи (Ћосовићи). Дошао им прадед Антоније Мимовић из села Мајдана на Руднику после митрополита Мелентија. Старином су од Колашина – звали су их Колашинцима. Славе Никољдан.
-Бошковићи су дошли из Сјенице 1888. године. Славе Мратиндан.
-Маринковићи су дошли пре 15 година из Горње Црнуће. Славе Стевањдан.
-Томићи. Предак је дошао овде из Липовца а родом је из Кнића од тамошњих Томића. Ушао као уљез у кућу изумрлих Јанковића. Славе Аранђеловдан.
-Милосављевићи су скорији досељеници из Пећи (манастирски шумар). Славе Јовањдан.
У Косовињаку су ове фамилије:
-Лаловићи. Дошао прадед Радивоје („Лале“) од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Спасојевићи су дошли за време Првог српско-турског рата од Сјенице. Славе Јовањдан.
У (правом) Прњавору су ове фамилиjе:
-Поповићи. Они су фамилија са Огњановићима из Горње Црнуће а зову се по попу Марку, чији је отац дошао из Његуша. Славе Петровдан.
-Средојевићи. Прадед Средоје Марјановић прешао овамо 1809. године из села Дујака на Пештеру. Славе Јовањдан.
-Радовановићи. Видрети о пореклу код Радовановића из краја Трске.
-Стевановићи. Видети о пореклу код Стевановића (Ћосовића) у крају Трска.
-Петровићи. Деда данашњих довела мајка из Велереча и био је доводак у кућу попа Миливоја Ђорђевића. Славе Усековање.
-Јовановићи. Дошао дед из Мајдана рудничког. Славе Лазаревдан.
-Јовановићи. Отац им дошао из Куманова као уљез у изумрлу кућу попа Миливоја Ђорђевића. Славе Никољдан.
-Павловићи. Новица дошао из Доње Врбаве као уљез у кућу Стевановића пре 22 године. Славе Аранђеловдан.
-Павловићи су дошли пре 20 година из Брестовца. Славе Лучиндан.
-Ракетићи су досељени пре 13 година из Претока а тамошњи Ракетићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Никољдан.
У Враћевшници („Друмари“) су ове фамилије:
-Стевановићи су од Стевановића из Трске.
-Маринковићи су дошли пре 20 година из Горње Црнуће од тамошњих Маринковића. Славе Стевањдан.
-Огњановићи (ковач) су дошли из Горње Црнуће од тамошњих Огњановића. Славе Петровдан.
-Средојевићи су од Средојевића прњаворских. Славе Јовањдан.
-Ђорђевићи (механџија) су дошли из Каменице. Славе Алимпијевдан.
-Недељковићи (дућанџија) су дошли из неког села код Чачка. Славе Ђурђевдан.
-Радивојевићи (дућанџија) су дошли пре 10 година из Крагујевца.
ИЗВОР: Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Коментари (0)