Порекло презимена, село Врсјенице (Сјеница)

Порекло становништва села Врсјенице, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Стећци у селу Врсјенице
Остаци старог гробља у селу Врсјенице

Врсјенице је село које је удаљено 11 км од Сјенице и до њега се стиже путем преко села Зајечиће и Крће. Смештено је на јужном ободу Сјеничке котлине у висинском појасу 1.120-1.140 м између Црног Врха и Врхова. Налази се у планинском простору и припада разбијеном типу насеља. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 834 ха. Село обухвага неколико заселака: Куртановска, Нишићка, Луковска и Вуковићка махала. Насељеје према попису 2002. године имало 200 житеља.

У атару села налази се неколико извора – Никића извор, Вуча вода.

Истраживања на терену указују на то да назив села потиче од словенске речи “врсјенице” (изнад Сјенице). У Врсјеницама се налази значајан археолошки локалитет, Велика градина, односно утврђење из IV века. Археолошка истраживања на овом локалитету извршила је Драгица Премовић-Алексић, и она упућују на то да се на овом локалитету налазио најстарији град државе Рашке, Дестиникон [Премовић- Алексић, 1991]. У селу се налазе стара црквина и остаци старог гробља, које мештани називају “грчко” или “римско гробље”. Кроз историју се помињу више пута. Током XIII века у селу је краљ Урош I Немањић имао своје “дворе на Врсеницах”. Под овим именом село је пописано 1455. године, и тада је имало 5 домова. По попису с краја XVI века у Врсјеницама је било 27 кућа. Село је 1912. имало 10 муслиманских и 7 српских кућа, а 1921. године се помиње под именом Врсенице са 23 дома и 248 становника [Драгица Премовић-Алексић, 1990]. Село од 1977. године носи назив Врсјенице.

О постанку назива села постоји неколико верзија. „Село је давно настало изнад места на којем су била сена, тј. повише Сенице, како се звало место у великом пољу где су била сена, односно уврх Сенице; отуда: Вр(х)сенице и најзад како данас гласи ојконим: Врсенице.” [Недељковић, 1999, 94] Мештани тврде да је село добило име по томе што се налази на обронцима планине Гиљеве (изнад Сјенице). Ово је једино село са овим називом у Србији.

У периоду од 1912. до 1920. село Врсјенице је припадало општини Штаваљ, а од 1920. године општини Раждагиња. Од 1893. до 1920. припада школском подручју школе из Штавља, у периоду 1920-1926. године припада школском подручју Раждагиње, а од 1926. године школском подручју школе у Драгојловићима.

У периоду од 1945. до 1952. године Врсјенице су биле седиште Месног народног одбора Врсјеница, у чијем су саставу била насељена места Врсјенице, Кијевци, Драгојловиће и Градац. Село је од 1952. године у саставу Месног народног одбора Општине Раждагиња.

Село је струју добило 1972, водовод 1976, а асфалтни пут 2007. године. У Врсјеницама не постоји школа, а деца похађају школу у Зајечићима. Домаћинства у селу су телефон добила 2006. године.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство.

У периоду од 1948 до 1961. број становника у Врсјеницама је порастао за 28%, а до 2002. године се смањио за 49%. Овај податак указује на то да је процес депопулације и у овом селу интензиван, а мере за његово успоравање нису предузете. Број домаћинстава се у периоду 1948-1971. увећао за 28%, а до 2002. године смањио за 18%. Просечан број чланова домаћинстава је у паду од 1953, тако да су. 1991. евидентирана 24 домаћинства са 5 и више чланова (50,00%), а 2002. године у овој категорији је било 21 домаћинство (46,67%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година     Број становника      Број домаћинстава     Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   304                                    43                                            7,06

1953.                    373                                    48                                            7,77

1961.                    389                                    53                                            7,33

1971.                    319                                     55                                            5,80

1981.                   305                                     54                                            5,64

1991.                    248                                    48                                            5,04

2002.                   200                                    45                                            4,44

Домаћинства у селу Врсјенице:

1.                  Луковић Југослав

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 11,5 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници.

Порекло: Време досељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: По очевој страни – фамилија Луковић.

2.                  Вуковић Драгица

Домаћинство има 2 члана. Од Сјенице је удаљено 11,5 км, од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. Један члан домаћинства је запослен у родном селу.

Порекло: Време досељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: Вуковићи.

3.                  Луковић Пајо

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 12 км, а од основне школе 4,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници.

Порекло: Време досељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: Луковићи.

4.                  Славковић Славко

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 11,5 км, а од основне школе 4,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године.

Порекло: Време досељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: Славковићи.

5.                  Куртановић Ибрахим

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 11 км, а од основне школе 4 км. Кућа је од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године.

Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе, од породице Савић.

Род: Куртановићи.

6.                  Куртановић Емре

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјеиице и аутобуске станице 12 км, а од основне школе 4,5 км. Кућа је од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1973. године. Једно лице је запослено у родном селу.

Порекло: Време досељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: Куртановићи.

 

Исељеници из села Врсјенице:

1.                  Луковић Велимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.                  Славковић Миладин

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Краљево 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Славковић Будимир

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Краљево 1988. године ради бољег живота код синова. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

4.               Луковић Вукоман

Домаћинство има 2 члана. Иселили се 2001. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет (професор хемије).

У потрази за запослењем и бољим животним условима, житељи овог села највише су се исељавали у Краљево и Сјеницу.

Подаци у претходној табели указују на то да је број младог становништва у периоду 1991-2002. године смањен 39%, а са 60 и више година живота повећан 74%. Према подацима из 1991. било је 107 становника старости до 19 година (43,14%), а 2002. године 65 (32,50%). Индекс старења је 1991. био 0,25, а 2002. године 0,72 индексна поена. Број становника, старосна структура и индекс старења указују на то да село има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година                     1991.      %

православни           39           15,72

муслимани              209         84,28

остали                       –              –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               30        15,00

Бошњаци        168      84,00

Муслимани    1          0,50

Остали            1          0,50

У селу је 1991. године по вероисповести било 84,28% муслимана и 15,72% православних. По националној припадности 2002. године у селу је живело 84,00% Бошњака, 15,00% Срба, 0,50% Муслимана и 0,50% осталих. Становништво се углавном досељавало у XVIII веку из Црне Горе. Из села се у другој половини XX века иселила већина српског становништва. Српско становништво слави Св. Николу и Св. Јована.

У селу је 1981. било 208 становника преко 15 година старости, 1991. године 181, а 2002. године 161 становник. Број лица без школеје у периоду од 1981. до 2002. године смањен 39%, са 4 разреда основне школе 63%, са основном школом 2% и са вишом школом и факултетом за 60%, док је са средњом школом у порасту за 100%. Према подацима из 1991. било је 60 неписмених лица (33,14%), а 2002. године 34 (21,11%).

Подаци у табелама указују на то да су 1991. године домаћинстава приходе остваривала углавном из пољопривреде и да је овчарство било доминантна привредна грана, са 449 оваца. Према подацима из 2002. године домаћинства су углавном мешовита 62,22%, а говедарство је, са 146 грла, водећа грана, док је у селу само 98 оваца. Структура становништва по активности такође нам указује на економску моћ села и на његову будућност.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.