Порекло презимена, село Кладница (Сјеница)

Порекло становништва села Кладница, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Кладница је сеоско насеље разбијеног типа, смештено у висинском појасу 1040-1220 м, између Ограђеника, Љесковца, Огоријевца и Хомара. Налази се на долинским сгранама Кладничке реке и падинама Јавора. Удаљена је 20 км северно од Сјенице. У оквиру села налазе се засеоци: Зорнићи, Тарићи, Вишњићи, Прашовићи и Шабановићи. Површина сеоског атара износи 1438 ха, а катастарске општине 1643 ха, која обухвата и атаре села Боровиће (површине 103 ха) и Калипоље (површине 102 ха). У Кладници по попису 2002. године живела су 362 становника. Године 1921. Имала је 131 домаћинство и 531 становника.

У атару села има крашких облика рељефа, од којих су најпознатије пећине: Кљуна и Суљагина пећина. Село је богато водом, па су честа врела и извори: Ејупово (Хамзино) врело (у клисури), Кречница, Мемове водице, Врело испод Петровог крша, Дубоки извор, Бели извор (у клисури). Кроз село протичу реке: Кладница, Студена река, Радевска река и Мухова река, и потоци: Бели поток, Зорнића поток, Рамов поток, Ћупов поток и Дубоки поток. Река Кладница је после Вапе највећа притока Увца. Настаје од Студеничке реке, са извором на 1390 м надморске висине, и Радевске (Јевичке) реке, са извором на 1320 м надморске висине, које теку са Јавора. Од саставка ове две реке, Кладница тече кроз дубоку клисуру, до ушћа у Увац на 905 м надморске висине. Кладница са Студеничком реком има дужину од 16 км. Ова бистра и чиста планинска река богата је рибом, и то кркушом и поточном пастрмком.

Структура обрадивих површина указује да је сточарство водећа привредна грана у овом селу. Катуни се налазе на Калипољу, Хомару и Љесковцу. Од посебног значаја је строги природни резерват “Паљевине”, у шуми Огоријевац, на површини од 9,45 ха. То је станиште пирамидалне јеле (Аbies albа Мull), којих има само 4. Огоријевац представља значајан шумски комплекс, не само у Кладници, већ један од већих и лепших у Сјеничком крају.

Кладница се помиње први пут у једном турском попису са краја XVI века (попис нахије Барче – Нова Варош из 1585. године), али под именом Горњи и Доњи Кладенци, за које Ејуп Мушовић тврди да је то данашње село Кладница. Становници овог села су били сточари, односно власи. Горња Кладница је тад имала 48, а Доња Кладница 5 кућа [Мушовић, 1984, 241]. Ово село се помиње у XVIII веку као место из кога су се у Драгачево иселили Глибићи, што указује да је тада носила данашње име [Селимовић, 1993, 282].

О пореклу имена села постоји неколико тумачења. Н. Вучо сматра да Кладница значи “облигација, папир, којим држава гарантује да ће нешто исплатити.” [Вучо, 1951, 191-203]. Међутим, мештани назив села везују за кладе, које је носила река Кладница, или кладенцима (извори и чесме). Ово је једино насеље овог назива у Србији.

У селу има остатака старих “грчких” гробаља на неколико локалитета. На локалитету “Ханови” постоје и остаци веома старе цркве. У Кладници постоји и локапитет “Гомиле”, што је карактеристично за места где су се сахрањивали Срби [Селимовић, 1993,282].

Од 1959. године центар месне канцеларије и месне заједнице налази се у селу Понорац, али остао је назив Месна канцеларија и Месна заједница Кладница. Месна канцеларија је враћена у Кладницу 10. 11. 2008. године.

У селу се налази осморазредна основна школа “Вук Караџић”. Одобрење за рад школа је добила 1923, а са радом је почела 1924. године. До 1948. је била четвороразредна школа, а 1949. године изашла је прва генерација која је завршила пети разред. Година 1957. прерасла је у осморазредну основну школу. У школу долазе деца из свих села која припадају Месној заједници Кладница. Године 1972. село добија здравствену амбуланту и у њу долазе становници из свих села која припадају овој месној заједници. Село је струју добило 1974, макадамски пут 1913. и асфалтни пут 1991. године. Кроз атар села пролази асфалтни пут Сјеница – Ивањица. У Кладници постоји месна канцеларија за 8 насеља: Боровиће, Јевик, Калипоље, Кладница, Папиће, Понорац, Сугубине и Урсуле. Село има џамију за коју се претпоставља да је изграђена у четвртој деценији XIX века. У селу се налазе и 3 трговинске радње са 3 запослена радника, и 2 кафане са 2 радника. Једна продавница је отворена 1988, а друга 1990. године. Продавница, која је била у власништву комбината “Пештер”, радила је од Другог светског рата, до 1997. године. Аутобуска веза са Сјеницом је успостављена 1969. годнне. Кладница је имала телефон пре Другог светског рата, још у време формирања земљорадничке задруге. Домаћинства су телефон добила 2006. и 2008. године. Вода је доведена до школе и џамије 1960. године.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство. Од укупног броја дневних миграната 13 је радника и 130 ученика основне школе (ученици долазе из свих села Месне заједнице Кладница у школу у Кладници).

Број становника у Кладници је порастао од 1948. до 1953. године 15%, а до 2002. године се смањио 51%. Број домаћинстава је у опадању од 1953. године за 11%. Просечни број чланова у домаћинству је у благом опадању. Домаћинстава са 5 и више чланова било је 1991. године 42 (40,38%), а 2002. године 36 (36,54%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година    Број становника     Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 645                                    105                                           6,14

1953.                 742                                     117                                           6,34

1961.                  693                                     115                                          6,02

1971.                  638                                     112                                          5,69

1981.                  630                                    108                                          5,83

1991.                   439                                    104                                          4,22

2002.                  362                                    104                                          3,48

 

Домаћинства у селу Кладница:

Тарић Хасим
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има санитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено у родном селу, једно тражи посао, а једно је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: Тарићи су досељени од реке Таре, где су се презивали Каровићи. Дошли су као већ исламизирани два брата, Сејдо и Ахмет, познати као Таре, па су касније добили презиме Тарићи. После Зорнића, Тарићи су најстарији род у Кладници.

Род: Тарићи, Балтићи, Сејдовићи, Малагићи, Каришици.

Шабановић Мумин
Домаћииство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 19 км, основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1977. године. Једно лице је запослено у родном селу, а 3 члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: досељени су у Кладницу из Кушића пре 150 година, раније су се презивали Кушићи.

Род: Шабановићи, Вишњићи, Куртовићи.

Зорнић Сулејман
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 3 лица ван територије Сјеничког краја. Један члан домаћинства је пензионер. Посао тражи једно лице. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: муслимани Зорнићи потичу од српске породице Зорнића и после исламизирања задржали су старо презиме. Предак се звао Сава Зорна и дошао је из Црне Горе. Зорнићи имају рођаке у Лукама код Ивањице. У Старом Влаху су Срби Зорнићи били познати у XVII веку. Ово је најстарији род на простору Кладнице.

Род: Ибровићи, Чаркаџићи, Земовићи, Јаховићи, Шабовићи, Тарићи, Вишњићи, Биберовићи.

Чаркаџић Џафер
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Једно лице похађа основну школу, а 3 траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче од Зорнића који су пореклом из Црне Горе.

Род: Зорнићи, Ибровићи, Нуховићи, Зековићи, Исовићи.

Зорнић Јусуф
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1977. године. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, 1 тражи посао, 1 похађа основну, а 1 средњу школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: тврде да су староседеоци.

Род: Зорнићи, Прашовићи, Тотићи.

Зорнић Мехмед
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 50 т. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1977. године. Три радноспособна члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Зорнићи потичу од српске породице Зорнића и после исламизирања задржали су старо презиме. Предак се звао Сава Зорна и дошао је из Црне Горе. Зорнићи имају рођаке у Лукама код Ивањице. У Старом Влаху су Срби Зорнићи били познати у XVII веку.

Род: по очевој страни – Зорнићи, Прашовићи, Никшићи и Зимоњићи.

Прашовић Хашим
Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 20 км, основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1977. године. Посао траже 4 лица. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из околине Прибоја.

Род: Прашовићи, Тарићи, Зорнићи.

Вишњић Селман
Домаћинство има 12 чланова. Удаљено је од Сјенице 20 км, од основне школе 2,5 км, а од аутобуске станице 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1979. године. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 5 чланова тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: домаћин Селман је син Бахтијара Вишњића, и тврде да су староседеоци у Кладници.

Род: по очевој страни – Вишњићи, Балтићи, Тарићи, Папићи, Хоџићи, Чаркаџићи, Баждари, Зорнићи, Муминовићи, Рамадановићи и др.

Тарић Фериз
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 0,5 км, а од аутобуске станице 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али без санитарних уређаја и са водом испред куће. Два члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче од реке Таре. Доселили су се у Кладницу пре 200 година.

Род: по очевој страни – Зорнићи, Каришици, Колашинци.

Тарић А. Хајро
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 200 м, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и поседује санитарнс уређаје и воду. Једно лице је запослено у родном селу, а 2 лица траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче од реке Таре. Доселили су се у Кладницу пре 200 година.

Род: по очевој страни – Балтићи, Каришици, Зорнићи.

11.  Тарић Хилмо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 0,8 км, а од аутобуске станице 200 м. Кућа је зидана од тврдог материјапа, али без санитарних уређаја и са водом испред куће. Два члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче од реке Таре. Доселили су се у Кладницу пре 200 година.

Род: по очевој страни – Зорнићи, Колашинци, Хајрадиновићи, Шабановићи.

12.  Зорнић Вехбија

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од основне школе 300 м, а од аутобуске станице 1,3 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Два лица су запослена у родном селу, а 1 је пензионер. У домаћинству су 3 ученика основне школс. Бавс се узгојем говсда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Васојевића. Доселили су се у Кладницу пре 200 година.

Род: по очевој страни – Шаљићи, Папићи, Прашовићи, Вишњићи.

13.  Прашовић Енвер

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школс 1 км, а од аутобускс сганице 2 км. Кућа јс зидана од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству је 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче од Прибоја на Лиму. Доселили су се у Кладницу пре 150 година.

Род: по очевој страни – Зорнићи, Чолаковићи, Шаљићи.

14.  Прашовић Неџиб

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено јс од основнс школс 1,5 км, а од аутобуске станицс 2,5 км. Кућа јс зидана од тврдог материјала и поседује санитарнс уређаје и воду. Два лица траже посао. Домаћинство се бави узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потичс од Прибоја на Лиму. Досслили су сс у Кладницу пре 150 година.

Род: по очсвој страни – Тарићи, Зорнићи, Чоковићи.

15.  Вишњић Авдија

Домаћинство има 5 чланова. Удаљсно је од основнс школе 2 км, а од аутобускс станицс 300 м. Кућа је зидана од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Јсдно лице тражи посао. Домаћинство сс бави узгојсм говеда и живинс.

Порекло: фамилија потиче из Бихора у Црној Гори. Доселили су сс у Кладницу прс 200 година.

Род: по очсвој страни – Брулићи, Шабановићи, Тарићи, Долићанини.

16.  Вишњић Рамо

Домаћинство има 4 члана. Удаљсно јс од основне школс 1,2 км, а од аутобускс станицс 200 м. Кућа није зидана од тврдог матсријала, без санитарних уређаја и са водом испред куће. Два лица траже посао. Домаћинство сс бави узгојем говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Бихора. Доселили су се у Кладницу пре 200 година.

Род: по очсвој страни – Шабановићи, Рамичевићи, Прашовићи.

17.  Шабановић Авдо

Домаћинство има 4 члана. Удаљсно је од основнс школе 2 км, а од аутобуске станицс 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Јсдно лице је запослено натериторији Сјеничког краја, а једно тражи посао.

Порекло: фамилија потиче са Кушића. Доселили су сс у Кладницу пре 150 година.

Род: по очевој страни – Куртовићи, Муховићи, Вишњићи, Ибровићи, Зорнићи, Тарићи.

18.  Шабановић Шахин

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основнс школе 1,5 км, а од аутобуске станице 200 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја. У домаћинству је 1 пензионср, који се вратио из Младеновца где је радио као полицајац.

Порекло: фамилија потиче са Кушића. Доселили су се у Кладницу пре 150 година.

Род: по очевој страни – Лакоте, Кадрићи, Вишњићи, Тарићи, Рахићи.

19.  Шаљић Ахмет

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основнс школе 1 км, а од аутобуске станицс 2 км. Кућа јс зидана од тврдог материјала, без санитарних уређаја и са водом испред куће. Два лица траже посао. Домаћинство узгаја говеда и живину.

Порекло: фамилија потиче из севернс Албаније. Доселили су се са Пештера у Кладницу пре 150 година.

Род: по очсвој страни – Тарићи, Прашовићи, Шабовићи, Ибровићи.

20.  Тарић Зикрет

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основнс школс 100 м, а од аутобуске станице 1 км. Кућа није зидана од тврдог магсријала и не поседује санитарне уређаје и воду. Два члана домаћинства похађају основну школу. Баве се узгојем говеда и живинс.

Порекло: фамилија потичс од реке Таре. Доселили су се у Кладницу из Буковика прс 200 година.

Род: по очсвој страни – Вишњићи, Папићи, Рожајци, Каришици.

 

Исељеници из села Кладнице:

1.                  Поповић Борка

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1975. годинс у Прсљину код Чачка, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.                  Шабановић Назиф

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Истанбул, из политичких разлога. Носилац домаћинства је без школскс спреме.

3.                  Чаркаџић Бахтијара Мурат

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су сс 1972. годинс у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства јс завршио средњу школу.

4.                  Тарић Хајдара Смако.

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1968. године у Сарајево, ради школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.                  Зорнић Мехмеда Мурат

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1972. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

6.                  Тарић Мумина Ејуп

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1965. године у Сарајево, ради запослења, школовања деце и несигурности због могућих ратних заплета. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

7.                  Чаркаџић Паша Рамиз

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1965. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

8.                  Зорнић Јунуза Бахтијар

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1973. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.                  Прашовић Рама Рашид

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1967. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

10.              Зорнић Ејуп

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1965. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

11.              Тарић Наил

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1969. године у Сарајсво, ради запослења, школовања деце и несигурности, јер је отац стрељан као народни непријатељ 1949. године. Носилац домаћинства је без школске спреме.

12.              Тарић Смаил

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1966. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

13.              Ибровић Омер

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1956. године у Сарајево, ради школовања деце и запослења одраслих чланова домаћинства. Носилац домаћинства је без школске спреме.

14.              Вишњић Назиф

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1960. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

15.              Вишњић Фехим

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1965. године у Београд, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

16.              Вишњић Ибро

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1958. године у Житоше (Македонија). Носилац домаћинства је без школске спреме.

17.              Шаљић Нусрет

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1973. године у Сарајево, ради школовања деце. Носилац домаћинства је завршио вишу школу.

18.              Чаркаџић Пашо

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1964. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

19.              Чолаковић Мујо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1956. године у Горње Оризаре (Македонија). Носилац домаћинства је без школске спреме.

20.              Прашовић Џ. Хаида

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1960. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

21.              Прашовић Адем

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1960. године у Турску, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

22.              Шабановић X. Рамо

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1969. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

23.              Шабановић Ибро

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1948. године у Београд, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

24.              Шабановић Сабит

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1956. године у Горње Оризаре (Македонија). Носилац домаћинства је без школске спреме.

25.              Шабановић Р. Шефко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Труљу (Турска). Носилац домаћинства је без школске спреме.

26.              Иванковић Милош

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се 1946. године у Буковик код Нове Вароши. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Јован.

27.              Тарић Мујо

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су сс 1956. године у Житоше (Македонија), из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спремс.

28.              Тарић Хајро

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1965. године у Београд, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

29.              Тарић Хамо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су сс 1965. године у Житоше (Македонија), из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

30.              Тарић Шако

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1960. године у Побрђе код Новог Пазара, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

31.              Зорнић Бахтијар

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1973. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Наведени резултати теренских истраживања указују да су се становници Кладнице исељавали углавном у Сарајево, и у мањој мери у околину Чачка, Новог Пазара, Нове Вароши и у иностранство (Турска, Македонија).

Број становника до 19 година старости у Кладници опао је од 1991. до 2002. године 42%, а са 60 и више година живота повећао се 15%. Индекс старења становништва износио је 1991. године 0,49 а 2002. године 0,96 индексних поена. Број становника и старосна структура показују да село има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     432      98,41

остали             7          1,59

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Црногорци     2          0,55

Бошњаци        357      98,62

Муслимани    3          0,83

Остали            –           –

У Кладници је 1991. године по вероисповссти било 98,41% муслимана и 1,59% осталих. По попису 2002. године у селу јс, по националној припадности, било 98,62% Бошњака, 0,83% Муслимана и 0,55% Црногораца. Становништво сматра да води порекло из Црне Горе, а да се у Кладницу населило у XVIII и XIX веку.

У Кладници је са 15 и више година старости 1981. било 439, 1991. године 328 и 2002. године 303 становника. Од 1981. до 2002. године број становника без школе опао је 66%, са 4 разреда основне школе 26%, са основном школом 11%, са средњом школом 94% и са вишом школом и факултетом 63%. Са непознатом школском спремом било је 2002. године 48 лица. Неписмених лица било је 1991. године 60 (18,29%), а 2002. године 27 (8,91%).

Структура домаћинстава по извору прихода указује да је 1991. године 65,38% домаћинстава живело од пољопривреде. Године 2002. и даље јс пољопривреда основни извор прихода домаћинстава, али у нешто мањем износу 49,03%. Из табеле 10. се види да је у селу 66,85% активног становништва, што је добар показатељ економског стања.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић