Порекло презимена, село Гошево (Сјеница)

Порекло становништва села Гошево, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Гошево је смештено на долинским странама Гошевске реке, на јужним падинама Гиљеве, у подножју Гошевског крша. Налази се са леве стране макадамског пута Сјеница – Баре. Село је удаљено 34 км југозападно од Сјенице и нема саобраћајних веза. Смештено је у висинској зони 1.160-1.240 м и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. У селу се налазе засеоци: Радојев До, Крш, Росина Долина, Гребен и Грушина. Површина сеоског атара износи 1984 ха, а катастарске општине 5.158 ха, која обухвата и атар села Црвско (површине 3.174 ха). Према попису 2002. године у Гошеву је живело 70 становника.

Кроз село теку Гошевска река (у чијем кориту има водопада) и поток Топлик. У атару села постоји и неколико извора и бездани: Грушина, Лукин бунар, Жива вода, Лисичак, Водица и Чесмица; Гошевска бездан, Грчки бунари, Ивов до и Дмитрова долина.

Под овим именом село је први пут уписано 1314. године, када га је краљ Милутин приложио на дар манастиру у Бањска [Пурковић, 1940, 81]. Овај податак говори о његовом средњевековном пореклу.

У атару села је утврђено неколико археолошких локалитета који упућују на XIV и XV век. Сматра се да су остаци цркве на сеоском гробљу везани за рани средњи век. Подигнути су уз саму литицу. Унутрашњост цркве је у потпуности рашчишћена, а споља је затрпана земљом све до висине очуваних зидина. Око цркве има и старијих надгробних споменика, од којих два припадају Студеничкој школи (урађени су од белог мермера, са стилизованим људским ликом). У северном делу села, изнад кућа Јанковића, на врху брда је шума коју мештани зову Гај. Ту је утврђено неколико некропола, а мештани локалитет зову „Грчко” или „Латинско” гробље. Северно од локалитета Гај, налази се локалитет Латинско гробље. Становници села тврде да су се овде некада виделе велике надгробне плоче [Премовић-Алексић, 1988, 100].

Под именом Старчићи село се спомиње у турским пописима из 1455. и 1528. године [Мушовић, 1980, 57]. Наводи се и у попису 1571. године као село у нахији Бихор [Премовић-Алексић, 1997, 46]. По попису из 1921. године село је имало 21 дом и 148 становника.

Миле Недељковић сматра да је назив села настао по презимену Гошевић, Гошовић, Гошић, Гошинац. Јован Ердељановић помиње јаку задружну кућу Гошевића (Гошовића) у кроводољанском селу Доња Кржања у Кучима, што указује на могућност да су се чланови те задружне куће доселили у ово село.

Село је 1945-1952. године било административни центар Месног народног одбора, са насељеним местима Гошево, Црвско, Гргаје и Вишњева, а 1952. године је враћено у Народни одбор општине Баре, који је 1955. године преименован у општину Баре, која је функционисала до укидања 1959. године. На овој територији је 1959. године формирана месна канцеларија, а касније месна заједница, од 1964. године.

Становништво се бави сточарством, воћарством и ратарством. Село је струју добило 1974, а водовод 1986. године. Каптирана је вода са врела испод Јеленка и доведена до Гошева, Вишњеве и дела Трешњевице, као и до школе у Трешњевици.

Дневне мигранте чине 2 радника и 5 ученика основне школе.

Проблем са којим су суочени становници Гошева је и проблем већине сјеничких села, а то је да младићи немају са ким склопити брак. У селу на почетку 2008. године била је само једна девојка. У породици Кочовић су била два неожењена брата, која су тај проблем решила женидбом Албанкама из околине Скадра. Демографску слику села и његовог демографеког обнављања најбоље илуструје податак да је на почетку 2008. године у Гошеву било само 5 ђака.

Број становника у Гошеву је од 1948. до 1961. порастао за 37%, а до 2002. године се смањио за 81%. Број домаћинстава је у периоду од 1948. до 1961. порастао за 15%, а до 2002. године се смањио за 59%. Просечан број чланова у домаћинству био је у функцији бројног кретања становништва и домаћинстава, и он је од 1961. године у опадању. Са 5 и више чланова у домаћинству 1991. је било 8 домаћинстава (28,57%), а 2002. године 6 (31,58%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година            Број становника        Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                                272                                             40                                                              6,80

1953.                                 315                                             42                                                              7,50

1961.                                 372                                             46                                                              8,08

1971.                                  291                                            45                                                               6,46

1981.                                 183                                            39                                                               4,69

1991.                                 106                                            28                                                               3,78

2002.                                 70                                             19                                                                3,68

 

Домаћинства у селу Гошево:

1.                  Којовић Владимир

Домаћинство има 12 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 29 км, а од основне школе 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1978. године. Четири члана домаћинства су запослена (1 у граду, а 3 ван територије Сјеничког краја). Три лица траже посао, а једно похађа основну школу. Домаћинство узгаја овце и говеда.

Род: Ђуровићи.

Напомена: син Вукодан, који се 1991. године налазио на одслужењу војног рока у Сомбору, убијен је од усташа.

2.                  Којовић Живорад

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од гврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Домаћинство узгаја говеда.

3.                  Кочовић Велибор

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 8 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Једно лице тражи посао. Домаћинство остварује приходе узгојем оваца и говеда.

4.                  Јанковић Марко

Домаћинство има 9 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Два лица траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство приходе остварује узгојем оваца и говеда.

5.                  Јанковић Драгија

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 32 км, а од основне школе 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду ни санитарне уређаје. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

6.                  Јанковић Андрија

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 32 км, а од основне школе 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду ни санитарне уређаје. Два лица су запослена у Сјеници, а 3 траже посао. Три члана домаћинства су студенти.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

 

Исељеници из села Гошево:

1.                  Којовић Станко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1972. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Цвети.

2.                  Кочовић Урош

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

3.                  Кочовић Новак

Домаћинство има 8 чланова. Иселили се 1979. године у Крагујевац ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. архангел Михаило.

4.                  Кочовић Коста

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1970. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

5.                  Јанковић Нићифор

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1973. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу медицинску школу. Породична слава: Св. Петка.

6.                  Јанковић Будимир

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1980. године у Краљево ради школовања деце и запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Петка.

7.                  Јанковић Драган

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1968. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Петка.

8.                  Јанковић Миро

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1989. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је занатлија варилац. Породична слава: Св. Петка.

9.                  Јанковић Властимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1972. године у Нову Горицу (Словенија) ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу железничку школу. Породична слава: Св. Петка.

10.              Радовић Обрад

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1968. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио гимназију. Породична слава: Св. архангел Михаило.

Према подацима прикупљеним на терену, становници овог села су се претежно исељавали у Крагујевац, Краљево и Београд, али и у иностранство (Словенија).

Становништво Гошева је захваћено интензивним процесом старења, број становника до 19 година старости се од 1981. до 2002. године смањио за 71%, а смањио се и број становника са 60 и више година жиота, и то за 28%. Индекси старења су били 0,91 индексни поен 1991, а 2,30 индексних поена 2002. године.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  105      100,00

муслимани     –           –

остали –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   70        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –

Гошево је насељено српским становништвом, чији преци воде порекло из Црне Горе, а доселили су се у XVIII веку. Славе Св. Николу, Св. Петку, Цвети и Св. архангела Михаила.

Преко 15 година живота, у селу је било 1981. године 129, 1991. године 88 и 2002. године 65 становника. Од 1981. до 2002. године опао је број становника без школске спреме 68%, са 4 разреда основне школе 67% и са основном школом 10%, а повећан са средњом школом 25%. Године 1981. било је једно лице са вишом школом, а 2002. по једно лице са вишом школом и факултетом. Неписменог становништва било је 1991. године 24 (27,27%), а 2002. године 13 (20,00%).

Домаћинства у Гошеву су 1991. године приходе остваривала углавном из пољопривреде (85,71%) да би 2002. године таквих домаћинстава било 31,58%, али је зато порастао број домаћинстава која изворе прихода остварују из непољопривредних (26,32%) и мешовитих делатности (36,84%). Да је сточарство главно занимање становништва, говоре и подаци из табеле 9, али забрињава чињеница да овчарство у овом селу практично замире јер је 1981. имало 1.253 овце, а 2002. године само 317.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић