Порекло презимена, село Чипаље (Сјеница)

1. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Чипаље, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.       

Čipalje

Село се налази у централном делу Сјеничке котлине, 7 км североисточно од Сјенице. Смештено је у висинском појасу 1.040-1.070 м и сврстава се у насеља збијеног типа. Лоцирано је на десној, источној, долинској страни реке Вапе, на падинама Чипаљског врела, чија се вода улива у Вапу. Сеоски атар, површине 407 ха, припада Катастарској општини Багачиће. Према попису 2002. године у селу су живела 144 становника.

Кроз атар села протиче река Вапа, у чијој долини се налазе ливаде познате под именом „Вапско поље”. Познатије ливаде су и „Равнови”. У селу има и неколико извора и врела.

Археолошки локалитети у селу указују на то да је Чипаље веома старо насеље и да је постојало још у XIV и XV веку. Изнад сеоских кућа налази се узвишење које носи назив Црквица. Код мештана је очувано предање да се ту некада налазила црква, али њени трагови нису утврђени. Испод куће Мила Радевића налази се локалитет познат као „Грчко гробље”. Ту је утврђен споменик у облику крста, што указује на то да се ту некада можда налазила већа некропола, чији су споменици повађени. Археолошких локалитета има и на сеоском гробљу, на комс су утврђене некрополе које су смештене на омањем узвишењу. Мештани тврде да су се јужно од села, на десној обали Ване некада виделе „дуварине”, које су они називали „грчке куће”. Данас они знају само оријентационо да покажу где су се налазилс „грчкс куће”, али се на површини не види ништа [Премовић-Алексић, 1990, 88-89].

Сматра се да је Чипаље насеље које је настало на месту на коме је „чипана” (чешљана) вуна и једино је село са овим именом у земљи.

Према подацима из 1921. године ово село се третира као заселак у саставу општине Вапа под именом Чипаљи, а имало јс 30 домаћинстава и 186 становника. И после Другог светског рата могао се чути назив села – Чипаљи. Статус самосталног насеља добило јс 1964. године издвајањем из насеља Багачиће.

У селу се налази четвороразредна школа, која је почела са радом 1946/47. године. Ћаци одлазе у Сјеницу у осморазредну школу. Ссло је струју добило 1976, а телефон 2006. године. Сеоски водовод јс изграђсн 1979. године каптирањем врела Ћуруне на јужним падинама Јавора. Тим водоводом водом се снабдева више села: Дунишиће, Горња Вапа, Чипаљс, Багачиће и Вишњица. Ссло је добило пут 1989. године. До Багачића је асфалтни пут, који јс завршен у јесен 2008. године, а даљс до села јс макадамски пут.

У овом селу је у периоду 1948-1953. број становника порастао 12%, а до 1961. смањсн 7%, док је до 1971. године повећан 4%, али је у последњој деценији XX века смањен 65%. Број домаћинстава јс пратио нестабилан популациони развој, а 1991. године јс смањен 29%. Просечан број чланова у домаћинству је у сталном опадању од 1948. године. Према подацима из 1991. било је 20 домаћинстава са 5 и више чланова (35,71%), а 2002. године 13 домаћинстава (32,50%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година  Број становника  Број домаћмнстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                377                                 43                                           8,76

1953.                423                                 49                                           8,63

1961.                394                                 56                                           7,03

1971.                408                                72                                           5,66

1981.                249                                52                                           4,78

1991.                 231                                56                                           4,12

2002.                144                                40                                           3,60

 

Домаћинства у селу Чипаље:

1. Гобељић Марко

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 7 км, а од основе школе 1 км. Кућа јс грађсна од тврдог материјала и има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1976. године. Јсдан члан домаћинства јс запослен ван територије Сјеничког краја, 1 члан тражи посао, а 1 похађа средњу школу. Баве се узгојем говеда.

Порекло: због давног досељавања предака сматрају се староседелачким домаћинством. Славе Лазареву суботу.

Род: Марићи и Каличани.

2. Гашанин Шериф

Домаћинсгво има 5 чланова. Удаљено јс од Сјенице 7,5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа јс грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Један члан домаћипства гражи посао, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Црне Горе.

Род: Зорнићи.

3. Гашанин Бајро

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 7 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Домаћинстно узгаја говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Херцеговине.

Род: Метовићи.

4.Дробњак Михајло, 2 члана домаћинства;

5. Дробњак Драгица, једночлано домаћинство;

6. Дробњак Миљојко, јсдночлано домаћинство;

7. Марић Томо, 2 члана;

8. Марић Будо, 2 члана;

9. Марић Миро, 7 чланова;

10. Марић Вуле, 7 чланова;

11. Марић Љубиша, 2 члана;

12. Марић Љубодраг, 2 члана;

13. Марић Благота, једночлано домаћинство;

14. Терзић Милојица, јсдночлано домаћинство;

15. Букумировић Јово, 5 чланова;

16. Букумировић Миљко, 2 члана;

17. Радевић Првислав, 3 члана;

18. Радевић Ковиљка, једночлано домаћинство;

19. Радевић Радуна, 2 члана;

20. Гобељић Радојица, 2 члана;

21. Гобељић Ранко, 2 члана;

22. Гобељић Мићо, 3 члана;

23. Гобељић Млађо, 4 члана;

24. Гобељић Раде, 5 чланова;

25. Гашанин Омер,

26. Гашанин Шериф;

27. Гашашин Латиф;

28. Гашанин Лато;

29. Гашанин Селим;

30. Гашанин Абит;

31. Гашанин Елез;

32. Гашанин Шабан;

33. Гашанин Осман;

34. Гашанин Шемсо;

35. Гашанин Хабиб;

36. Гашанин Шабан;

37. Гашанин Музафер;

38. Брбутовић Изет.

 

Исељена домаћинства из села Чипаље:

1.Пешковић Алија

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1999. године у Сарајево ради школовања деце. Носилац домаћинсгва је завршио осмогодишњу основну школу.

2.Дробњак Радосав, исељен 1975. у Краљево;

3. Дробњак Тихомир, исељен 1953. у Краљево;

4. Марић Ћирко, исељен 1978. у Београд;

5. Терзић Растко, исељен 1978. у Љиг;

6. Васојевић Бранко, исељен 1975. у Београд;

7. Отовић Јездо, исељен 1975. у Београд;

8. Марић Глиго, исељен 1962. у Краљево;

9. Отовић Леко, исељен 1960. у Београд;

10. Отовић Рако, исељен 1984. у Београд;

11. Марић Васо, исељен 1975. у Сјеницу;

12. Букумировић Богосав, исељен 1982. у Чачак;

13. Букумировић Живко, исељен 2001. у Београд;

14. Букумировић Видоје, исељен 2001. у Београд;

15. Гобељић Слобо, исељен 1986. у Краљево;

16. Отовић Гојко, исељен 1963. у Београд;

17. Гашанин Сабит, исељен 1978. у Сјеницу;

18. Гашанин Рахим, исељен 1978. у Сјеницу,

19. Дробњак Мирчета, исељен 1972. у Чачак.

Анкета спроведена на терену показала јс да се становништво овог села углавном исељавало у Београд, Краљево, Сјеницу и Чачак.

Од 1991. до 2002. године број становника до 19 година старости у селу јс смањен 56%, а са 60 и више година живота 2%. Индекс старења 1991. године је 0,59, а 2002. године 1,31 индексних поена, што указује на то да је село захваћено процесом дсмографског старења.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

нравославни  90        38,97

муслимани     141      61,03

остали              –          –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               68        47,22

Бошњаци        76        52,78

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису из 1991. у Чедову је по всроисповести било З8,97% православиог и 61,03% муслиманског становништва. У селу је по националној структури 2002. године било 52,78% Бошњака и 47,22% Срба. Становништво се углавном доселило из Црне Горе у XVIII веку. Српско становништво слави Св. Николу, Св. Ћорђа и Лазареву суботу.

Из прстходне табеле се види да је 1981. у селу било 174 лица преко 15 година старости, 1991. године 183, а 2002. године 116. Број лица без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио 56%. са 4 разреда основне школе 54% и са основном школом 16%, а повећан јс број становника са средњом школом 53%. Према подацима из 1981. у селу је евидентиран 1 сгановник са завршеним факултетом, а према подацима из 2002. године евидентирана су 3 становника са завршеним факултетом, док је исте годпне било 20 неписмених лица (17,24%).

Домаћинства овог села су 1991. приходе углавном остваривала из пољопривреде (64,28%) и да се тај број смањио 2002. године (35,00%). У односу на 1991. годину, 2002. године је знатно повећан удео домаћинстава која приходе остварују из непољопривредних делатности. Знатно је повећан и број мешовитих домаћинстава (са 16,07% на 25,00%). Сточарство, тј. говедарство је водећа грана иако је број грла говеда у сталном опадању.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.