Порекло презимена, село Дружиниће (Сјеница)

Порекло становништва села Дружиниће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Јеринин град (село Дружиниће)
Јеринин град (село Дружиниће)

Село Дружиниће се налази северно од Сјенице, од које је удаљено је 14 км. Смештено је у северозападном делу Сјеничке котлине у висинском појасу 980-1.140 м, на долинским странама Мачковог потока. Село се налази између Чукара и Чапрова. Дели се на засеоке сродничких кућа: Аврамовиће, Петаковиће и Хоџину Воду, где су живели Нишовићи. Село је подигнуто на месту са остацима старе тврђаве, у народу познате као “Јеринин Град” или “Немањића град”, који се налазе у клисури реке Увац, на њеним обалама, јужно од насеобине која није подигнута на остацима тврђаве. У атару села налази се део Сјеничког језера. Површина сеоског атара и Катастарске општине износи 727 ха. Према попису 2002. године у селу је било 19 становника.

Кроз атар села протичу Пиревски поток и Мреки поток. Део сеоског атара је под ливадама, од којих су познатије “Поље” и “Пиревине”.

Село се не помиње у споменицима средњег века, што указује на то да је настало касније. За име села се може рећи да потиче од рода Дружинића. Род Дружинића по коме је село познато био је посебна врста кућне скупине у средњем веку. „Дакле, у овом селу су у средњем веку са својим породицама живели дружници, чланови војне дружине, који су пратили значајне путнике и обезбеђивали животе и иметак поворки што су овуда пролазили. По положају, Дружиниће је између старих путева према Новој Вароши и Ужицу, односно приморју и Босни. Једно земљиште при Дружинићу се зове Велика Раскрсница, што значи да су се ту стицала два пута. С обзиром да су у овом пределу били важни путеви, потреба за њиховом безбедношћу је сасвим разумљива. Да је било породица и насеља која су обављала потребну војну службу, сведочи и први турски попис 1455. године, у којем су посебно пописани војници и војничка села. У пописима XVI века у нахији Сјеница је 15 војничких села, од којих је 9 познато, јер су уписана под данашњим имсном: Лопиже, Горачиће, Дубница, Ступ, Чедово, Драгојловиће, Брњица, Вапа, Гошево, док се 6 до данас није могло идентификовати: Гривци, Горња Бријесница, Диваче, Доње Бритвице, Мечке, Брвеница – друго име Рајчићи. Према томе, једно од ових 6 села је и данашње Дружиниће.” [Недељковић, 1999, 97] Село Дружиниће је уписано као ‘Чиве или Дружинићи’ као џемат кнеза Зулфикара [Мушовић, 1984, 249]. Ово је једино село овог имена у Србији. Село је 1921. године имало 9 домова и 83 становника.

Најважнија занимања становника су сточарство и ратарство. Основна четвороразредна школа почела је са радом 1947, а престала је са радом 1962. године. Село је струју добило 1974, а телефон 2006. године. Са Сјеницом је повезано макадамским путем. Водовод не постоји и домаћинства се водом индивидуално снабдевају.

У овом селу је од 1948. до 1953. остварен пораст броја становника, и то за 27%, да би од 1953. до 2002. године број становника стално опадао. У том периоду број становника смањен је за 90%. У периоду од 1961. и број домаћинстава бележи пад, и то са 28 на 9 (или 68%) до 2002. године. И просечан број чланова у домаћинству је у сталном опадању од 1953. Само једно домаћинство је 2002. имало више од 4 члана (11,11%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година       Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    148                                      21                                                7,04

1953.                    188                                      24                                               7,83

1961.                     168                                     28                                                6,00

1971.                      132                                     27                                                4,88

1981.                        75                                     21                                                3,57

1991.                        24                                      11                                                2,18

2002.                       19                                       9                                                  2,11

Домаћинства у Дружинићима:

Мунић Милојко
Домаћинство има 2 члана. Од Сјенице, основне школе и аутобуске станице је удаљено 14 км. Кућа је зидана од тврдог материјала са санитарним уређајима, водом и струјом од 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Мунић Драгован
Домаћинство има 2 члана. Од Сјенице, основне школе и аутобуске станице је удаљено 14 км. Кућа је зидана од тврдог материјала са санитарним уређајима, водом и струјом од 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Петаковић Добривоје
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 14 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, без санитарних уређаја и воде, а струја је уведена 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Мунић Милутин
Домаћинство има 2 члана. Од Сјенице, основне школе и аутобуске станице је удаљено 14 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има санитарне уређаје и воду, а струја је уведена 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Пантовић Драго
Домаћинство има 2 члана,

Мунић Раде
Једночлано домаћинство,

Аврамовић Будимир
Једночлано домаћинство. У летњој половини године живи у селу,

Аврамовић Драгојло
Једночлано домаћинство. У летњој половини године живе у селу.

 

Исељеници из села Дружиниће:

1. Аврамовић Срето, 3 члана домаћинстваа, исељен у Чачак;

2. Аврамовић Раде, 4 члана, исељен у Пожегу;

3. Аврамовић Ристо, 4 члана, исељен у Панчево;

4. Аврамовић Борисав, 4 члана;

5. Аврамовић В. Цане, 4 члана;

6. Аврамовић Властимир, 7 чланова, исељен у Чачак;

7. Аврамовић Вељко, 4 члана, исељен у Панчево;

8. Аврамовић Мићо, 3 члана, исељен у Чачак;

9. Аврамовић Р. Цане, 4 члана, исељен у Краљево;

10. Аврамовић Вукомир, 1 члан;

11. Мунић Милосав, 4 члана, исељен у Мраморак;

12. Мунић Гојко, 5 чланова, исељен у Чачак;

13. Мунић Вукосав, 5 чланова, исељен у Сјеницу;

14. Мунић Станко, 3 члана, исељен у Русију;

15. Мунић Драгутин, 3 члана, исељен у Краљево;

16. Мунић Михајло, 2 члана, исељен у Аранђеловац;

17. Мунић Живорад, 4 члана, исељен у Краљево;

18. Мунић Драган, 5 чланова, исељен у Сјеницу;

19. Мунић Радун, 6 чланова, исељен у Мраморак;

20. Мунић Будимир, 2 члана, исељен у Чачак;

21. Мунић Миломир, 4 члана;

22. Мунић Јован, 1 члан;

23. Мунић Радован, 4 члана;

24. Мунић Милорад, 4 члана;

25. Мунић Иван, 4 члана, исељен у Гучу;

26. Мунић Витомир, 2 члана, исељен у Чачак;

27. Мунић Драгомир, 2 члана;

28. Мунић Драгољуб, 8 чланова, исељен у Сјеницу;

29. Мунић Слободан, 5 чланова, исељен у Чачак;

30. Мунић Гроздо, 4 члана, исељен у Сјеницу;

31. Мунић Радојица, 5 чланова;

32. Мунић Грујо, 4 члана, исељен у Мрчајевце;

33. Петаковић Реља, 5 чланова, исељен у Сјеницу;

34. Петаковић Првослав, 4 члана, исељен у Београд;

35. Петаковић Милорад, 4 члана;

36. Петаковић Миодраг, 4 члана, исељен у Чачак;

37. Петаковић Милош, 3 члана;

38. Петаковић Душан, 6 чланова;

39. Петаковић Велимир, 4 члана, исељен у Београд;

40. Петаковић Десимир, 5 чланова, исељен у Сјеницу;

41. Петаковић Грујо, 5 чланова, исељен у Београд;

42. Петаковић Десимир, 5 чланова, исељен у Сјеницу;

43. Петаковић Станимир, 5 чланова, исељен у Чачак;

44. Петаковић Љубиша, 7 чланова;

45. Петаковић Вукомир, једночлано домаћинство, исељен у Београд;

46. Пантовић Милољуб, 4 члана, исељен у Чачак;

47. Пантовић Милоје, 4 члана;

48. Опанчина Милева, 7 чланова;

49. Нишовић Здравко, 4 члана;

50. Нишовић Рајко, 4 члана;

51. Нишовић Милорад, 6 чланова, исељен у Сјениду;

52. Нишовић Новак, 7 чланова, исељен у Чачак;

53. Матовић Драгиша, 8 чланова, исељен у Баточину.

Према подацима добијеним на терсну, становници Дружинића су се највише исељавали у Чачак, Сјеницу, Краљево, и Београд.

Демографску перспективу села најбоље илуструје табела 3, где је дато становништво по старосним групама. Подаци показују да је у селу 1971. било 65 становника до 19 година живота (49,24%), 1991. само 1 (4,16%) и 2002. године 2 становника (10,53%). Са 60 и више година живота 1971. било је 17 становника (12,89%), 1991. године 15 (62,51%) и 2002. године 12 становника (63,15%). Индекси старења 1971. (0,26), 1991. (15,00) и 2002. године (6,00 индексних поена) најбоље говоре о демографској будућности насеља.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  24        100,00

муслимани     –           –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               19        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису 2002. године у селу је било 19 Срба. Становништво је досељено у XVIII веку из Црне Горе и славе Св. архангела Михаила, Св. Николу и Св. Саву.

У селу је 1981. евидентирано 61 лице са 15 и више година старости, 1991. године 24, а 2002. године 17. Број становника без школске спреме се од 1981. до 2002. године смањио за 91%, са 4 разреда основне школе 67%, а са основном школом 57%. Са средњом школом у 2002. била су само 2 лица, а 1981. године једно лице са завршеним факултетом. Према подацима из 1991. евидентирана су 2 неписмена лица (8,33%), а 2002. године није било неписмених.

Структура сточног фонда и показатељи домаћинстава по извору прихода указују на то да је пољопривреда, тј. сточарство (говедарство) грана привреде од које становници овог села живе.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Vitomir Munic

    Postovani
    Podatke koje ste napisali u tekstu su 50 % procenata netacni.
    Ne znam gde i od koga su prezeti podatci,ali su dosta suprotni od stvarnih podataka.
    Rodjen sam u selu Druzinicu,zavrsio osnovnu skolu u Lopizama srednju skolu u Sjenici fakultet u Beogradu i N.Sadu.
    Svoje rodno mesto posecujem veoma cesto za neke podatke koje ste napisali,objavili smatram da stete nasem selu pa vas molim za ispravku istih.
    Naveli ste neke familije da zive u Druzinicima koje nikada nisu zivele u selu,Kao sto su pantovici koji nikada nisu ziveli na ovom prostoru.Najveci broj stanovnika cini familija Munici koji su prvi naselili ovo mesto jos za vreme vladavine turaka.
    isti cine teritorijalno i brojcano vise od 50 procenata ovog mesta.Isti se ne pominju.
    Pa vas molim ukoliko zelite da se izvrse ispravke i dopune podatci.
    Spreman sam da vam pruzim sve podatke koji su vam potrebni.
    Posedujem sakuplenu dokumentaciju od dana naseljavanja ovog mesta do danas.
    Sa postovanjem
    Vito Munic
    Cacak 32000
    Sindjeliceva 32
    Tel.+381 63/60 70 30
    [email protected]