Порекло презимена, село Претоке (Кнић)

Порекло становништва села Претоке, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – топографске прилике.

Село лежи испод Великог Врха на пространим терасама качерске и рипањске фазе. Између појединих коса су мањи потоци – обично овде својим горњим делом – од којих је највећи Ваган Вода.

Воде.

Село је сиромашно изворима, али се и бунарска вода тешко добија. Извори су: Крупничка Чесма, Извор у Селишту и Светиња. Постоје само 2-3 трла у пољу.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на пет крајева: Горњи Крај, Просек, Бодине, Ражаница – између Просека и Бодина и Доњи Карај.
Име селу.

Прича се да је село добило име по томе што су Срби у једном боју претекли Турке и вратили се натраг.

Старине у селу.

Има једно селиште од неког строг села. У Просеку има једна црквина; не зна се од које цркве. На плочама око ње истоку окренутим, има знак крста. Стара калдрма је ишла од Борча преко овог селишта.

Постанак села и порекло становништва.

У селу има старих фамилија,може се рачунати да су из прве половине 18. века. Четири фамилије знају поуздано да су овде биле за време Кочине Крајине. Иначе, велики број број сеоског становништва је досељен од Сјенице за време Карађорђа. Има и доцнијих досељеника од Сјенице, Старог Влаха, Драгачева, суседних области Груже и из саме Груже. До Карађорђа није било у равни насељених, већ само под планином.

У Горњем Крају су ове фамилије:

-Васовићи се сматрају као старинци. Били су овде још у време Кочине Крајине. Они су од старих Гагића у Поточанима – Гагића Кућишта али се не зна одакле су овамо дошли. Славе Аранђеловдан.
-Терзићи (Глишовићи, Петрићевићи, Марковићи, Луковићи и Милојевићи). Чукунбаба довела синове из села Брезове под Мучњем кад је Карађорђе ратовао под Сјеницом. Муж јој је у том рату погинуо. Девер јој Миливоје је мало пре ње дошао из истог села. Славе Аранђеловдан.
-Ракетићи. Дошла су браћа Никола и Аксентије од Сјенице за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Ђоковићи су за време Карађорђа досељени од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Стевановићи (Росићи). Дошли су за време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Ћирила и Методија.
-Миловановићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Никољдан.
-Грујовићи су дошли пре 50 година из села Брезове под Мучњем. Славе Ђурђевдан.
-Поповићи. Отац поп дошао из гружанског Белог Поља – где их има још, Поповића – а старином су из Бијелог Поља у данашњој Црној Гори. Славе Јовањдан.
-Савићи су дошли из Бумбаревог Брда пре више од 30 година. Они су од тамошње фамилије Чушајића. Славе Ђурђевдан.
-Глишовићи су овамо дошли из Бреснице а старином су из Чајетине, одакле је дошла у Бресницу за време Карађорђа. Славе Никољдан.

У Просеку су ове фамилије:

-Брковићи (Симовићи и Благојевићи) су старинци. Били су овде у време Кочине Крајине. Славе Никољдан.
-Бекчићи су се доселили за време Карађорђа од Сјенице. Славе Илиндан.
-Јеремићи. Дошла су браћа Комнен и Јеремија из неког села преко Јавора за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Урошевићи су фамилија са Ђуровићима и Петковићима у Доњем Крају. Славе Аранђеловдан.
-Вранићи су се доселили пре 30 година из села Гоња код Сјенице. Славе Никољдан.

У Ражаници (Средина Села) су ове фамилије:

-Ајдаровићи, старо презиме Петровићи, па пошто је један од њих за време Карађорђа убио Турчина Ајдара, назове се по њему цела фамилија. Ово је једна од најстаријих фамилија у селу. Били су овде за време Кочине Крајине. Славе Ђурђевдан.
-Обрадовићи су дошли пре 50 година из Церове у Драгачеву. По старини су фамилија са Петковићима и Ђуровићима. Славе Ђурђевдан.
-Крговићи су дошли пред Први српско-турски рат из села Кладнице у околини Сјенице. Славе Митровдан.
-Илинчићи (Мишовићи, Илинчићи, Глишовићи и Ђорђевићи) су досељени из једног села под Јавором, изгледа у почетку владе Карађорђеве. Славе Лучиндан.
-Андрићи. Чукундед Симо доселио е из села Братљева у Старом Влаху за време Карађорђа. Славе Ђурђиц.
-Планићи. Браћа Радисав и Радосав досељени су за време Карађорђа из села Плане код Сјенице. Славе Никољдан.
-Крупниковићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Никољдан.

У Доњем Крају су ове фамилије:

-Луковићи (Луковићи и Пантовићи). Једна од најстаријих фамилија. Били су овде већ за време Кочине Крајине; до сада седмо колено. Славе Никољдан.
-Мурузовићи су по старини род са Брковићима. Славе Никољдан.
-Ђуровићи и Петковићи. Ђуро и Петко братучеди доселили се од Сјенице за време Карађорђева ратовања по Сјеници. Славе Ђурђевдан.
-Томићи су фамилија са Ђоковићима из Горњег Краја. Славе Аранђеловдан.

Напомена: У крају Бодине није наведено које фамилије живе или је то учињено кроз суседне крајеве.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.