Порекло презимена, село Жабрен (Сјеница)

12. фебруар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Жабрен, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Фото: www.sandzacke.rs
Фото: www.sandzacke.rs

Жабрен је село удаљено 35 кm југоисточно од Сјенице, и са њом је повезано макадамски путем. Смештено је у висинском појасу 1200-1280 м и припада насељима разбијеног типа. Село се налази на изворишним странама Суве реке и Рогатичког потока у Жабренској котлини (испод планина Нинаје, Сухара и Хомара) и једно је од најсушнијих села у Сјеничком крају. Жабренска котлина окружена је брдима: Вјенац, Зекова шума, Хусеиново брдо, Ловка, Голо брдо и Влашко гробље. Између брда се налазе ливаде и обрадиве површине, док су пашњаци по периферним падинама брда. Како је село сточарског карактера, на околним брдима налазе се станови: на Ловки, Кршинама, Влашком гробљу и Борју. Површина сеоског атара износи 2.169 ха, а катастарске општине 2.366 ха, која обухвата и атар села Петрово Поље (површине 197 ха). Атар села граничи се са општинама Тутин и Нови Пазар. Према попису 2002. године Жабрен је имао 321 становника.

Становништво се водом снабдсва са врела (врело Кучма), чесми и бунара. У Гицкој махали је чесма Бијела вода, бунари су: Кучма код сеоског гробља, Медов бунар у Кучевској махали, бунар Смајлова бара звани Чесме на простору Јеловац – Борје и извориште текуће воде Стублина на Борју. Југозападно од Жабрена налази се периодично језеро – Жабренско блато. У овом блатном језеру повремено се јавља вода и формира језеро, као што се и десило 2006. године. Мештани тврде да се сваких 30 година ово поље испуни водом, која траје једну годину дана. На месту где је некад била црквина, у Гицкој махали, налази се чесма где постоји вода – Марина бара. На планинама које се дижу изнад Жабренске котлине (Нинаја, Сухара и Хомар), мештани тврде да има и 7 пећина.

Село обухвата махале Кучевску и Гицићку. Све до 1964. године припадало му је и Петрово Поље које је представљало засеок. О давној насељености Жабрена говоре остаци старих гробља и црквина. Село је уписано под овим именом 1585. године [Премовић-Алексић, 1997, 47].

Жабрен је по попису из 1921. године имало 40 домова и 272 становника.

На основу истраживања на терену, сматра се да име потиче од келтске речи “жаб” – жабрен (секира). Међутим, романска палатализација келтске основе речи “граб” – значи стеновито брдо, камењар. Отуда и име селу. Насеља на територији Србије са овом основом указују на правце кретања Келта [Недељковић, 1999, 99].

У Жабрену је четвороразредна основна школа отворена 1926. године и радила је до 1930. године, када је престала са радом. Отворена је поново 1945, а 1970. прерасла је у петоразредну и као таква радила је до 1975. године. У селу је 1923. године постојала жандармеријска станица. Село има џамију, саграђену 1982, и продавницу мешовите робе, отворену 1987. године, са једним запосленим радником. Поред снабдевања становнишгва водом са чесми и извора, један део села је изградио водовод 2000. године. Село је струју добило 1966, а домаћинства су телефон добила 2006. године. Жабрен је повезан макадамским путем са Сјеницом.

Становништво се углавном бави сточарством и трговином. Дневни мигранти из села су ученици, и то: 10 ученика средње школе, коју похађају у Сјеници, и 26 ученика основне школе, који школу од 5. до 8. разреда похађају у Дугој Пољани.

Жабрен је забележио пораст броја становника у периоду 1948- 1971. године 45%, а затим до 2002. године број је смањен за 43%. Интересантно је и кретање броја домаћинстава која је у порасту до 1971. (47%), у опадању до 1991. године 16%, а поново у порасту до 2002. године за 16%. Са 5 и више чланова 1991. било је 55 (75,34%) домаћинстава, а 2002. године 29 (34,12%). Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1961. године. Највеће промене остварене су у домаћинствима са 7 и више чланова. Године 1991. таквих је било 12 односно 26, а 2002. године 2, односно 3 домаћинства.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                390                                   59                                           6,61

1953.                420                                   60                                           7,00

1961.                 436                                   61                                            7,14

1971.                 565                                  87                                            6,49

1981.                 517                                  80                                           6,46

1991.                 478                                  73                                            6,54

2002.                321                                  85                                            3,77

 

Домаћинства у селу Жабрен:

1. Идризовић Вахид
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 35 км, а од основне школе 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду, али има струју. Три лица траже посао. Домаћинство приходе остварује гајењем говеда.

Порекло: досељени су из села Брњице 1935. године.

Род: Идризовићи.

2. Кучевић Сулејман
Домаћинство има 15 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 0,5 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјал, али има воду, санитарне уређаје и струју. У домаћинству нема запослених, 6 чланова тражи посао. Три лица похађају основну школу, а једно факултет. Домаћинство приходе остварује гајењем говеда.

Порекло: исламизирани Кучи из Црне Горе из места Медун, близу Албаније.

Род: Кучевићи.

3. Гицић Решад
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 150 м, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду, али има струју. Нема запослених, једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: исламизирани Клименти.

Род: Гицићи.

4.   Адемовићи, 2 домаћинства;

5.   Ађиновићи, 5 домаћинства;

6.   Гицићи, 17 домаћинства;

7.   Зеновићи, 3 домаћинства;

8.   Исовићи, 1 домаћинства;

9.   Куртановићи, 3 домаћинства;

10.   Кучевићи, 17 домаћинства;

11.   Латовићи, 4 домаћинства;

12.   Медовићи, 3 домаћинства;

13.   Павловићи, 2 домаћинства;

14.   Рагиповићи, 9 домаћинства;

15.   Салиховићи, 2 домаћинства;

16.   Хајдаревићи, 2 домаћинства

 

Исељеници из села Жабрен:

Гицић Бесим
Домаћинство има 6 чланова домаћинства. Иселили су се 1994. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио трговачку школу.

Теренска истраживања показују да су се становници Жабрена иајвише исељавали у Сарајево.

Број становника до 19 година старости у Жабрену, од 1991. до 2002. године смањио се 46%, а са 60 и више година повећао 18%. Индекс старења је, такође, у порасту: од 0,23 у 1991. години на 0,51 индексних поена 2002. године. Међутим, становништво Жабрена и поред депопулационих процеса има повољну старосну структуру.

Становнишпгво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     477      99,80

остали             1          0,20

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        313      97,51

Муслимани    7          2,18

Остали            1          0,31

Жабрен је насељен становништвом које је на ове просторе насељено 1630. године. Према попису 2002. године у селу је по националној структури било Бошњака (97,51%), Муслимана (2,18%) и осталих (0,31%). На основу анкете спроведене на терену, доселили су се из Црне Горе (Кучи) и северне Албаније.

У селу је преко 15 година старости било 1981. године 315, 1991. године 338 и 2002. године 233 становника. Број становника без школске спреме је од 1981. до 2002. године смањен 38% и са 4 разреда основне школе 50%, а повећан са основном школом 23% и средњом школом 59%. Само је једно лице 2002. године имало вишу школску спрему. Број неписменог становништва у периоду 1991-2002. године смањио се 33%.

Подаци указују да је пољопривреда водећа привредна грана, мада је 1991. године било 54,81% мешовитих домаћинстава по извору прихода. Сточарство (овчарство) је водећа грана, иако подаци из 2002, када је било само 193 овце, у односу на 1991. годину са 1897 оваца, указују да овчарство у овом селу практично замире.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 ДОДАТАК:  Текст о селу Жабрен са сајта www.sandzacke.rs

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Данило

    За нас Србе веома значајно село због тога што је у њему рођен и живио Карађорђев отац, Петар Климента!
    Остало је и данас старо кумство између Куча муслимана из тог села и породице Карађорђевић.