Порекло презимена, село Борач (Кнић)

24. јануар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Борач, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Borač

Положај села – топографске прилике.

Главно насеље је испод Борачког Крша у долини Борачке Реке а по ближим странама и теменима брда са обе стране реке. Уз клисурасти део Борачке Реке и њених притока – Грчког Потока – има такође сеоских кућа, које се налазе на малим заравањцима – деловима тераса тих река. Крајње куће на истоку спуштају се у гружанску равницу. Ово село се налази на земљишту врло разнолике пластике и стога је у појединим деловима различитог типа.

Воде.

Село се махом служи изворском водом. Извори су: Студена Вода (на Златном Врху), Чесмица код Кленка (она је у Поточанима и њом се село служи), Грабова Вода, Хајдучка Вода (не служи се село), Извор у Кршу, Бубан, Лутовачка Чесма, Таранска Чесма и др.

Земље и шуме.

У планини има сеоских шума. Село има 10 колиба (трла) у планини и 5 у пољу.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Групе сродничких кућа су међусобно обично удаљене 200-500 метара, али често и преко километар. Нарочито су куће у планини једна од друге јако удаљене. Најзбијеније куће су у равни испод Борачког Крша, где су дућани, кафана, школа и др. Тај део зову „варошица“. Ту су куће ушорене поред среског пута, који одавде полази за Опаниће или Кнић.
Подела на махале и крајеве овде нема. Поједини делови носе имена по фамилијама, које ту живе.

Borač

Старине у селу.

На Борачком Кршу налазе се остаци од старог града Борча, у коме је живео властелин Радич Постиповић, чији је отац Милутин учествовао у боју на Косову. Испод Борачког Крша је садашња црква, која је подигнута Borač,-crkvaза владе цара Сулејмана и владике Макарија. Подигнута је од стварања света 7061 лета. После је била запуштена, па је поново пропевала тек 1815. године. Слави Св. Арханђела Гаврила. Више Мишковића кућа била је црквина; та црква је била од брвана.
У Поточанима испод извора Чесмице у Јешевцу било је раније насеља. То се види и по самом имену, јер назив Поточани се морало односити на становништво, које је ту живело. Уосталом ту се и данас једно место зове Гагића Кућиште. Гагићи су се доцније, веле, селили у Претоке. За село у Поточанима (или неко раније насеље) везана је прича о познатој Мрњи, која је ту служила код неког домаћина Станоја. У Поточанима се налази селиште у коме је црквина, ниже старог гробљишта. Од те црквине једва да се распознаје темељ. У гробљишту су само велике плоче и стењаци. То је гробље, кажу, било српско. Плоче су окренуте ка истоку.
На месту Дубљу такође постоји гробљиште; неколико камених плоча окренутих ка истоку. Нема никаквих знакова или натписа.
У самом селу ископаване су разне старине, које сведоче о томе да је ту било старо насеље (бакрачи и сл); ископаване су и старе цигле.

Име селу.

Име овога села је старо. Изгледа да је изведено из глагола „борити се“. Град је постојао за време последњег периода средњовековне српске државе.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије фамилије су из последње четвртине 18. века а досељавале се од Васојевића и Таре. За време Карађорђа становништво се досељавало од Сјенице, Колашина, Таре, Бихора и Старог Влаха. Најзнатнија су досељавања су из оближњих села. Има фамилија из Осата у Босни а има и Сјеничана досељених после Првог српско-турског рата. Појединачних насељавања било је из разних крајева српских до најскоријих времена, али су она без нарочитог значаја.
-Лутовци (Мишковићи, Татићи или Ћурчићи и Марковићи). Они су били овде за време Кочине Крајине. Дошли су овамо из племена Васојевића и најстарија су фамилија у селу. У Васојевићима у бившој турској граници доиста има Лутоваца. Славе Срђевдан.
-Весовићи (Топаловићи, Ђоковићи, Димитријевићи, Милошевићи, Милосављевићи и Лукићи). Спадају у једне од настаријих фамилија у селу. Дошли су из села Товрљана (Добрич) па их због тога зову Товрљанима. Кажу да воде порекло од Белопавлића. Славе Аранђеловдан.
-Тарани (Марићи, Павловићи, Јевтовићи, Ђоковићи и Вучићевићи). Овде су дошла браћа Јездимир (од кога су Јевтовићи); Јоја (од њега су Вучићевићи); Теодор (од њега су су Марићи-Павловићи) и Драгутин (од њега су Ђоковићи). Досељени су пре Карађорђа „од воде Таре“. Стара им је слава била Симеундан, данас славе Аранђеловдан, летњи.
-Васиљевићи су дошли када и Тарани из села Горобиља (Стари Влах). Славе Аранђеловдан.
-Илијашевићи су дошли почетком 19. века из Трешњевице у Драгачеву. Славе Митровдан.
-Андрићи (стварно презиме Томићи). Доселили су се у време Карађорђа из Трудова у Старом Влаху. Славе Никољдан, преслављају Ђурђевдан што им је била ранија слава, али пошто су дошли на имање своје тетке, то су шримили и њену славу, Никољдан.
-Вуковићи (Радовановићи). Дошли су за време Карађорђа од Таре. Славе Аранђеловдан, летњи.
-Биорци. Овде су дошла браћа Ника, Алекса, Антоније и Димитрије из Бихора за време Карађорђева ратовања на Сјеници. Славе Јовањдан.
-Чаировићи су вероватно досељени од Сјенице у време Карађорђа. Имају фамилију у Голобоку. Славе Никољдан.
-Колаковићи (Колаци). Дошао предед Никола из Колашина за време Карађорђевог ратовања око Сјенице и Новог Пазара. Фамилија су им Колаковићи у Витаноцу – Доња Гружа. Славе Никољдан.
-Пачаризи. За време Карађорђа дошли „од горе“, вероватно из Бихора, јер су „још у вилајету“ држали кумство са Биорцима, које и данас чувају. Славе Аранђеловдан.
-Пајовић („Биорац“) је досељен пре 50 година из Мокре Горе и ушао у биорску фамилију. Слави Јовањдан.
-Поповићи су дошли за време Карађорђа из Буковика (преко Јавора). Дошао поп „Еро“ а после њега његова браћа Богосав и Симо; до 1875. године сва им се фамилија доселила овамо из Буковика. Славе Никољдан.
-Божовићи су дошли за време Карађорђа из Дујака код Сјенице. Славе Никољдан.
-Чолаковићи. И њих је Карађорђе „селио“ од Сјенице (кажу из села Чолак-Антића). Тома Вучић из Кнића био је од ове фамилије. Према томе они су иста фамилија и са Павловићима у Горњој Врбави. Славе Лучиндан.
-Пајовићи. Они су од Жујовића, које је кнез Милош растерао са Јешевца. Старином су из Корита. Славе Лучиндан.
-Миловићи. Дошао дед Мило Миколић („Осаћанин“) из Осата у Босни као мајстор. Славе Мратиндан.
-Димитријевићи (Димитријевићи и Миливојевићи). Дошао дед Иван из Осата у Босни као мајстор пре 60 година. Славе Јовањдан.
-Глишовићи. Предак дошао из Претека пре 40 година у Поповића фамилију. Славе Лучиндан.
-Поповићи су дошли после Првог српско-турског рата из Буковика и фамилија су са претходним Поповићима. Славе Никољдан.
-Николићи су дошли из Бреснице пре 40 година. Славе Никољдан.
-Вукадиновићи (бојаџија). Дошао отац од Пећи пре више од 30 година. Славе Лазаревдан.
-Крстићи су дошли из Ћуприје пре 30 година. Не каже се коју славу славе.
-Васићи су дошли из Буковика пре 30 година. Славе Ђурђевдан.
-Вучковићи су дошли из Острвице у Горњем Ибру по Првом српско-турском рату. Славе Аранђеловдан.
-Поповићи су дошли пре 30 година из Вујетинаца. Славе Митровдан.
-Андрићи. Отац дошао 1879. године из села Црвског (на Пештеру). Славе Јовањдан.
-Ђоковићи су дошли одмах после Првог српско-турског рата из Острвице (округ штавачки, срез рожајски). Славе Никољдан.
-Јелићи су дошли 1890. године из Буковика (преко Јавора). Славе Стевањдан.
-Вучићевићи су дошли из Доње Црнуће пре више од 20 година. Славе Аранђеловдан.
-Чекеревац је дошао из Бреснице пре 20 година. Слави Никољдан.
-Пејатовићи су дошли пре 20 година од Нове Вароши. Славе Лазаревдан.
-Ђорђевићи и Новаковићи су дошли око 1880. године од Нове Вароши. Славе Аранђеловдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

*

ДОДАТАК: Списак пореских глава села Борач из 1835. и 1839. године, као и попис становништва из 1863. Приредио сарадник портала Порекло Ненад Спасић.

Списак пореских глава у селу Борач 1835. године

Списак пореских глава у селу Борач 1839. године

Попис становништва села Борач 1863. године

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.