Порекло презимена, село Расно (Сјеница)

Порекло становништва села Расно, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Rasno

Расно је сеоско насеље разбијеног типа, удаљено 25 км југоисточно од Сјенице. Налази се на Пештерској висоравни, тј. на Горњем Пештеру, између Нинаје и Гиљеве. Смештено је у висинском појасу 1.180-1.220 м, на долинским странама Рашљанске реке, између Роговине (1269 н), Марковца (1242 м) и Круја (1197 м). Село чини више махала: Ејуповска, Ибишовска, Неда, Дуганџијско брдо и центар села. Површина сеоског атара износи 1.901 ха, а катастарске општине 2.301 ха, која обухвата и атар села Аливеровиће, површине 400 ха. Према попису 2002. године у селу је живео 401 становник.

На територији села налази се неколико извора, од којих су најпознатији: Беловода, чија је вода каптирана и служи за снабдевање водом 80% домаћинстава; извор Јоховача, чијом се водом снабдева 20% домаћинстава; и извор Стара дуганџија, који је потпуно запуштен. Кроз атар села, ван насеља, протичу Рашљанска река и Јолова река, односно поток (више села). У атару села тј. у Расном пољу, налази се и Хоћанска локва.

Расно је богато природним и вештачким ливадама и пашњацима. Летња сточарска насеља, станови, налазе се у Вранотићу, Крују, Јоховачи и око Рашљанске реке.

Село се под овим именом спомиње у попису из 1572. године.

Археолошка истраживања су утврдила касни средњи век на територији овог насеља. Северно од села налази се локалитет „Црквиште”. Уочљиви су остаци цркве мањих димензија. Јужно од цркве је некропола са вертикално постављеним споменицима поред главе и ногу покојника. Археолошка истраживања су извршена и у близини садашњег муслиманског гробља, где су јужно од њега, утврђени остаци неколико некропола, које је пресекао пут који се одваја од пута Расно – Тузиње и води за Рамошево [Премовић-Алексић, 1985, 47-^18]. У пописима из 1571. и 1585. године Расно је припадало нахији Трговиште [Премовић-Алексић, 1997, 42]. Према подацима из 1921. године село је средиште општине Расно и има 52 куће и 348 становника.

Око порекла имена села постоји неколико мишљења. Миле Недељковић сматра да назив насеља води порекло од речи „храст” – у народу називан „раст”. Међутим, мештани сматрају да је име добило по сеоском извору Раса – Расно, и да је основано у XVII веку, када су им преци дошли углавном из Црне Горе и, мање, из Албаније. Мештани сматрају да већина породица у селу води порекло од Кара Јуке, који се овде доселио у XVII веку.

Село је струју добило 1970, водовод 1982. и макадамски пут 1953. године. Џамија је изграђена 1935, амбуланта 1972. године и задруга, коју је отворио комбинат „Пештер”. Основна школа у Расну је отворена 1926, а осмогодишња, у саставу Матичне школе „Рифат Бурџевић – Тршо” у Карајукућа Бунарима, 1970. године. Село преко Дуге Пољане са Сјеницом има аутобуску везу једном дневио, а зими једном до два пута седмично. За време високих снегова аутобуска веза се не одржава. Сва домаћинства су добила телефон 2005. године, а пре телефонска веза је постојала само у месној канцеларији. У селу постоји приватна продавница мешовите робе са једним радником.

И територија ове месне заједнице била је изложена административним променама. О тим променама забележили смо казивање Јевта Вучковића, учитеља у пензији из Сјенице: „У селу се од 1912. до 1945. налазило седиште Општине Расно у чијем су се саставу 1912. године налазила села: Расно, Баћица, Жабрен, Аливеровиће, Камешница, Међугор, Растеновиће, Рашковиће и Точилово, са 1.618 становника. Године 1945. села Баћица и Точилово су издвојена из Расна и среза Сјеничког и припојена срезу Штавичком (тутинском). Село Жабрен ушло је у састав новоформираног Месног народног одбора Дражевиће, у чијем саставу су била и села: Житниће и Камешница, која су претходно припадала општини Дуга Пољана. Од 1948. године у Расну је месна канцеларија за 6 насеља: Расно, Рашковиће, Цетановиће, Аливеровиће, Читлук и Међугор. До 60-их година XX века у селу је било; и Срба. Сада их више нема.” Месна заједницаје формирана 1963. године. ,

Најважније занимање становништва јс сточарство.

Од дневних миграната, највише је ученика основне школе (око 100), радника 6 и ученика средњих школа 7.

Бројно кретање становништва у Расну од 1948. године било је неравномерно. Број становника је смањен од 1953. до 2002. године 39%. У периоду од 1981. до 2002. године број становника је смањен 26%. И бројчано кретање домаћинстава у селу у директној је вези са оваквим кретањем броја становника. Број домаћинстава се смањио од 1948. до 2002. године 18%, а у периоду од 1991. до 2002. године се повећао 4%. Просечан број чланова у домаћинству је пратио нестабилно бројно кретање становништва и домаћинстава, тако да је 1991. било 57 домаћинстава са 5 и више чланова (70,37%), а 2002. године у ову категорију су спадала 43 домаинства (53,09%). Највеће смањење је забележено код домаћинстава са 8 и више чланова, тако да их је 1991. било 27, а 2002. године само 8.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година      Број становника       Број домаћинстава     Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    594                                       102                                             5,82

1953.                     653                                       104                                             6,27

1961.                     643                                        104                                             6,18

1971.                      517                                          90                                             5,74

1981.                     538                                          95                                              5,66

1991.                      512                                          81                                               6,32

2002.                     401                                          84                                              4,77

Домаћинства у селу Расно:

1.      Мировић Хасим

Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али је опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1970. године. Једно лице је запослено у родном селу, а 4 лица траже посао. У домаћинству је 1 ученик средње школе и 1 студент. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од старог Хас-Хота из места Рапш Хотит из Албаније. Доселили су се у XVII веку у Ругову, затим у Набоје (Тутин), а одатле у Аливеровиће. Домаћинство се 1969. године доселило у Расно.

Род: Мировићи, Садовићи, Сејдовићи, Муратовићи и др.

2.      Шећовић Исо

Домаћинство има 13 чланова. Од Сјенице је удаљено 35 км, од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 3 км.

Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1970. године. Четири члана домаћинства су запослена у Немачкој, 5 лица тражи посао, а 1 члан је студент. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.

Порекло: Фамилија потиче од старог Шећа, по коме су добили презиме Шећовићи. Сматрају да су по пореклу Ибишовићи, а по деди Шећовићи.

Род: Ајдиновићи, Фековићи, Хасановићи, Етовићи, Захировићи.

3.      Захировић Захир

Домаћинство има 14 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 3 кт, а од аутобуске станице 2 кт. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уре- ђајима и водом. Струју су добили 1970. године. Четири лица су запослена ван територије Сјеничког краја, а 5 чланова траже посао. У домаћинству су 3 ученика основне и 1 ученик средње школе.

Порекло: Фамилија потиче од претка Кара Јуке. Сматрају да су по пореклу Ибишовићи, а по деду Захиру прозвани су Захировићи.

Род: Хасановићи, Етовићи, Шећовићи, Рустемовићи, Фековићи, Смајовићи, Суљовићи, Рашовићи, Решовићи и др.

4.      Суљовић Шућро

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 35 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом, и са струјом од 1970. године. Три радноспособна члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од претка Кара Јуке. Сматрају да су по пореклу Ибишовићи (по Ибишу), а по деду Суљи су названи Суљовићи.

Род: Рашовићи, Решовићи, Етовићи, Хасановићи, Захировићи, Фековићи, Шећовићи и др.

5.      Зеновић Шабан

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 35 км, основне школе 500 м, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1970. године. Два лица су запослена у Аустрији, а 2 радно способна члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од старог Кара Јуке, затим по старом Ејупу прозвани су Ејуповићи, а по деди Зену Зеновићи.

Род: Арифовићи, Ејуповићи, Зеновићи и др.

6.      Решовић Фадил

Домаћинство има 13 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 0,5 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1970. године. Пет лица је запослено у Данској, а 3 радноспособна члана траже посао. У домаћинству су 3 ученика основне и 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од старог Кара Јуке, затим су од Ибиша названи Ибишовићи, а по деди Решу Решовићи.

Род: Рашовићи, Суљовићи, Етовићи, Фековићи, Смајовићи, Арслановићи, Хасановићи, Захировићи и др.

7.      Арифовић Пајазит

Домаћинство има 11 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са водом и струјом (од 1970. године). Четири лица су запослена (двоје у родном селу, а двоје у Немачкој), а 5 чланова тражи посао. У домаћинству су 3 ученика основне и 3 ученика средње школе. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Кара Јуке, затим су по Ејупу названи Ејуповићи, а по деди Арифу Арифовићи.

Род: Арифовићи, Ејуповићи, Шемовићи, Адемовићи, Хајровићи и др.

8.      Шемовић Мехмед

Домаћинство има 11 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 1,5 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са водом и струјом од 1970. године. Два лица су запослена у родном селу, а четири ван територије Сјеничког краја. Четири члана траже посао, а 4 члана су основци.

Порекло: Фамилија потиче од старог Кара Јуке, од кога потиче скоро цело село Расно, затим су по Ејупу прозвани Ејуповићи, а по деди Шему Шемовићи.

Род: Арифовићи, Зеновићи, Адемовићи, Хајровићи и Ејуповићи.

9.      Ејуповић Азем

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1970. године. Три лица траже посао, а 1 члан је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.

Порекло: Фамилија потиче од претка Кара Јуке, а касније су од старог Ејупа (деда) добили презиме Ејуповићи.

Род: Арифовићи, Зеновићи, Адемовићи, Хајровићи, Шемовићи и др.

10.  Хукић Исмет

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 50 м, а од аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду. Три лица траже посао. Један члан домаћинства је ученик основне школе, а 2 члана средње школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Хукића из села Угао.

Род: Хукићи, Бибићи, Горчевићи.

11.  Дацић Хусеин

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 5,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, и опремљена је санитарним уређајима и водом. Три лица траже посао, а 2 похађају основну школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Дацићи.

12.  Фековић Салко

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 1,5 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује саиитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, једно тражи посао, а једно је је ученик основне школе.

Порекло: Фамилија потиче од Кара Јуке, затим од Ибиша и Ибишовића.

Род: Ејуповићи и Ибишовићи.

 

Исељеници из села Расно:

1.      Ејуповић Ахмет

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1962. године у Пендик (Турска) без одређеног разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.      Авдовић Махит

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се 1988. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.      Мировић Хајро

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се 1997. године у Сарајево ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.      Васиљевић Јеро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1970. године у Кованлук код Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.      Ватић Дестан

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1968. године у Скопље ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

6.      Арифовић Мујо

Домаћинство има 14 чланова. Иселили су се 1973. године у Сарајево ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

7.      Хаировић Хамид

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1964. године у Истанбул ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

8.      Шемовић Шемсо

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1976. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.      Спаховић Јусуф

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1983. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (КВ радник).

10.  Авдовић Абдурахман

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1990. године у Сарајево ради запослења и осталих разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

11.  Рушовић Ибрахим

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1987. године у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

12.  Рашовић Амир

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.  Васиљевић Рајко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1977. године у Кованлук код Краљева ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

14.  Зеновић Хабиб

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1986. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

15.  Авдовић Аћиф

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1992. године у Нови Пазар.

16.  Авдовић Хузеир

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1982. године у Сарајево.

17.  Вејселовић Реџеп

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1982. године у Сарајево.

18.  Рушовић Ибро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1982. године у Нови Пазар.

19.  Решовић Нафил

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1995. године у Данску.

20.  Рашовић Фехо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1973. године у Сјеницу.

21.  Рашовић Хоџо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1986 године у Сјеницу.

22.  Антонијевић Милосав

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1979. године у Ратину код Краљева.

23.  Рушовић Рушо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1992. године у Сарајево.

24.  Суховић Бајрам

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1977. године у Сјеницу.

25.  Спаховић Мурат

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се 1981. године у Нови Пазар.

26.  Спаховић Бајро

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1983. године у Сарајево.

27.  Спаховић Рагип

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1987. године у Нови Пазар.

28.  Рахмовић Раиф

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се 1993. године у Нови Пазар.

29.  Рахмовић Лутво

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1972. године у Сарајево.

30.  Васиљевић Миле

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1973. године у Крагујевац.

31.  Васиљевић Живко

Домаћинство има 6 чланова, Иселили су се 1973. године у Крагујевац.

32.  Васиљевић Радивоје

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1975. године у Ратину код Краљева.

33.  Васиљевић Драгоје

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1973. године у Ратину код Краљева.

34.  Васиљевић Васо

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се 1968. године у Ратину код Краљева.

35.  Мардал Ибро

Домаћинетво има 9 чланова. Иселили су се 1962. године у Нови Пазар.

36.  Шемовић Феко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1967. године у Нови Пазар.

37.  Шемовић Фериз

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1962. године у Нови Пазар.

38.  Сејфовић Дервиш

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1983. године у Сарајево.

39.  Сејфовић Сефер

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1986. године у Турску.

40.  Сејфовић Хабиб

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1986. године у Турску.

41.  Ајдиновић Рагип

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1992. године у Нови Пазар.

42.  Ејуповић Алија

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1975. године у Сарајево.

43.  Ејуповић Лутво

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1972. године у Нови Пазар.

44.  Ејуповић Меско

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1982. године у Нови Пазар.

45.  Захировић Нуман

Домаћинство има 16 чланова. Иселили су се 1992. године у Нови Пазар.

46.  Захировић Захир

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1992. године у Нови Пазар.

47.  Адемовић Сагип

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1992. године у Сарајево.

48.  Адемовић Селим

Домаћинство има 7 чланова. Иелили су се 1972. године у Сарајево.

49.  Сејфовић Сефо

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1993. године у Сарајево.

Напред наведени подаци са терена указују на то да су се житељи овог села исељавали углавном у Сарајево, Нови Пазар, Краљево, Крагујевац, Скопље, Сјеницу и Турску, али и у западне земље (Данска).

У периоду од 1991. до 2002. године у Расну се број лица до 19 година старости смањио 44%, а са 60 и више година повећао 81%.

Индекс старења је 1991. износио 0,18, а 2002. године 0,59 индексних поена. По попису из 2002. године становништво са 60 и више година чинило је 18,96%, што указује на то да село има младу популацију и демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  6          1,17

муслимани     506      98,83

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        390      97,25

Муслимани    1          0,26

Остали            10        2,49

По попису 2002. године у Расну је, по националној припадности, било 97,25% Бошњака и 0,26% Муслимана. Истраживања на терену показују да је становништво досељено из северне Албаније (одакле је пребегло због крвне освете) и из Црне Горе у XVII веку. Српско становништво се иселило из овог села.

У Расну је 1961. било 538 становника преко 15 година старости, 1981. године 329, 1991. године 343 и 2002. године 312 становника. Од 1981. до 2002. године број лица без школе смањен је 36% и са 4 разреда основне школе 43%, а повећан са основном школом 20%, средњом школом 76% и вишом школом и факултетом 50%. Према подацима из 1961. било је 225 неписмених лица (41,82%), 1991. Године 45 (13,11%), а 2002. године еу евидентирана 32 неписмена становника (10,25%).

Од пољопривреде, тј. од сточарства 1991. године изворе прихода је остваривало 62,96% домаћинстава. То је резултат и сточног фонда, где је 1981. било 3.310 оваца и 431 грло говеда, али је 2002. године сточни фонд преполовљен, и тада је у селу било 180 грла говеда и 1.595 оваца. Из пољопривреде изворе прихода остварује 44,04% домаћинстава, из непољопривредних делатности 23,80%, а има 29,76% мешовитих домаћинстава. Имајући у виду сточни фонд и величину земљишног поседа, Расно има све услове за развој сточарства, али ако се не обезбеди сигуран пласман стоке и сточарских производа, онда ће сточарство и у овом селу доживети судбину осталих сјеничких села.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Горан Дуганџија

    Поштовани,

    случајно наиђох на Ваш сајт, и у претрагу убацих моје презиме; Дуганџија. Годинама сам покушавао да нађем порекло мојих предака, али уз Вашу помоћ дођох до топонима који једнозначно говоре о постојању неких етничких трагова у селу Расно код Сјенице. Очигледно да су Дуганџије тај простор напустиле са доласком Турака (муслиманског становништва) негде у 17.веку, селећи се у Аустроугарску Бојну крајину. То је простор данашње Лике и Баније.
    Данас Дуганџије живе расуте по Хрватској и расељене деведесетих у Србију. Ја сам рођен 1960.г. у Оточцу, (Лика), поред ког је Старо Село, у коме су до ратова деведесетих живеле Дуганџије. Данас их тамо практично више нема, јер је село спаљено… Мој је пок.отац 1962. преселио своју породицу како је говорио “на време” у Београд. На жалост, био је у праву, јер многи нису били тако “видовити”.

    Горан Дуганџија,
    Београд

    • Izet Zahirovic

      Za Gorana Dugandziju,jedna informacija.Ja sam iz sela Rasno,zivim uDanskoj,dugo
      .Mogu te obradovati sa jednom informacijom.U selo Rasno,koje do 1982.nije imalo vodu,90.posto rasljana se snabdevalo vodom,sa cesme u centru sela,koja se zove i dan danas “Dugandzija”.Niko pojma nije imao,naravno da je to po vasem prezimenu.Prije par dana je izvor uredjen,i obnovljen,i za sve je i dalje Dugandzija.Eto Gorane,i ako ste iz Rasna otselili,jos prije 300.godina,vi i dalje zivite u njemu,sve dok bude izvora”Dugandzije”.

  2. Dupljak Naser

    Porodica Ejupovic Ljutva ni se iselila 1972 godine.A nije spomenuta porodica Dupljak Behrudina koja je borila 6 članova a iseljena je u Skoplje 1961 godine