Порекло становништва села Зајечиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Зајечиће је сеоско насеље лоцирано у јужном делу Сјеничке котлине. Од Сјенице је удаљено 7 км. Обједињује две целине: Горње и Доње Зајечиће, са више махала, од којих Бихорска представља најстарију и језгро одакле се село развијало. Село је смештено у висинском појасу 1.120-1.140 м, на планинском терену између Букове главе (1.235 м) и Дебелог брда (1.162 м). Насеље припада разбијеном типу. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 877 ха. У Зејечићима је 2002. године живело 185 становника. Према подацима из 1921. године, насеље под именом Зајечиће броји 15 домова и има 130 становника.
Између Зајечића и села Крће је река Јабланица. Јабланица настаје од раждагињских извора познатих као Мемића врело, Ферхатово врело, Гилића врело, Крћанско врело. Поред наведених извора, у селу се налази и извор Врело. Кроз атар села теку и потоци – Брежански поток, Крћански поток и Божов поток. У селу се налази јавна чесма, чију воду користе ученици школе “Јован Јовановић Змај” у Раждагињи.
Јабланица је лева и највећа притока Вапе. Дуга је 25 км, и извире на 1.340 м надморске висине испод врхова Кобилице. Тече незнатном дужином у долини Ракље, а затим као Заљевека река до Брезе, одакле тече као Јабланица до ушћа у Вапу. Низводно од Зајечића, а посебно од Брезе, Јабланица је бистра река, са израженим меандрима, оивичена ливадама и пашњацима. На Јабланици, код хотела “Борићи” 1972. године подигнута је прва брана и формирано вештачко језеро, искључиво у рекреативне сврхе. Језеро је имало површину од 1 ха. Друга устава подигнута је 1988. године, али није утицала на то да се ревитализује првобитна намена језера. Језеро је само пет година коришћено у рекреативне сврхе (имало уређену плажу коју су користили локално становништво и гости хотела). На почетку XXI века на терену се виде остаци бране, док је језеро засуто и обрасло травом, а на његовом дну пасу говеда.
Јабланица је, као и остале реке у Сјеничком крају, богата рибом, и то кленом и мреном. Заљевска река, позната у горњем току под називом Ракље, понире са два изворишна крака. После 2 км подземног тока у долини Ракље настаје површински ток, који се преко Заљевске реке и Јабланице одржава све до ушћа у Вапу.
Село се налази недалеко од Раждагиње и, на основу истраживања на терену, сматра се да је добило име по леглу зечева. Зајечиће је једино насеље овог имена у Србији.
У селу постоји осморазредна основна школа. Стара зграда школе подигнута је после Другог светског рата (1946/47. године). Месна канцеларија у селу је формирана одмах после Другог светског рата. У ову школу долазе деца из Крћа, Дубнице, Брезе, Кијеваца, Врсјенице, Раждагиње и Дујки (у школу долазе ђаци из свих села која припадају Месној заједници Раждагиња). Нова школска зграда грађена је 1982- 1983, а део школе је опремљен 2003. године. Један спрат школе још увек није завршен. Амбуланта је у селу почела са радом 1975/76. године. Село је добило струју 1971. године. Сеоски водовод је изграђен 1978, када је каптирана вода са Крћанског врела. Асфалтни пут је изграђен 1989. године. Домаћинства у селу су добила телефон 2006, а први телефон у селу су имали школа и месна канцеларија, и то од 1970. године.
Најважнија занимања становништва су сточарство, ратарство и воћарство.
Подаци говоре да је од 1948. до 1961. број становника порастао за 27% да би до 1971. опао за 6%, затим до 1981. порастао за 13%) и до 2002. године опао за 31%. Број домаћинстава био је у порасту до 1981. за 77%, а затим у опадању до 2002. године 22%. Према подацима из 1991. било је 30 домаћинстава са 5 и више чланова (65,22%), а 2002. године 17 (39,54%). Просечан број чланова у домаћинству је у паду од 1953. године.
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 200 31 6,45
1953. 241 34 7,08
1961. 253 37 6,83
1971. 239 53 4,50
1981. 269 55 4,89
1991. 242 46 5,26
2002. 185 43 4,30
Домаћинства у селу Зајечиће:
1. Бихорац Заим
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 7 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године.
Род: Бихорци, Машовићи.
2. Бихорац Нухо
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 7 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године.
Род: Бихорци и Јукићи.
3. Бихорац Дашо
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 7 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Два члана домаћинства су запослена у родном селу.
4. Бихорац Сабро
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 10 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. У домаћинству су 2 ученика школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Исељеници из села Зајечиће:
1. Бихорац Фериз
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1971. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио филозофски факултет.
2. Бихорац Расим
Домаћинство има 5 чланова. Иселили се 1980. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.
На основу теренских истраживања, становништво овог села се исељавало углавном у Сарајево.
Број становника до 19 година старости је у периоду 1991-2002. године смањен за 26%, а преко 60 година живота незнатно порастао (3%). Индекс старења је у незнатном порасту (0,36 – 0,50 индексних поена) и село има демографску будућност.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни – –
муслимани 242 100,00
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби – –
Бошњаци 180 97,30
Муслимани 3 1,62
Остали 2 1,08
У селу је по вероисповести 1991. године било 100% муслимана. Према подацима из 2002. године по националној припадности у селу је било 97,30% Бошњака, 1,62% Муслимана и 1,08% осталих. Мештани сматрају да су се доселили у XVIII веку из Црне Горе (Бихор) и углавном се презивају Бихорци.
У Зајечићима је 1981. и 1991. било 196 становника преко 15 година старости, а 2002. године 137 становника. У периоду 1981-2002. године број лица без школске спреме се смањио за 63%, са 4 разреда основне школе за 52%, са основном школом 25% и са вишом школом и факултетом за 23%, а повећао се број лица са средњом школом за 57%. Према подацима из 1991. евидентиран је 41 неписмени становник (20,91%), а 2002. године 21 (15,33%).
Домаћинства изворе прихода остварују углавном из непољопривредних делатности или су мешовита, док је сточни фонд преполовљен у односу на 1981. годину. Становништво се бави и ратарством. Сеју зоб, јечам, вештачку траву (сакупљају сено), кромпир, а у последњих 10 година сеје се и пшеница.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)