Порекло презимена, село Бољаре (Сјеница)

17. фебруар 2015.

коментара: 4

Порекло становништва села Бољаре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Бољаре је село удаљено 38 км јужно од Сјенице и налази се на Горњем Пештеру. Смештено је на падинама Жилиндара, природне границе између Србије и Црне Горе. Лоцирано је у висинском појасу 1280-1320 м и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Површина сеоског атара износи 1231 ха, а катастарске општине 2155 ха, која обухвата и атар села Пода (површине 924 ха). Према попису 2002. у Бољарима су живела 33 становника, а 1921. године имало је 17 кућа и 117 становника.

Мештани сматрају да село има своју средњевековну претечу, мада археолошких истраживања није било, која би ово потврдила. На улазу у село налази се насеље под именом Доња угла. Смештено је у подножју брда покривеног шумом. Ради се о остацима кућа за које становништво каже да су то “грчке куће”. Међутим, археолошког материјала нема, који би потврдио ову констатацију мештана. Највероватније се ради о кућама са краја XVIII и почетка XIX века, када је дошло до смене становништва на овом простору. У садашњем сеоском гробљу има и неколико старијих споменика. Гробље је мало, јер се у њему сахрањују становници из 14 домаћинстава, колико их има у селу. Број споменика на гробљу указује да домаћинстава није било више ни у прошлости. Један од старијих споменика припада тзв. “студеничкој радионици” [Премовић-Алексић, 198, 53-54].

О пореклу имена села забележили смо казивања мештана. Они сматрају да име потиче по локацији места које је пружало добре услове за живот. У селу се налази бегова кула из турског доба, са пушкарницом и амамом. Мештани тврде, да постоји запис бега, који се одселио 1912. године, у коме је записано: “Буђево – буључно. Нигде нема овце као у Буђеву (и сада тако кажу у Турској); Долиће – добро (зато што је боље два вола у Долићима, него у Буђеву шест волова); Бољаре – боље (јер је боља једна коза у Бољарима, него крава у Долићима, због квалитета млека); а у Пода – свака згода – јер има дрво и вода; Сувог Дола нема до Стамбола – има реку, равницу, шуму и Гиљеву за испашу.” Запис овог бега можда најбоље говори о природним условима и занимањима људи у овим пештерским селима.

Село је струју добило 1984, макадамски пут 1950 (1975. поправљан), телефон 2006. године. Село се водом снабдева преко Ћерекарског водовода.

Главна занимања становништва су сточарство и ратарство. Дневне мигранте чине 3 ученика основне школе. Ђаци четвороразредну школу похађају у Долићима, а од 5. до 8. разреда у Карајукића Бунарима.

У овом селу број становника од 1948. до 1971. повећао се 97%, а до 2002. године смањио 72%. Број домаћинстава се повећао од 1948. до 1981. године 130%, а до 2002. године смањио 39%. Просечан број чланова у домаћинству опада од 1953. године. Године 1991. само је једно домаћинство имало више од 4 члана (5,56%), а 2002. године ниједно.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству

1948. 60 10 6,00

1953. 67 10 6,70

1961. 83 15 5,53

1971. 118 23 5,13

1981. 88 23 3,82

1991. 45 18 2,50

2002. 33 14 2,06

Домаћинства у селу Бољаре:

Куч Љубомир
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 14 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.