Порекло становништва села Горња Врбава, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села – топографске прилике.
Село је нешто источније од Рапај Брда, изворишта Груже, на крајњим косама југозападних огранака рудничких. Сеоске куће су на темељима заравњених брда, брезовачке површи, између којих су речне долине благих облика. Известан број кућа – крај Думача – налази се на стрмим странама Речице, леве притоке Груже, тако да изгледају као да су у јаругама. Крај Под Планином је преко Груже, са десне стране, на благим косама качерске површи, које се одвајају од северних огранака планине Јешевца.
Воде.
Део села са леве стране Груже има мало извора – свега четири – те се служи и водом из копаних бунара, у којима се вода тешко добија. Са десне стране Груже не служе се водом из бунара, јер има доста извора: Нешовића Врело, Радојевац Извор, Тодоричина Чесма и др.
Земље и шуме.
Сеоске шуме има на Ћави – са десне стране Груже и испод Виса – са леве стране речице. Ту су и утрине сеоске. У селу има свега три трла.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Куће су на различитим одстојањима. У крају Думачи одстојање између кућа варира од 15 до 100 метара; у другим крајевима је још веће растојање. Поједини крајеви удаљени су и до једног километра – крај Под Планином од Брда. Село се дели на четири краја: Думача (Думачани), Њиве (Њивљани). Брдо (Брђани) су са леве стране и Под Планином (Подпланиница) са десне стране Груже..
Старине у селу.
У долини Речице се једно место зове Селиште. На месту Великој Ливади, у долини Груже, била је нека црква, од које има незнатних трагова.
Постанак села и порекло становништва.
За све фамилије причају старији људи да су досељене у исто време и „све су досељене озго“, по свој прилици за време Карађорђа од Сјенице.
Ово село је раније било заједно са Доњом Врбавом и звало се Врбава. Имали су тада заједничко гробље, више данашње школе, где се више нико не сахрањује,
Становништво је досељавано поглавито од Сјенице и то пре Карађорђа и за његово време. Најпре је насељаван крај Брдо.
У Брду су ове фамилије:
-Кочовићи. Ово је најстарија фамилија. Досељена је пре Карађорђа, али се не зна одакле. Славе Аранђеловдан.
-Неранџићи (Неранџићи и Јовановићи). Они су досељени од Сјенице. По старини долазе одмах после Кочовића. Славе Св. Враче.
-Павловићи. Пре Карађорђа дошао је отац владике Мелентија Павловића из Сарајева као ћурчија, али су старином, по свој прилици, од Сјенице. Славе Никољдан.
-Малетковићи. Отац дошао пре 30 година из Невада у Такову као уљез у фамилију Кочовића. Славе Никољдан.
У крају Под Планином су фамилије:
-Лукићи (Лукићи и Павловићи). После Кочовића и Неранџића дошла је ова фамилија из Херцеговине, где још постоји Лукића воденица. Славе Лучиндан.
–Нешовићи. Чукундед Вујица дошао је из Правошева – село у сјеничкој нахији – за време Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Спасовићи. Дошао прадед Спасо за време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Враче.
-Мијатовићи: Отац дошао из Грабовице у Такову пре 15 година, где их још има доста кућа. Славе Петровдан.
У Думачи су фамилије:
-Тодоровићи (Павловићи, Јовановићи и Милановићи). Дошао чукундед Станислав са својим братунчедом Тодором од Сјенице пре Карађорђа. Славе Никољдан.
У Њивама су ове фамилије:
-Миленковићи. Прадед досељен од Сјенице. Терзићи у Калиманићима су им род. Славе Трифундан.
-Вучићевићи (старо презиме Танасковићи) су досељени пре Карађорђа од Сјенице. Са Тодоровићима се нису раније узимали (склапали бракове), јер су се држали као рођаци; данас се узимају. Славе Никољдан.
-Милосављевићи су досељени од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Илићи (Јанковићи, Кузмановићи и Иконићи). Прадед досељен од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Радишићи. Дошао дед Вукосав „озго“ (од Сјенице). Славе Св. Јелисије.
ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)