НАСЕЉА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОЊЕ – Божов Поток, Машовиће, Праља, Шушуре
Порекло становништва села Праља, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Праља је сеоско насеље удаљено 15 км западно од Сјенице. Смештено је у горњем току реке Увац, на северним падинама планине Озрен. Налази се у висинском појасу 1.120-1.220 м. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 730 ха. Село је пописне 2002. године имало свега 17 становника. До Другог светског рата било је у саставу села Гоње (опширније у тексту о Месној заједници Гоње).
По казивању Јевта Вучковића „у оквиру Месне заједнице Гоње налази се и засеок Врљаје, који је настао у другој деценији XIX века досељавањем Вучка Милићевића и његовог сродника Вукомана из Црне Горе. До краја XX века у њему су живели само Вучковићи. Од 1912. до 1920. године у време формирања првих општина у срезу Сјеничком у Врљајама је било средиште Тријебинско-гоњске општине. Овај засеок је 1952. године, заједно са насељем Праља, уписан као једна катастарска општина, а од 1964. године та катастарска општина пише се и као једно село – Праља. Врљаје су од Сјенице удаљене 9 км и до њих се стиже путем који води преко села Шушуре. Грађен је 1979. године.
У атару Врљаја налазе се врела, која се јављају по ободу површи Застијење: Лазића врело, од кога настаје Лазића поток и улива се у Увац; Врљајчанско врело, са источне стране површи, од кога се формира истоимени поток, на коме су некада радиле четири воденице. Становници сматрају да је село добило име због ‘врлетности’ терена – стрм терен на коме је лоцирано.
Село је добило струју 1982. године, а локални водоводи са извора у селу, за по неколико кућа, изграђени су 90-их година XX века.
У Врљајама је 50-их година XX века било 13 домаћинстава, 60-их година 14, а од 2004. године у селу живи само Милијана Вучковић и бави се сточарством и повртарством.”
Исељена домаћинстава из села Врљаје (од 1960. до 2004. године, на основу података Јевта Вучковића):
1. Вучковић Обрад
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у село Богуте.
2. Вучковић Добро
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Чачак.
3. Вучковић Томо
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу.
4. Вучковић Радосав
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сјеницу.
5. Вучковић Милија
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Умку.
6. Вучковић Милан
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак.
7. Вучковић Светко
Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се у Чачак.
8. Вучковић Здравко
Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Крагујевац.
Остала домаћинства су се иселила појединачним исељавањем њихових чланова, и то у различитим временским раздобљима. Сви исељеници су у местима исељавања посебна домаћинства:
1. Вучковић Мирчета, иселио се у Београд;
2. Вучковић Зоран, иселио се у Београд;
3. Вучковић Радоман, иселио се у Београд;
4. Вучковић Драгојло, иселио се у Београд;
5. Вучковић Хранислав, иселио се у Београд;
6. Вучковић Властимир, иселио се у Београд;
7. Вучковић Радојица, иселио се у Београд;
8. Вучковић Милојица, иселио се у Београд;
9. Вучковић Селимир, иселио се у Београд;
10. Вучковић Радован, иселио се у Београд;
11. Вучковић Марко, иселио се у Београд;
12. Вучковић Десимир, иселио се у Сјеницу;
13. Вучковић Данило, иселио се у Сјеницу;
14. Вучковић Љубисав, иселио се у Сјеницу;
15. Вучковић Васо, иселио се у Сјеницу;
16. Вучковић Рафајило, иселио се у Нову Варош;
17. Вучковић Дарко, иселио се у Параћин;
18. Вучковић Јеремија, иселио се у Ниш;
19. Вучковић Милорад, иселио се у Краљево;
20. Вучковић Миљан, иселио се у Ужице;
21. Вучковић Велибор, иселио се у Нови Пазар;
22. Вучковић Миленко, иселио се у Крагујевац;
23. Вучковић Вукајло, иселио се у Јагодину,
24. Вучковић Недељко, иселио се у Београд;
25. Вучковић Родољуб, иселио се у Београд;
26. Вучковић Бојан, иселио се у Београд;
27. Вучковић Милош, иселио се у Србобран;
28. Вучковић Србислав, иселио се у Краљево;
29. Вучковић Данко, иселио се у Краљево;
30. Вучковић Љубомир, иселио се у Нови Пазар;
31. Вучковић Раде, иселио се у Чачак;
32. Вучковић Будиша, иселио се у Београд.
Интензивно исељавање домаћинстава и појединаца почело је 1960. године. Становници овог села исељавали су се највише у Београд, затим у Сјеницу, Чачак, Краљево, Крагујевац и Нови Пазар.
Атар села Праље је богат шумом, пашњацима и изворима.
Мештани сматрају да је село добило назив од перила на Увцу, где су жене прале веш. Ово је једино село овог назива у земљи.
У Праљама је постојала зграда мектеба, у којој је школске 1916/17. и 1917/18. године по одобрењу аустријских власти организована настава за ученике. У периоду од 1920. до 1941. године у Праљама се налазила зграда Тријебљанско-гоњске општине. Педесетих година XX века село је имало 14 домаћинстава и уписивало се као Праља.
Село је струју добило 1982, телефон 2006. године, а водом се снабдева са извора. Има макадамски пут на дужини 4 км од пута Сјеница – Гоње. Ђаци четвороразредну школу похађају у Гоњу, а осморазредну у Сјеници.
Најважније занимање становништва је сточарство.
Број становника у Праљи је од 1953. године у наглом опадању (87%), а број домаћинстава је опао за 86%. Лагани пораст броја становника уочава се од пописне 1991. године. Просечан број чланова у домаћинству се мењао са променом броја становника и домаћинстава. У селу је 2002. године евидентирано по једно домаћинство са 7 и 8 и више чланова.
Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 180 30 6,00
1953. 135 24 5,62
1961. 45 8 5,62
1971. 40 8 5,00
1981. 13 4 3,25
1991. 14 3 4,66
2002. 17 3 5,66
Домаћинства у селу Праља:
1. Брајовић Родољуб
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје. Струју су добили 1982. године. Једно лице је запослено у Сјеници, 2 лица траже посао, а једно похађа основну школу. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.
Порекло: доселили су се 1928. године из села Међани (Пријепоље).
Род: по очевој страни – Бошковићи, Вучковићи.
2. Вучковић Милан
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 10 км, а од основне школе 3 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1982. године. Два члана домаћинства похађају основну школу. Баве се узгојем говеда и живине.
Порекло: доселили су се почетком XIX века из Павиног Поља (Бијело Поље).
Род: Петаковићи, Трипковићи, Ракоњци, Бошковићи, Думићи, Чоловићи, Кнежевићи.
3. Ребовић Радич
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 3 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1982. године. Два члана домаћинства похађају основну школу. Баве се узгојем говеда и живине.
Порекло: доселили су се почетком XIX века из Пљеваља.
Род: Брајовићи, Велимировићи и Вуковићи.
4. Бошковић Славиша
Домаћинство има 8 чланова. Удаљсно је Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Четири члана домаћинства похађају основну школу. Баве се узгојем говеда и живине.
Порекло: преци су им се доселили почетком XIX вска из Павиног Поља (Бијело Поље). Фамилија се преселила из Царичине на имање Милисава Вучковића.
Род: Вучковићи, Средојевићи, Пешићи, Предићи.
5. Мрвић Драган
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 13 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена водом и санитарним уређајима. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем живине, говеда и оваца.
Порекло: досељени су из села Лопиже (општина Сјеница) 1929. године.
Род: Чворовићи, Брајовићи, Думићи, Ловићи, Трипковићи.
6. Лаиновић Милица
Једночлано домаћинство. Удаљено јс од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основнс школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређајс. Струју је добила 1982. године. Домаћица се бави узгојем говеда.
Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црнс Горе.
Род: Алексићи, Аврамовићи.
7. Лаиновић Вук
Домаћинство има 2 члана. Удаљено јс од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа нијр грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говсда.
Порекло: доселили су се почетком XIX вска из Црне Горе.
Род: Алексићи, Аврамовићи.
8. Брајовић Никола
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 16 км, а од основне школе 4 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Један радноспособан члан тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда и оваца.
Порекло: доселили се 1928. године из села Међани (општина Пријепоље).
Род: Робовићи.
9. Брајовић Страјо
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 16 км, а од основне школе 4 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.
Порекло: доселили су се 1928. године из села Мсђани (Пријепоље).
Род: Робовићи, Мрвићи.
10. Брајовић Нада
Једночлано домаћинство.
Исељеници из села Праља:
1. Биберовић Зико.
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Велес (Максдонија) 1967. године из економских разлога. Носилац домаћинства јс без школске спреме.
2. Биберовић Адем
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Велес (Македонија) 1967. године из економских разлога („ради бољег живота”). Носилац домаћинства јс без школске спреме.
3. Пурковић Хилмо
Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1955. године из економских разлога. Носилац домаћинства је без школскс спреме.
4. Брајовић Љубо
Домаћинство има 9 чланова. Исслили су се 1981. године у Адране код Краљева, ради запослења и школовања. Два члана домаћинства су без школске спреме, а 7 лица је завршило осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.
5. Пурковић Хивзија
исељен у Сјсницу;
6. Пурковић Хилмија, исељен у Сјеницу;
7. Кучевић Салих, исељен у Нови Пазар;
8. Биберовић Фехим, исељсн у Нови Пазар;
9. Балија Мурат, иссљсн у Сјеницу.
Теренска истраживања указују на то да су се становници Праље углавном селили у Краљево, Нови Пазар, Сјеницу и Велес (Македонија).
Учешће становнишгва до 19 година старости 1971. је износило 50,00%, 1991. године 28,57%, а 2002. године 41,17%, док је учешће становништва старијег од 60 година 1971. износило 10,00%, 1991. године 28,57%, а 2002. године 23,54%. Индекс старења је 1971. био 0,20, 1991. године 1,00 и 2002. године 0,57 индекених поена. На основу података из горњих табела може се рећи да је село на прагу демографског гашења.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 14 100,00
муслимани – –
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 17 100,00
Бошњаци – –
Муслимани – –
Остали – –
Село је насељено српским становништвом, које углавном слави Св. Николу. Досељено у XVIII веку из Црне Горе.
У овом селу је 1981. било 13 лица са преко 15 година старости у овом селу, 1991. године 10 и 2002. године 11 становника. Од 11 лица преко 15 година старости 2002. године, 2 су била без школске спреме, 3 са 4 разреда основне школе, 3 са основном школом и по једно лице са КВ школом и средњом стручном школом. Једно лице јс са непознатим школским квалификацијама, а евидентирана су и 2 неписмена становника.
Село има 17 становиика, од тога 66,66% домаћинстава живи од пољопривреде, а 33,34% домаћинстава спада у категорију мешовитих, нема економску перспективу и демографску будућност.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)