Порекло презимена, село Врапци (Сјеница)

9. фебруар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Врапци, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Vrapci

Врапци су удаљени 19 км од Сјенице, и налазе се источно од ње. Село је смештено у висинском појасу 1.180-1.200 м, на југозападним падинама Голије и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Куће су смештене у благој долини, која је окружена брдима (Зајково брдо, Марков крш, Дебело брдо, Ферхатово брдо и Ељдина) и заклоњена од 258 ветрова. Познатије долине су Огорељача, према Брњици, и Алића долина, према Ступу. Површина сеоског атара износи 698 ха, а припада катастарској општини Брњица, површине 2.694 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 50 становника.

У атару села налази се неколико извора од којих се формира неколико поточића (Јованов поток, Бегина река) који теку према Врапској реци, и Ајсаров и Брески поток који теку према Голији. Познатији извори су Шарчина чесма, Врело, Дедина чесма, Јазовички извор, Варнички крш, Реџова долина и Здравкова доља. Село је углавном лоцирано на десној страни Врапске реке, на којој је било некада воденица где су мештани млели жито. Врапска воденица на имању Средојевић Ранка била је заједничка сеоска воденица. На почетку XXI века не постоји ни једна воденица. Атар села је богат и пашњацима. Врапски сточарски станови налазе се на Тополама.

Село је под овим именом уписано у турском попису из 1455. године, као засеок Брњице, којем је припадало [Шабановић, 1964, 10]. Године 1921. наводи се као засеок са 10 домова и 89 становника, а средином XX века је засеок Штавља. Статус самосталног насеља добија 1964. године.

Сматра се да је село добило име по скупинама врабаца, који су досељеници затекли, којих и данас у великом броју има у селу. Бројни су нарочито за време снеговитих зима, када се у великим јатим скупљају на странама котлине. Врапци су једино село у Србији под овим именом.

Најважнија занимања становништва су ратарство и сточарство. Село је струју добило 1974, водовод 1998. и телефон 2006. године. Село има макадамски пут који је у лошем стању.

Од дневних миграната 5 су радници, 4 је ученика средње школе и 3 ученика основне школе (у школу иду у Брњицу).

У селу од 1948. до 1953. број становника је повећан 14%, а до 2002. године смањен 67%. Бројно кретање домаћинстава и просечан број чланова у домаћинству пратили су, углавном, популациона кретања. Године 1991. било је 7 (53,85%) домаћинстава са 5 и више чланова, а 2002. године само 2 (13,33%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем члановау домаћинству

Година     Број становника     Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 132                                     15                                            8,80

1953.                  151                                     17                                           8,88

1961.                  146                                    20                                            7,30

1971.                  119                                     17                                            7,00

1981.                   89                                     17                                            5,23

1991.                    69                                     13                                            5,30

2002.                  50                                      15                                            3,33

 

Домаћинства у селу Врапци:

1.                  Вранић Драгослав

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе н аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 1 тражи посао.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе.

Род: Вранићи.

2.                  Средојевић Раде

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 2 лица траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени из села Распоганче.

Род: Средојевићи у Распоганчу и Лијевој Ријеци.

3.                  Средојевић Новак

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених, а 2 лица траже посао. Приходе остварују узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени из села Распоганче.

Род: Средојевићи у Распоганчу и Лијевој Ријеци.

4.                  Вранић Дража

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима. Једно лице је запослено у Сјеници. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе.

Род: Вранићи.

5.                  Средојевић Вукашин

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: досељени су из села Распоганче.

Род: Средојевићи у Лијевој Ријеци.

6.                  Топаловић Павле

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 2 лица траже посао. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: досељени су из околине Нове Вароши.

Род: Топаловићи.

7.                  Петровић Раде

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима. У домаћинству нема запослених, 2 лица траже посао, а 1 је студент. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: досељени су из Црне Горе у XIX веку.

Род: Петровићи.

8.                  Вранић Драгоје

Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. Једно лице је запослено у Сјеници, 2 члана траже посао, а 1 студира. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: досељени су из Црне Горе у XIX веку.

Род: Вранићи.

9.                  Богдановић Ранко

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Једно лице је запослено у Сјеници, 3 члана траже посао, а 2 су ученици средње школе. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: досељени су из околине Нове Вароши и Златара.

10.              Лазовићи, једно домаћинство.

 

Исељеници из села Врапци:

Мунић Жика
Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1972. године у Сјеницу, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

Број становника до 19 година старости од 1991. до 2002. године се смањио 77%, при чему се за 27% смањило и становништво са 60 и више година живота. Индекс старења 1991. био је 0,50, а 2002. године 1,57 индексних поена. Индекс стареља и смањење младог становништва указују да демографска будућност села није добра.

Становншитво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  69        100,00

муслимани     –           –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Годииа            2002.   %

Срби              49         98,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            1          2,00

Село је насељено српским становништвом (98,00%) које се углавном доселило у XVII и XVIII веку из Црне Горе. По попису из 2002. године у националној структури било јс и 2% осталих. Мештани славе Св. Николу и Св. Пантелију.

У селу Врапци становника са прско 15 година старости било је 1981. године 56, 1991. године 55, а 2002. године 45. Број становника без школе смањио сс од 1981. до 2002. године 73% и са 4 разреда основне школе 40%, а повећао са основном школом 29% и средњом школом 333%. Са завршеним факултетом 1981. било је једно лице, а 2002. године са вишом школом, такође, једно лице. Неписмених лица 1991. је било 9 (16,36%), а 2002. Године једно (2,22%).

Подаци показују да су домаћинстава 1991. године приходе остваривала из пољопривреде (69,23%). Исти случај је и 2002. године, али је тај проценат знатно мањи (46,66%), а мешовитих и пољопривредних већи. Охрабрујући податак јс тај, да је активних лица 2002. било 71,43%, а издржаваних 6,12%, у односу на 1981, када је издржаваних лица било 70,78% и 1991. године 65,21%.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Goran Tufegdzic

    Poreklo o prezimenu Tufegdzic selo Stanca-Kraljevo