Порекло презимена, село Милаковац (Краљево)

Порекло становинштва села Милаковац, Град Карљево – Рашки округ. Према књњизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Село се налази на западној страни косе, која почиње Рудеником, па се спушта преко Чукара, Руде Главице и Каран Главице. Село се стога пружа у меридијанском правцу и паралелно са током Груже. Сеоске куће су везане поглавито за рипањску или за нижу, пиносавску, језерску терасу. Обе ове терасе су доста уске, те се отуда куће пружају само у једном низу; само засеок Лебе има већих група кућа, које су на благим терцијалним косама, до њихових темена.

Воде.

У селу има доста добре воде, нарочито у доњем делу – засеок Лебе и оближњи делови села. То долази отуда што преко вододржљивог слоја долази знатан слој финога речног шљунка. У Лебама су извори: Бубан, Блате и још два без имена; у Старом Селу извор Бугарац и у Брду Чесма и Кованлук.

Земље и шуме.

У долини Груже ово село има изврсне ливаде и ту су милаковачки чаири, који су карактеристични само за ово село. Ограђени су врљикама на мање парцеле. У њима држе говеда и коње.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Растојање између појединих кућа је обично 100, 200 или 300 метара, али има и група међусобно блиских, сродничких кућа. Село се дели на махале: Ристовићи, Брдо, Старо Село и засеок Лебе.

Старине у селу.

Код Груже постоје два „џиновска“ гробља, која су сада преорана.

Име засеока Лебе.

Прича се да је за време Турака било овде бедно стање, те су мештани морали јести уместо хлеба туцану церову кору и шепурину. Једнога дана овуда наиђе неки човек из далека који је носио две црепуље. Мештани, мислећи да је то пшенични хлеб, убију га и отуда ове сељаке, односно њихов засеок, назову Лебе.

Порекло фамилија.

У Ристовићима су ове фамилије:

-Вучетићи су изумрли.
–Ристовићи су једна од најстаријих фамилија. Славе Ђурђиц.
-Мартићи су фамилија са Ровинцима у истом селу. Славе Никољдан.
-Пантовићи. Доселио им се предак Панто из истог места одакле и Ровинци а тамо су били фамилија. Славе Никољдан.
-Николићи и Радојковићи. „Најпре су били Цигани, занимали се коритарством“. Вероватно су од влашких Цигана. Не каже се коју славу славе.
-Видосављевићи су по старини фамилија са Ровинцима. Славе Никољдан.
-Ћоровићи су се доселили крајем 18. века од Сјенице. Славе Мратиндан.
-Ћеримановићи су фамилија се Ћеримановићима у Гледићу, али нису живели у Гледићу. Пореклом су од Новог Пазара. Славе Томиндан.
-Аврамовићи су фамилија са Миленковићима (Девеџије) у Печеногу. Славе Аранђеловдан.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Ровинци спадају међу најстарије фамилије. Доселили су се, изгледа, пре Кочине Крајине из Ровина у Старом Влаху; до сада шесто колено. Славе Никољдан.
-Ивановићи, Богдановићи, Косовци и Јовановићи. Дошао предак Милија са Косова из „Липља“ (ваљда Липљана); од њега је до данас шесто колено. Милија је поклонио претку данашњих Танасковића комад земље само да би се настанили у близини. Имају фамилије у Драгосињцима – Подибар. Рачићи (Милетићи) у Годачици су од Косова и фамилија су са овима. Славе Митровдан.
-Танасковићи су дошли из Старог Влаха; до данас имају пето колено. Славе Св. Петку.
-Анђелићи. Дед им је био доводак из Опланића – Надибар у фамилију Косоваца. Славе Јовањдан.
-Јовичићи су досељени пре 50 година из Годачице од тамошњих Ђусића. Славе Св. Петку.

У Лебама су ове фамилије:

-Васковићи су досељени од Колашина; до сада пето колено. Славе Св. Петку.
-Давидовићи су фамилија са Игњатовићима (Барлови) у Губеревцу, према чему су и ови из Лука. Славе Лучиндан.
-Илићи. Прадед дошао „право“ од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Мирчетићи су фамилија са Илићима. Славе Ђурђевдан.
-Зорнићи су дошли вероватно пре Карађорђа од Сјенице. Имају фамилије у Љубићу а има их и у Мусиној Реци код Краљева. Славе Св. Петку.
-Павловићи су најмлађа од старијих фамилија; изгледа да су ипак досељени пре Карађорђа и то од Сјеница – из села Кулиза(?). Дошао прадед Павле. Славе Мратиндан.
-Миливојевићи су досељени пре 35 година из Гледића од Ћеримановића. Славе Томиндан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.