Порекло презимена, село Долиће (Сјеница)

17. фебруар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Долиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Doliće

Долиће је сеоеко насеље разбијеног типа, смештено у висинском појасу 1180-1210 м. Налази се на Горњем Пештеру, у планинском простору између Јагњећег крша (1297 м), Маја бунара (1347 м), Главице (1196 м) и Кршине (1239 м). Удаљено је 45 км јужно од Сјенице, ако се иде преко Дуге Пољане, и 35 км ако се иде преко Буђева. У селу се издвајају засеоци (махале): Факићи, Шабареџовићи, Мулићи, Лекићи и Луковићи. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 2580 ха. Према попису 2002. године у Долићима су живела 322 становника.

Мештани сматрају да село спада у стара насеља, мада у литератури нема старијих помена села. Године 1921. наведено је као једно село у саставу општине Буђево и имало је 38 кућа и 302 становника.

У атару села се срећу крашки облици рељефа, а куће су углавном лоциране у мањим крашким депресијама – доловима, по чему мештани сматрају да је село добило име. Ово је једино село са овим називом у Србији. Атар села је богат пашњацима. Највише се гаје овце и заступљено је катунско сточарство. Лети многе породице из Долића излазе са стоком на “станове” – сезонска сточарска насеља, и остају до првог снега.

У селу постоји четвороразредна основна школа од 1947. године. Некада је школа радила у две смене са 4 учитеља. У селу се налази и једна продавница. Струју су добили 1972. а макадамски пут 1950. године. Долиће је познато као безводно место. Постојала су три огромна базена, где се скупљала кишница и они су направљени 1961. године. Из ових базена мештани су користили воду за напајање стоке. Водовод је доведен 1979. године из Ђерекара, са извора реке Бороштице. У селу постоји мектеб, изграђен 1956, а 1997. године дограђен је минарет. На школској згради је 1979. године подигнута спомен плоча изгинулима у Другом светском рату: Турковић Цано, Турковић Пашо, Куртовић Јусуф и Куртовић Абид. Село је добило телефон 2006. године.

Долиће, као и Буђево, су били познати по чувеном овчарству. Становништво се бави ратарством и сточарством.

Дневне мигранте чини 12 ученика основне школе, који од 5. до 8. разреда школу похађају у Карајукића Бунарима.

Број становника у овом селу од 1948. до 1961. порастао је 27%, а до 2002. године смањен је 62%. Број домаћинстава је од 1971. до 2002. године смањен 41%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1953. године. Године 1991. било је са 5 и више чланова 66 (65,35%), а 2002. године 35 (50,00%) домаћинстава. Од 1991. до 2002. године највеће смањење остварила су домаћинства са 8 и више чланова, са 21 на 5 домаћинстава.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству    

Година     Број становника     Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   670                                    96                                              6,97

1953.                   754                                    99                                               7,65

1961.                   848                                  118                                               7,18

1971.                   784                                  118                                                6,64

1981.                   722                                  108                                               6,68

1991.                    557                                  101                                                5,51

2002.                   322                                   70                                                4,60

 

Домаћинства у селу Долиће:

1.                  Шабареџовић Фако

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, а 2 похађају основну школу. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

2.                  Лекић Шахин

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

3.                  Куртовић Алија

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица, а 2 лица траже посао. Приходе остварују гајењем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

4.                  Мулић Сабро

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, 3 похађају основну и 1 средњу школу. Баве се гајењем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

5.                  Куч Радоје

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Једно лице је запослено. Домаћинство се бави гајењем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

6.                  Куч Милутин

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, а 2 похађају основну школу. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

7.                  Турковић Авдулах

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Једно лице је запослено, а 2 похађају основну школу. Домаћинство узгаја стоку и живину.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

8.                  Турковић Рахмо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, а 3 похађају основну школу. Баве се гајењем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања није познато.

9.                  Шабареџовић Шемсо

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања.

10.              Турковић Бахтјар

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 65 км, од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Три члана домаћинетва траже посао. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања.

11.              Турковић Азиз

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Три члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем стоке и живине.

12.              Мулић Дешо

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем говеда, оваца и живине.

13.              Факић Амир

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и од аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем говеда, оваца и живине.

 

Исељеници из села Долиће:

1.                  Мартиновић Муслија

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Скопље 1952. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Турковић Мујко

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1953. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.                  Турковић Мурат

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1953. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Турковић Хако

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Турску 1956. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

5.                  Турковић Хасо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1956. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Турковић Ћазим

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1956. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

7.                  Шабареџовић Рамо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску 1957. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

8.                  Факић Аго

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1957. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

9.                  Шабареџовић Џибо

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Сарајево 1963. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

10.              Шабареџовић Рифо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сарајево 1967. године, ради бољих услова за живот.

11.              Лекић Ислам

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

12.              Куртовић Фаик

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Турковић Јакуп

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

14.              Турковић Ризо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Луксембург. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

15.              Турковић Есад

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

16.              Турковић Ћазим

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства има средњу школу.

17.              Мартиновић Нусрет

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Зеницу. Носилац домаћинства има вишу школу.

18.              Турковић Ризо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства има вишу школу.

19.              Турковић Ханефија

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства има средњу школу.

20.              Факић Бајро

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

21.              Турковић Шефко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Према теренским истраживањима, житељи Долића исељавали су се у Босну и Херцеговину (Сарајево, Зеница), Македонију (Скопље) и Турску.

Број становника до 19 година старости у селу, од 1971. до 2002. године смањио се 78%, а становништва са 60 и више година старости повећао се 54%. Индекси старења су били 1971. године 0,12, 1991. године 0,31 и 2002. године 0,75 индексних поена. На основу података из претходних табела, може се рећи да село има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  10        1,79

муслимани     545      97,84

остали             2          0,37

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               9          2,79

Бошњаци        294      91,30

Муслимани    –           –

Остали            19        5,91

Према подацима из 1991. године у селу је, по вероисповести, било 97,84% муслимана, 1,79% православних и 0,37% осталих. По попису 2002. године у Долићима је, по националној припадности, било 91,30% Бошњака, 5,91% осталих и 2,79% Срба. Мештани сматрају да су им се преци доселили у XVII и XVIII веку из Црне Горе, док неке породице тврде да су њихови корени са простора северне Албаније. Српско становништво слави Св. Николу и Св. Јована.

У овом пештерском селу лица преко 15 година старости било је 1961. године 557, 1981. године 456, 1991. године 398 и 2002. године 257. Од 1981. до 2002. године смањио се број становника без школске спреме 52%, са 4 разреда основне школе 23%, са основном школом 51% и са средњом школом 38%, а повећао са вишом школом и факултетом 67%. Неписменог становништва било је 1961. године 266 (47,75%), 1991. године 134 (33,66%) и 2002. године 61 (23,74%).

Из података се види да у селу доминирају већи земљишни поседи, углавном су то ливаде и пашњаци. То је и условљено делатношћу становништва, па сточари Сјеничког краја се углавном крећу према Гиљеви. Своја стада на Гиљеви напасају сточари из Гошева, Тријебина, Долића, Буђева и Раждагиње. Сточари из ових села на Гиљеви имају пашњаке, али и станове и зимске стаје. Стоку обично истеравају о Ђурђевдану, а враћају се у село о Митровдану (тада обично пада први снег). Начин живота сјеничких сточара учинио је да овај крај постане још специфичнији и интересантнији, како за научни свет, тако и за јавно мњење.

Подаци показују да је 1991. године 76,23% домаћинстава изворе прихода остваривало из пољопривреде, а 2002. године само 24,28%, при чему је мешовитих било 57,14%. Ови подаци најбоље говоре како сточарство, од кога су мештани живели, полако али сигурно губи корак и у овом сјеничком селу. Године 1981. у селу је било 6625 грла оваца и 815 грла говеда, а 2002. године само 1202 овце и 301 грло говеда. Непостојање сигуриог тржишта и немогућности пласмана сточарских производа натерали су мештане да драстично смање сточни фонд и да изворе прихода потраже ван ове делатности. Село је некада било познато по узгоју оваца и производњи овчијег сира. Све до 1985-1986. године стада су се белела на пашњацима овог села. Свако домаћинство је имало 50-200 оваца. У овом периоду у селу је било 12.000-13.000 оваца, а на почетку XXI века око 1000. Разлог смањења броја оваца и овчарских производа јесте немогућност њихове продаје. Мештани сматрају да, када би држава дала повољне кредите за обнављање сточног фонда, и када би село добило добар пут, воду и када би се обезбедио сигуран откуп, сточарство и село имали би будућност. На овакав начин младо становништво задржало би се у селу.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Goran

    Mestani ovog sela Dolice skoro svi poticu od plemena Klimenti,Koji su ovde naselili Iz Malesije,Severna Albanija,I od Plava I Gusinja,I u 17 I u 18veku,u vreme kad su Klimente Turci prisilno doveli na Pester.Oni Klimenti Koji su dosli od Plava Iz Crne Gore mnogi se vratili Pravoslavlju.I u svim okolnim selima je naseljen velik broj Klimenti.

  2. Almin

    mnogo je netačnih informacija…npr. prezime Kurtović je iz Hercegovine, Gacko – Kula koje se doselilo preko C.Gore na Pešter.
    Postoje još neki netačni podaci ali to ćemo drugom prilikom

  3. Војислав Ананић

    Алмине, ја пренесох како је у наведеној књизи, а Ви исправите оно што сматрате да ауторка није добро унела и обрадила.