Порекло презимена, село Зајечиће (Сјеница)

Порекло становништва села Зајечиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

фото Бејто Зиљкић (Panoramio)
фото Бејто Зиљкић (Panoramio)

Зајечиће је сеоско насеље лоцирано у јужном делу Сјеничке котлине. Од Сјенице је удаљено 7 км. Обједињује две целине: Горње и Доње Зајечиће, са више махала, од којих Бихорска представља најстарију и језгро одакле се село развијало. Село је смештено у висинском појасу 1.120-1.140 м, на планинском терену између Букове главе (1.235 м) и Дебелог брда (1.162 м). Насеље припада разбијеном типу. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 877 ха. У Зејечићима је 2002. године живело 185 становника. Према подацима из 1921. године, насеље под именом Зајечиће броји 15 домова и има 130 становника.

Између Зајечића и села Крће је река Јабланица. Јабланица настаје од раждагињских извора познатих као Мемића врело, Ферхатово врело, Гилића врело, Крћанско врело. Поред наведених извора, у селу се налази и извор Врело. Кроз атар села теку и потоци – Брежански поток, Крћански поток и Божов поток. У селу се налази јавна чесма, чију воду користе ученици школе “Јован Јовановић Змај” у Раждагињи.

Јабланица је лева и највећа притока Вапе. Дуга је 25 км, и извире на 1.340 м надморске висине испод врхова Кобилице. Тече незнатном дужином у долини Ракље, а затим као Заљевека река до Брезе, одакле тече као Јабланица до ушћа у Вапу. Низводно од Зајечића, а посебно од Брезе, Јабланица је бистра река, са израженим меандрима, оивичена ливадама и пашњацима. На Јабланици, код хотела “Борићи” 1972. године подигнута је прва брана и формирано вештачко језеро, искључиво у рекреативне сврхе. Језеро је имало површину од 1 ха. Друга устава подигнута је 1988. године, али није утицала на то да се ревитализује првобитна намена језера. Језеро је само пет година коришћено у рекреативне сврхе (имало уређену плажу коју су користили локално становништво и гости хотела). На почетку XXI века на терену се виде остаци бране, док је језеро засуто и обрасло травом, а на његовом дну пасу говеда.

Јабланица је, као и остале реке у Сјеничком крају, богата рибом, и то кленом и мреном. Заљевска река, позната у горњем току под називом Ракље, понире са два изворишна крака. После 2 км подземног тока у долини Ракље настаје површински ток, који се преко Заљевске реке и Јабланице одржава све до ушћа у Вапу.

Село се налази недалеко од Раждагиње и, на основу истраживања на терену, сматра се да је добило име по леглу зечева. Зајечиће је једино насеље овог имена у Србији.

У селу постоји осморазредна основна школа. Стара зграда школе подигнута је после Другог светског рата (1946/47. године). Месна канцеларија у селу је формирана одмах после Другог светског рата. У ову школу долазе деца из Крћа, Дубнице, Брезе, Кијеваца, Врсјенице, Раждагиње и Дујки (у школу долазе ђаци из свих села која припадају Месној заједници Раждагиња). Нова школска зграда грађена је 1982- 1983, а део школе је опремљен 2003. године. Један спрат школе још увек није завршен. Амбуланта је у селу почела са радом 1975/76. године. Село је добило струју 1971. године. Сеоски водовод је изграђен 1978, када је каптирана вода са Крћанског врела. Асфалтни пут је изграђен 1989. године. Домаћинства у селу су добила телефон 2006, а први телефон у селу су имали школа и месна канцеларија, и то од 1970. године.

Најважнија занимања становништва су сточарство, ратарство и воћарство.

Подаци говоре да је од 1948. до 1961. број становника порастао за 27% да би до 1971. опао за 6%, затим до 1981. порастао за 13%) и до 2002. године опао за 31%. Број домаћинстава био је у порасту до 1981. за 77%, а затим у опадању до 2002. године 22%. Према подацима из 1991. било је 30 домаћинстава са 5 и више чланова (65,22%), а 2002. године 17 (39,54%). Просечан број чланова у домаћинству је у паду од 1953. године.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству  

Година       Број становника        Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                     200                                        31                                                6,45

1953.                      241                                        34                                                7,08

1961.                      253                                        37                                                6,83

1971.                      239                                        53                                                4,50

1981.                      269                                        55                                                4,89

1991.                       242                                       46                                                 5,26

2002.                      185                                       43                                                 4,30

Домаћинства у селу Зајечиће:

1.                  Бихорац Заим

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 7 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године.

Род: Бихорци, Машовићи.

2.                  Бихорац Нухо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 7 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године.

Род: Бихорци и Јукићи.

3.                  Бихорац Дашо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 7 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Два члана домаћинства су запослена у родном селу.

4.                  Бихорац Сабро

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 10 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. У домаћинству су 2 ученика школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Исељеници из села Зајечиће:

1.                  Бихорац Фериз

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1971. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио филозофски факултет.

2.                  Бихорац Расим

Домаћинство има 5 чланова. Иселили се 1980. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

На основу теренских истраживања, становништво овог села се исељавало углавном у Сарајево.

Број становника до 19 година старости је у периоду 1991-2002. године смањен за 26%, а преко 60 година живота незнатно порастао (3%). Индекс старења је у незнатном порасту (0,36 – 0,50 индексних поена) и село има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година                    1991.       %

православни             –            –

муслимани             242          100,00

остали                        –            –

Становништво по националној припадности

Година                     2002.      %

Срби                         –          –

Бошњаци                 180                  97,30

Муслимани             3         1,62

Остали                     2         1,08

У селу је по вероисповести 1991. године било 100% муслимана. Према подацима из 2002. године по националној припадности у селу је било 97,30% Бошњака, 1,62% Муслимана и 1,08% осталих. Мештани сматрају да су се доселили у XVIII веку из Црне Горе (Бихор) и углавном се презивају Бихорци.

У Зајечићима је 1981. и 1991. било 196 становника преко 15 година старости, а 2002. године 137 становника. У периоду 1981-2002. године број лица без школске спреме се смањио за 63%, са 4 разреда основне школе за 52%, са основном школом 25% и са вишом школом и факултетом за 23%, а повећао се број лица са средњом школом за 57%. Према подацима из 1991. евидентиран је 41 неписмени становник (20,91%), а 2002. године 21 (15,33%).

Домаћинства изворе прихода остварују углавном из непољопривредних делатности или су мешовита, док је сточни фонд преполовљен у односу на 1981. годину. Становништво се бави и ратарством. Сеју зоб, јечам, вештачку траву (сакупљају сено), кромпир, а у последњих 10 година сеје се и пшеница.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.