Порекло становништва села Трешњевица, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Трешњевица је сеоско насеље збијеног типа. Смештено је на долинским странама Трешњевичког потока, и то у јужном подножју Осјеченика. Налази се са обе стране макадамског пута Сјеница – Баре, 25 км југозападно од Сјенице. Мештани села тврде да су без саобраћајних комуникација. Ово село се налази у висинском појасу 1.220- 1.330 м. Физиономски се дели на Доњу и Горњу Трешњевицу. У селу постоје засеоци: Долине, Брдо, Етовина, Даиндо и Доња Трешњевица. Површина сеоског атара износи 406 ха и део је катастарске општине Вишњева, површине 1.829 ха. Према попису из 2002. године у Трешњевици је живело 97 становника.
Од природних обележја посебно се издвајају извори Смрчева вода, Коњушац и Црвена вода, као и Трешњевски поток.
Под овим именом Трешњевица се појављује 1571. године, као село у нахији Бихор. Археолошка истраживања указују на то да је село постојало и у XIV и XV веку [Премовић-Алексић, 1997, 46]. „На западној страни села, а на омањем узвишењу, смештено је сеоско гробље. На најузвишенијем делу гробља напазе се остаци цркве брвнаре, оријентисане у правцу запад-исток. Црква је делимично укопана у земљу, и у њу се улази са западне стране, преко два степеника. Јужно и источно од цркве има остатака старије некрополе.” [Премовић-Алексић, 1988,101]
Истраживања на терену показују да је село добило име по трешњама, којих и данас у селу има у великом броју. Под овим именом као самостално насеље село се спомиње и у попису 1921. године, када је имало 22 дома и 126 становника. Мештани сматрају да је село веома старо и да је било насељено још у доба Римљана. На сеоском гробљу се налазе остаци порушене цркве а 1998. године је почела изградња цркве која је завршена и предата верницима 24. јула 2006. године, на Огњену Марију. У селу постоји и споменик подигнут борцима Црне Горе и Србије и жртвама фашистичког терора из народно-ослободилачког рата 1941-1945. године подигнут 1964. године. У селима општине Баре у току рата је убијено 317 становника, а спаљена су сва села осим села Тутиће.
Од 1926. године у селу се налази седиште локалне власти – општине, потом и месне канцеларије и месне заједнице. У периоду 1955- 1959. године Трешњевица је била општина, од 1959. године месна канцеларија, а месна заједница је од 1964. године, када је село добило статус самосталног насеља. Жандармеријска станицаје фомирана 1919. и осталаје све до 1941. године; од 1945. Формирана је станица народне милиције и постојала је до 1950. године, а полицијска станица је поново формирана 1993. године.
У селу се налазе осморазредна основна школа подигнута 1969, здравствена станица је почела са радом 1962. и пошта која ради од 1999, а месна канцеларија постоји од 1957. године. Село је струју добило 1976. године, водовод је изграђен 1984, а телефонска линија је спроведена 2007. године. У селу је погон фабрике „Весна” изграђен 1988, а престао је са радом 1991. године. У Трешњевици се налази једна кафана и две приватне продавнице – „Зеленгора” и „Коле”. Део села и школа се снабдевају водом са врела испод Јеленка. Водовод је изграђен 1984. године. Сеоска домаћинства су телефон добила 2007. године.
Од 1985. гвдине код споменика се на дан Светог Прокопија, 21. јула, одржава велики Народни сабор.
Становништво се углавном бави сточарством и ратарством.
Дневне мигранте чини 12 радника.
У просторијама школе 1998. године је отворена ликовна колонија, где је у периоду од 3 године радило 36 сликара са простора Србије и Црне Горе. Урађено је 70 слика, које су продаване на аукцији у Дому војске у Београду. Друштвена организација „Сеоски пут” донела је одлуку да се у селу формира уметничко насеље „Пештер”. Формиран је Савет који би се старао о реализацији овог пројекта. На челу Савета био је сликар Милић Станковић – Милић од Мачве (председник), а потпредседник је била Нада Перишић-Поповић, тада министар културе у влади Републике Србије. Била је започета и изградња зграда уметничког насеља, у којима би радила ликовна колонија. Урађени су темељи зграде, али је цела акција заустављена. Један од циљева овог пројекта је био и да се и на овај начин покуша ублажити процес исељавања становништва из Трешњевице.
У Трешњевици је број становника у периоду од 1948. до 1971. године повећан 45%, а до 2002. године смањен је 36%. Број домаћинстава је био у порасту до 1991. године за 100%, а у наредној деценији је смањен за 22%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1961. године. Са 5 и више чланова 1991. године је било 6 домаћинстава (16,67%), а 2002. године 8 домаћинстава (28,57%).
Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 104 18 5,77
1953. 133 23 5,78
1961. 125 19 6,57
1971. 151 29 5,20
1981. 147 31 4,74
1991. 113 36 3,13
2002. 97 28 3,46
Домаћинства у селу Трешњевица:
1. Биочанин Вучко
Домаћинство има 8 чланова. Од аутобускс станице је удаљено 30 км, а од основне школе 500 м. Кућа је направљена од тврдог материјала и опремљена водом и санитарним уређајима. Струју су добили 1975. године. Три лица су запослена у родном селу, а 2 лица траже посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент.
Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе. Досељени су са Стожера (општина Бијело Поље) у село Биоц на Пештеру, али су се после Првог српског устанка, 1813. године, одселили у Брњицу (општина Сјеница). Раније су се презивали Гајевићи, а због крвне освете променили су презиме у Биочанин – по селу Биоцу. После Суводолске битке, која се одиграла на овом простору, у Сувом Долу, Срби који су учествовали у боју су, повлачењем српске војске са Карађорђем, морали да беже са својих огњишта, што је био случај и са овом породицом.
Род: Ракоњци и Красићи.
Напомена: У књизи Раоничка буна, описана је фамилија (задруга) Филипа Гајевића као једна од најбогатијих сеоских православних породица из 1903. године.
2. Пајевић Петар
Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 25 км, а од основне школе 500 м. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Једно лице је запослено у родном селу, а једно у другим насељима Сјеничког краја. У домаћинству су 2 студента.
Порекло: Фамилија се доселила из Роваца (Црна Гора). По претку Пају узели су презиме Пајевићи, али су задржали крсну славу, Св. Луку.
Род: Гемаљевићи.
3. Цмиљанић Петко
Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.
4. Раичевић Ратко
Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.
Порекло: породица потиче из Црне Горе.
5. Немањић Мирослав
Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 29 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.
Исељеници из села Трешњевица:
1. Адамовић Миленко
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1971. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.
2. Адамовић Звездан
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1980. годинс у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу унутрашњих послова. Породична слава: Св. Ђорђе.
3. Адамовић Миливоје
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1962. године у Подгорицу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу војну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.
4. Адамовић Томислав
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1972. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.
5. Раичевић Велизар
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу. Породична слава: Лазарева субота.
6. Раичевић Драгољуб
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.
7. Немањић Војо
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1970. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је занатлија – металостругар. Породична слава: Св. Никола.
8. Средојевић Зоран
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Ђурђиц.
9. Цмиљанић Живко
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1995. године у Подгорицу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.
10. Словић Драгољуб
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1990. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу педагошку школу. Породична слава: Св. Јован.
11. Адамовић Вучета
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу. Породична слава: Св. Ђорђе.
Према подацима прикупљеним на терену, становници села Трешњевица су се претежно исељавали у Крагујевац, Подгорицу и Београд.
У селу број становника до 19 година старости опао је од 1991. до 2002. године 38%, а са 60 и више година живота остао је на истом нивоу. Индекс старења је 1991. године био 0,53 а 2002. године 0,87 индексних поена.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 111 98,24
муслимани – –
остали 2 1,76
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 97 100,00
Бошњаци – –
Муслимани – –
Остали – –
Село је по националној припадности насељено српским становништвом. По вероисповести у селу је 1991. године било 98,24% правосланог становништва и 1,76% осталих. Мештани сматрају да воде порекло из Црне Горе и да су се њихови преци доселили у XVIII веку. Најзаступљеније славе су Св. Ђорђе, Лазарева субота, Ђурђиц и Св. Никола.
Број становника са преко 15 година старости 1981. је износио 92, 1991. године 85 и 2002. године 82. Број лица без школске спреме је од 1981. до 2002. године смањен 53%, са 4 разреда основне школе 31 %, са основном школом 16%, а са вишом школом и факултетом 67%, док је 1991. године било 20 (23,52%), а 2002. године 7 неписмених лица (8,54%).
Подаци из табеле 8 показују да су, према извору прихода, домаћинства уједначена. Изворе прихода из пољопривреде у 2002. години остваривало је 28,57%, из непољопривреде 39,28%, а било је 25,00% мешовитих домаћинстава. Међутим, 1991. године домаћинства су изворе прихода највише остваривала из непољопривредних делатности 41,66%, док је од пољопривреде живело 38,88%, а било је 19,46% мешовитих домаћинстава. Иако је сточарство грана којом се становништво углавном бави, сточни фонд је у 2002. године занемарљив у односу на 1981. годину.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)