Порекло презимена, село Дујке (Сјеница)

Порекло становништва села Дујке, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Дујке је удаљено 11 км од Сјенице. Налази се јужно од Сјенице, на источним падинама планине Гиљеве (на ободу Сјеничке котлине), испод Дебелог брда (1.162 м). Насеље је смештено у висинском појасу 1100-1.180 м и припада разбијеном типу сеоских насеља. Подељено је на махале које се називају по припадницима најбројнијих фамилија: Релевску, Јуковску, Чоловску и Грацићку. У Релевској махали живе и Отовићи и Јовановићи. Пут до села води преко Раждагиње (асфалтни пут), а даље до села макадамским путем у дужини од 2 км. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 2.955 ха. Насеље је 2002. године имало 125 становника.

Морфологија села (падине Гиљеве и обод Сјеничке котлине) омогућила је да село поседује велике пашњачке површине, чиме је опредељено и занимање становништва. На падинама Гиљеве, које су углавном под пашњацима, налазе се и станови, летња сточарска насеља. Познати пашњаци на Гиљеви су Букова глава, Гиљева, Шипови, Папуче, Кобиља глава. Катуни се налазе на месту познатом под именом Гиљева и Грахово, и то су углавном станови мештана Раждагиње и Дујки. Становници села у летњој половини године овде истерују своју стоку на пашу и остају све до првог снега, када се враћају у Раждагињу и у Дујке. Изнад села, у месту званом Коритник, налази се јавна чесма, одакле мештани користе воду. Поред сточарства, становништво се бави и ратарством.

Дујке се сврставају у стара насеља. У селу се налази локалитети из XVI и XVII века. Назив села потиче од речи “дујка”, што значи дувка, дување, ветрење, ветрила, а у руском језику – вејавица, мећава, олуја. Породица Илић, која се из овог села иселила у шумадијско село Белосавце 1892. године, има презиме Дујкић, чиме је хтела да сачува успомену на завичај. Ово је једино насеље овог имена у Србији [Недељковић, 1999, 98].

Село је струју добило 1972, а воду са сеоског водовода 1978. године. Становници села су добили телефон 2006. године.

Основна школа отворена је 1951. године. У првој деценији XXI века у селу постоји четвороразредна основна школа, а од 5. до 8. разреда деца похађају школу у Зајечићима. У селу се налазе и мектеб (у турско доба то је била школа за верску наставу, а данас служи за верске обреде) и продавница мешовите робе. Као и друга села, у другој половини XX века бележи се као миграционо подручје.

У периоду 1948-1961. годиие број становника је у порасту 27%, да би се до 2002. смањио 75%. У истом временском периоду број домаћинстава је порастао за 23%, а затим опао 63%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1953, тако да је 1991. било 27 домаћинстава са 5 и више чланова (56,25%), а 2002. године 15 (44,12%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година      Број становника      Број домаћинстава     Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    483                                     75                                                 6,44

1953.                     547                                     78                                                 7,01

1961.                      612                                     92                                                 6,65

1971.                      443                                     71                                                 6,23

1981.                      338                                    55                                                 6,14

1991.                       236                                   48                                                 4,91

2002.                      125                                   34                                                  4,47

 

Домаћинства у селу Дујке:

1.                  Граца Латиф

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 11 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена у родном селу, а 2 траже посао. Један члан домаћинства похађа основну школу. Баве се узгојем говеда.

2.                  Чоловић Амир

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 12 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог матаријала, са санитарним уређајима и водом. Једн лице је запослено у Сјеници, а 2 члана су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

3.                  Граца Ахмет

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 11 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године.

4.                  Колашинац Алија

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 11 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог матаријала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године.

Род: Колашинци.

5.                  Чоловић Елмаз

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 10 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1973. године. Једно лице је запослено у родном селу.

Род: Чоловићи.

6.                  Граца Сафет

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 11 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1973. године. Једно лице је запослено у родном селу.

Род: Граце.

7.      Чоловић Ханефија – 1 чланова домаћинства;

8.      Чоловић Рахим – 6 чланова;

9.      Чоловић Расим – 6 чланова;

10.    Чоловић Шемеуд – 6 чланова;

11.    Чоловић Латиф – 6 чланова;

12.    Чоловић Адем – 7 чланова;

13.    Шавић Љутвија – 2 члана;

14.    Шавић Ханефија – 2 члана;

15.    Јуковић Лато – 2 члана;

16.    Јуковић Бећир – 4 члана;

17.    Граца Аћиф – 6 чланова;

18.    Граца Билал – 2 члана;

19.    Граца Иљаз – 4 члана;

20.    Граца Ћазим – 3 члана;

21.    Граца Зено – 5 чланова;

22.    Граца Смајо – 5 чланова;

23.    Граца Хомид – 3 члана;

24.    Граца Зајим – 8 чланова;

25.    Колашинац Незир – 3 члана;

26.    Колашинац Незиф – 3 члана;

27.    Колашинац Мурат – 6 чланова;

28.    Авдић Назим – 3 члана;

29.    Патић Хабиб – 2 члана;

30.    Речевић Крсто – једночлано домаћинство;

31.    Речевић Блажо – 3 члана;

32.    Речевић Веле – 7 чланова;

33.    Отовић Мико – 3 члана;

34.    Јовановић Љубомир – 2 члана;

35.   Чоловић Нусрет – 7 чланова.

 

Исељена домаћинства из села Дујке:

1.                  Граца Мурат

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1999. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Граца Енвер

Домаћинство има 7 чланова. Иселили се у Сјеницу 1989. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

3.                  Граца Сафет

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1988. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

4.                  Граца Бајрам

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1985. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

5.                  Чолаковић Зијах

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Истанбул (Турска) 1962. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Колашинац Фако

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Скопље 1965. године ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7.                  Хацић Еијеф

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Скопље 1966. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

 8.  Речевић Милун – 6 чланова, исељени у Краљево;

       9. Речевић Миломир – 4 члана, исељени у Краљево;

     10. Речевић Марко – 8 чла- нова, исељени у Краљево;

     11. Речевић Вук – 7 чланова, исељени у Чачак;

     12. Речевић Жарко – 5 чланова, исељени у Краљево;

     13. Речевић Пера – 6 чланова, исељени у Краљево;

     14. Речевић Гојко – 5 чланова, исељени у Краљево;

     15. Речевић Драгиша – 6 чланова, исељени у Чачак;

     16. Речевић Миланко – 7 чланова, исељени у Чачак;

     17. Речевић Милета – 6 чланова, исељени у Чачак;

     18. Речевић Милоје – 7 чланова, исељени у Чачак;

     19. Речевић Милисав – 8 чланова, исељени у Сјеницу;

     20. Речевић Радоје – 5 чланова, исељени у Краљево;

     21. Речевић Будо – 6 чланова, исељени у Чачак;

     22. Речевић Миле – 4 члана, исељени у Чачак;

     23. Речевић Божо – 4 члана, исељени у Ужице;

     24. Речевић Млађо – 3 члана, исељени у Ужице;

     25. Речевић Влајко – 4 члана, исе- љени у Француску;

     26. Речевић Мићо – једночлано домаћинство, исељен у Француску;

     27. Речевић Радојко – 5 чланова, исељени у Чачак;

     28. Речевић Милић – 6 чланова, исељени у Чачак;

     29. Речевић Петрић – 4 члана, исељени у Параћин;

     30. Речевић Деско – 4 члана, исељени у Параћин;

     31. Речевић Срба – 5 чланова, исељени у Чачак;

     32. Речевић Раденко – 4 члана, исељени у Краљево;

     33. Речевић Драго – 4 члана, исељени у Краљево;

     34. Речевић И. Миле – 5 чланова, исељени у Краљево;

     35. Речевић Новица – 4 члана, исељени у Штаваљ;

     36. Отовић Илија – 7 чланова, исељени у Краљево;

     37. Отовић Благоје – 7 чланова, исељени у Краљево;

     38. Отовић Радосав – 11 чланова, исељени у Краљево;

     39. Отовић Мирко – 4 члана, исељени у Чачак;

     40. Отовић Радоња – 5 чланова, исељени у Чачак;

     41. Отовић Велизар – 4 члана, исељени у Чачак;

     42. Јовановић Петар – 5 чланова, исељени у Краљево;

     43. Јовановић Драго – 7 чланова, исељени у Краљево;

     44. Јовановић Станимир – 5 чланова, исељени у Краљево;

     45. Јовановић Здравко – 5 чланова, исељени у Краљево;

     46. Јовановић Слава – 4 члана, исељени у Краљево;

     47. Јовановић Крсто – 4 члана, исељени у Београд;

     48. Јовановић Миливоје – 5 чланова, исељени у Краљево;

     49. Јовановић Златомир – 4 члана, исељени у Врњачку Бању;

     50. Јовановић Милорад – 4 члана, исељени у Врњачку Бању;

     51. Петаковић Сава – 8 чланова, исељени у Чачак;

     52. Ћурчић Ранко – 6 чланова, исељени у Крагујевац;

     53. Каплановић Каплан – 5 чланова, исељени у Чачак;

     54. Смајовић Радмило – 4 члана, исељени у Чачак;

     55. Смајовић Радоје – 4 члана, исељени у Лопиже;

     56. Смајовић Миломир – 5 чланова, исељени у Лопиже;

     57. Милановић Видоје – 5 чланова, исељени у Међане;

     58. Љујић Владислав – 8 чланова, исељени у Чачак;

     59. Чоловић Исах – 10 чланова, исељени у Турску;

     60. Чоловић Хамдија – 4 члана, исељени у Турску;

     61. Чоловић М. Хуснија – 4 члана, исељени у Турску;

     62. Чоловић Вехбија – 4 члана, исељени у Турску;

     63. Чоловић Љутвија – 5 чланова, исељени у Турску;

     64. Чоловић Ћазим – 5 чланова, исељени у Турску;

     65. Чоловић Сулејман – 6 чланова, исељени у Турску;

     66. Чоловић Дашо – 7 чланова, исељени у Турску;

     67. Чоловић Зекрија – 8 чланова, исељени у Турску;

     68. Јуковић Фејза – 4 члана, исељени у Турску;

     69. Јуковић Шериф – 5 чланова, исељени у Турску;

     70. Јуковић Ћамил – 6 чланова, исељени у Нови Пазар;

     71. Чоловић Реџеп – 6 чланова, исељени у Нови Пазар;

     72. Колашинац Зада – 5 чланова, исељени у Нови Пазар;

     73.Колашинац Мустафа – 6 чланова, исељени у Македонију;

     74. Колашинац Махо – 5 чланова, исељени у Турску;

     75. Колашинац Рашид – 4 члана, исељени у Турску;

     76. Колашинац Хасо – 7 чланова, исељени у Сарајево;

     77. Граца Хакија – 6 чланова, исељени у Турску;

     78. Граца Хилма – 5 чланова, исељени у Турску;

     79. Граца Сулејман – 4 члана, исељени у Турску;

     80. Граца Ајдин – 4 члана, исељени у Турску;

     81. Граца Адил – 6 чланова, исељени у Нови Пазар;

     82. Граца Нухо – 4 члана, исељени у Нови Пазар;

     83. Чоловић Шефћет – 4 члана, исељени у Сјеницу;

     84. Граца Фехим – 5 чланова, исел>ени у Сјеницу;

     85. Граца Азиз – 6 чланова, исељени у Сјеницу;

     86. Граца Реџо – 2 члана, исељени у Сјеницу;

     87. Граца Риза – 4 члана, исељени у Сјеницу;

     88. Граца Мурат – 5 чланова, исељени у Сјеницу;

     89. Граца Ћамил – 6 чланова, исељени у Нови Пазар;

     90. Граца Јонуз – 6 чланова, исељени у Турску;

     91. Граца Нурудин – 5 чланова, исељени у Сјеницу;

     92. Граца Ајдин – 5 чланова, исељени у Сјеницу;

     93. Граца Назир – 6 чланова, исељени у Сјеницу;

     94. Граца М. Хакија -1 чланова, исељени у Турску;

     95. Граца Т. Хакија – 5 чланова, исељени у Турску;

     96. Граца Осмо – 6 чланова, исељени у Сјеницу;

     97. Граца Бајро – 3 члана, исељени у Сјеницу;

     98. Граца Хајро – 1 чланова, исељени у Сјеницу;

     99. Граца Фарух – једночлано, исељен у Сарајево;

   100. Граца Ферид – 5 чланова, исељени у Сарајево;

   101. Граца Хасим – 5 чланова, исељени у Сарајево;

   102. Јуковић Хусо – 4 члана, исељени у Турску;

   103. Патић Авдија – 3 члана, исељени у Шушуре;

   104. Патић Џанко – 4 члана, исељени у Турску;

   105. Којевић Иљаз – 2 члана, исељени у Сарајево;

   106. Којевић Нојро – 6 чланова, исељени у Сарајево;

   107. Чоловић Тајиб – 8 чланова, исељени у Сјеницу;

   108. Чоловић Хилма – 9 чланова, исељени у Сјеницу;

   109. Чоловић Рајиф – 4 члана, исељени у Сјеницу;

   110. Чоловић Адил – 5 чланова, исељени у Сјеницу;

   111. Чоловић Хајдин – 6 чланова, исељени у Сјеницу;

   112. Речевић Милан -1 чланова, исељени у Бијело Поље;

   113. Речевић Милета – 9 чланова, исељени у Краљево;

   114. Речевић Тома – 6 чланова, исељени у Краљево;

   115. Речевић Момчило – 7 чланова, исељени у Краљево;

   116. Речевић Милорад – 8 чланова, исељени у Краљево;

   117. Речевић Гојко – 1 чланова, исељени у Чачак;

   118. Речевић Божо – 6 чланова, исељени у Крагујевац.

На основу података са терена приложених у тексту, српско становништво се углавном исељавало у Краљево, Чачак, Крагујевац, Ужице, Београд и друге градове Србије и у иностранство (Француска). Муслимански житељи су се претежно исељавали у Турску, Сјеницу, Сарајево и Нови Пазар. Разумљив је процес исељавања када до села још увек не постоји добар макадамски пут. У циљу ублажавања процеса исељавања, држава би требало да помогне општинске власти у изградњи пута до овог села.

У периоду 1971-2002. године број становника до 19 година старости се смањио 83%, а преко 60 година живота повећао 80%. Индекси старења су износили 1971. године 0,11, 1981. године 0,32 и 2002. године 1,02 индексна поена. Ови показатељи указују и да је ово село почело да “стари” и ако се не предузму мере за задржавање младог становништва, и њега ће задесити судбина већине сјеничких села.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  26        11,01

муслимани     208      88,15

остали             2          0,84

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               15        9,87

Бошњаци        137      90,13

Муслимани    –           –

Остали            –           –

На основу из 1991. године у селу је, по вероисповести, било 88,15% муслимана, 11,01% православаца и 0,84% осталих, а по попису из 2002. године по националној припадности је било 90,13% Бошњака и 9,87% Срба. Становништво је досељавано претежно у XVIII веку из Црне Горе. Српско становништво углавном слави Св. Николу.

Према подацима из 1961. евидентиран је 421 становник преко 15 година старости, 1981. године 216, 1991. године 194 становника и 2002. године 121 становник, што указује на то да су потенцијали за демографску обнову села у сталном опадању. У периоду 1981-2002. смањио се број становника без школске спреме 59%, са 4 разреда основне школе 39%) и са основном школом 49%, а повећао се са средњом школом 44%. Према подацима из 1961. било је 167 неписмених лица (39,66%), 1991. године 40 (20,61%) и 2002. године 29 (23,97%).

Природни потенцијали села су условили то да је овчарство, по подацима из 1981, било доминантна сточарска грана (1.140 оваца), али је сточни фонд 2002. године био преполовљен (370 говеда, 666 оваца). Подаци указују на то да је 1991. године највећи број домаћинстава приходе остваривао из пољопривреде (34,16%), а било је 37,51% мешовитих домаћинстава. Према подацима из 2002. године било је 70,59% мешовитих домаћинстава и само 20,59% оних домаћинстава која приходе остварују из пољопривреде.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. V Rečević

    Prezime je Rečević.

  2. Sladja

    Prezime je Recevic, a imate i poprilicno gresaka oko broja clanova.