Порекло презимена, село Луњевица (Горњи Милановац)

14. јануар 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Луњевица, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Lunjevica

Положај села.

Село је у северној подгорини планине Вујна. Са Вујна и других околних брда силазе многи потоци, од којих су најважнији Бистри Поток и његова лева притока Вујан. Бистри Поток се саставља са Јабланичком Реком и тако постаје Луњевачка Река. Куће су по косама и странама; осим неколико нових, нема их у потоку ни у пољу.

Воде.

У селу су многи извори, чесме и бунари. Главни су: Газдина Вода (названа по „газди“ Николи Луњевици), Добра Вода, Бела Вода, Остојића Извор, Мијатовића Чесма, Скорина, Генџин Изворац, Вучијак, Бубан (у пољу) и др. Близу кућа Миланковића је вода Јасик, која се сматра „светињом“. На Бистром Потоку има једна а на Луњевачкој Реци четири воденице.

Земље и шуме.

Свуда у селу, осим на Вујну, има шуме, док по појединим потесима има њива, ливада, шума и забрана. Главни потеси су: Крушаци, Вис, Бијорци (коса на десној страни Бистрог Потока, која почиње од Виса а завршетак јој се зове Крушаци),Чардачко Брдо, Запис, Жаник, Бојана, Стари Обор, Вујан, Поље, Ржаник, Гај, Запис, Катина Ливада, Голо Брдо, Поток, Лазине, Мали До, Велико До, Равна Коса, Седло, Столице, Липље, Клик, Камаљ, Дубоки Поток, Превоја, Барица, Божур, Столице Манастирске, Мали Вујан, Чапљак, Плоче, Врхови, Лазина, Вучјак, Саставци, Дуго Поље, Брезици и Бандера. Један комплекс шуме на Вујну, на самој сеоској граници, зове се Грчка Страна. Некада је у било много букве и тада су се ту налазили мног свињци. На Вису су ливаде. Стока се напаса по утрини око села. Кроз село пролази друм Горњи Милановац – Мрчајевци.

Тип села.

Село је разбијеног типа и има неколико заселака, распоређених амфитеатрално: Крушаци, Бијорци, Под Вујном, Дријен или Дрење, Ражаник и Поље. У селу је 151 домаћинство. Два су гробља; једно на Запису у доњем делу села а друго у Крушацима. Сеоска заветина је на Белу Суботу. Од 1949. године у селу постоји сељачка радна задруга.

Име селу.

И у селу и у околини име села се изговара као Луљњевица или Луњевице. Једно нарадно објашњење вели да је ту била велика шума и у њој се легле птице „луње“ па се по томе и село назвало.

Старине у селу.

На коси Бијорцима било је „грчко гробље“. Од њега на том месту постоји само неколико поразбијаних споменика. На Чардачком Брду, на коси десно од Јабланице постојало је „маџарско“ а неки кажу римско гробље. На брегу изнад гробља налази се место Црквина. Прича се по селу о манастиру Јешевцу, који јепостојао у време Турака. У називу „Стари Обор“ чува се успомена на негдашњу ограду којом је било ограђено поље до Старог Обора. Родом из Луњевице су били браћа Никола и Јоксим Карамарковић. Никола је био зет Карађорђев и војвода Црногорске кнежине, па командант ужичког града. Умро је у Хотину 1816 године. Јоксим је био скелеџија, па је 1813. године постао ужички војвода и погинуо исте године на Равњу. У селу је подигнут споменик борцима из села, који су погинули у Другом светском рату.

Порекло становништва.

-Петковићи-Несторовићи, Драшовићи или Лучићи, Несторовићи и Марковићи први – су један род, славе Јовањдан. Звали су се некада Рабреновићи, па се то презиме чује и данас. Опште је тврђење у селу да су се они први населили и говори се да им је предак Рабрен дошао из Кремана код Ужица. Неки од Петковића сада се зову Несторовићи. Сви су са кућама испод Вујна.
-Тривуновићи, славе Срђевдан. Предак Тривун дошао је из неког села Дубнице а старином су од врела Лутовца у Црној Гори. Из Црне Горе су пошла браћа Тривун, Јоксим и Марко. На Буковику (село Ватинци, Љубићски срез) браћа су се поделила. Јоксимовићи су сада у Трепчи а Марковићи или Марићи у Борчу. Тривун је био шести предак Велимира Тривуновића, који је 1950. године имао 62 године.
-Луњевице је некадашње заједничко презиме за неколико сада подвојених родова, али су се они овако назвали по називу села а не село по њима. Уствари, то име је носио Никола Луњевица, најистакнутији члан овог рода. За њега је забележено да је рођен 1767. године а умро је 1842. године и сахрањен код цркве манастира Вујна, који је он обновио 1805. године. Старином су то Милићевићи од Никшића, даљим пореклом из Пећке Нахије и сви славе Лучиндан. Најпре су се населили у Семедражи, где још има њиховог рода. Пошто у Семедражи није било згодно за одгој свиња, јер нема довољно воде, Никола је прешао у Луњевицу око 1800. године. Од Милићевића су сада у Луњевицама:
-Матијевићи, Миланковићи, Радојичићи, Срејовићи, Сретеновићи или Сапунџићи и Пајовићи-ови су изумрли.
-Мишковићи и њихов огранак Дамњановићи, славе Аранђеловдан. Старином су од Никшића а дошли су почетком 19. века. Има их у Јабланици.
-Милинковићи и њихов огранак Вујадиновићи, славе Савиндан. Зову их Ерцовима, јер су дошли из „Ерске“. Дошао им је предак Милинко Милинковић пре 100 година из Чајетине, где они још имају свога рода. Они су засновали заселак Крушаце.
-Мијатовићи први, славе Ђурђевдан. На знају за своје порекло.
-Мијатовићи други, славе Марковдан. Дед или прадед Станко је дошао из Босне као момак па се „привенчао“ у селу.
-Николићи, славе Лучиндан. Они су старином Ћиловићи из Црне Горе. Побегли су одатле због Турака. Била су браћа Ћиле и Никола. Ћиле је умро без потомства.
-Видојевићи и Остојићи, славе Ђурђевдан. Старином су из Црне Хоре, одакле су се доселила браћа Видоје, Остоја и Обрад. Обрад је умро без потомства, по њему се зове у село место Обрадовина.
-Радовановићи, славе Аранђеловдан. Прадед Црни Радован је био из Сврачковца или Велеречи, од тамошњих Јовановића-Милетића-Толоваца. Довела га мајка, када се преудала у ово село, пре више од 100 година. До скора су чували земљани славски лонац, који је овде донела.
-Величковићи, славе Аранђеловдан. Дед им је дошао из Прилика око 1860. године. Много су се сељакали и у Луњевицу дошли из Сврачковца на „селско“. Можда су род са Рацићима. Има их у Бранетићима.
-Виторовићи, славе Ђурђиц. Не знају за своје порекло.
-Кубуровићи, славе Никољдан. Они су пореклом од Сјенице, стога их зову Ерама а и „Турцима“, јер су им преци побили неке Турке и побегли овамо. Кубуровићима су названи јер им је прадед носио за силајима пушке кубурлије. Има их у Љигу.
-Новаковићи, славе Никољдан по роду, Ђурђиц по имању. Отац се „привенчао“ из Семедрежи, где има брата Милосава. Њихов отац је био из неког села код Нове Вароши.
-Марковићи други, славе Аранђеловдан. Отац Светозар дошао из Борча и „привенчао се“ у Тривуновиће.
-Петровићи, славе Никољдан. Они су на Дријењу до Јабланице и заједничког су порекла са Ковачевићима у Јабланици.
-Вукићевићи, славе Томиндан. Сада сиромашна а некада богата породица. Имали су рибњак у свом дворишту. Дед се „привенчао“ из Борча у Гружи, пре 60 година.
-Миловановићи, славе Ђурђиц по имању. Отац им је био из Сврачковаца и „привенчао се“ у Виторовиће.
-Ивановићи, славе Св. Враче. Дед дошао 1903. године из Рамаће на купљено имање.
-Блажевићи, славе Никољдан. Отац им се „привенчао“ из Невада, од Блажевића-Шутића, пре 1914. године.
-Радошевићи, славе Никољдан по роду, Срђевдан по имању. Отац дошао из Прислонице 1916. године жени у кућу.
-Дражовићи. Отац се привенчао 1920. године, дошавши из Бруснице.
-Радојевић Душан, слави Никољдан. Довела га мајка 1905. године из села Војковци код Љига у Качеру удавши се у ово село.
-Сенић Аврам, слави Никољдан. Дошао из Драгачева 1929. године као зидар.
-Андријевић М. је дошао 1929. године из Бруснице на наслеђено имање.
-Пузић, слави Ђурђиц по роду , Савиндан по имању. „Привенчао“ се 1930. године дошавши из Коњевића.
-Браковићи, славе Никољдан. Дошли 1936. године из Горње Врбаве на купљено имање.
-Филиповићи, славе Никољдан. Дошли су 1937. године из Бујмира код Ниша.
-Здравковићи, славе Никољдан. И они су дошли 1937. године из Бујмира код Ниша.
-Рацићи, славе Никољдан по роду, Аранђеловдан по имању. Отац се „привенчао“ 1938. године, дошавши из Остре.
-Павловићи, славе Никољдан по роду, Ђурђевдан по имању. Отац се „привенчао“ дошавши из Прислонице.
-Јовановић, слави Ђурђевдан по роду и по имању. „Привенчао“ се 1945. године, дошавши из Прељине.
-Благојевић је дошао 1948. године из Јабланице на купљено имање.
-Капетановић је дошао 1949. године из Грабовице на своје имање.
-Ђорђевић Мидраг, слави Никољдан. Непознатог је порекла.
-Тодоровићи су без мушких чланова. Муж, односно отац био је из Трепче.
-Ћебеџићи или Димитријевићи, славили Лазаревдан. Изумрли по мушкој линији.
-Марковић трећи Тадија, слави Јовањдан. Неиспитано порекло.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Moje poreklo vodi iz lunjevice. Moj pradeda po majci prezivao se Antonijević a moja baba se udala za Milana Novakovića. Ta prezimena nigde nespominjete NovKovića još ima u lunjevici i to su radoslav Milan sa svojom porodicom

  2. Драгиша

    Ако неко нешто зна: Ко је била Милка, из фамилије Луњевице. Умрла око 1930 !?. Удата за официра Стевана Миљковића, из Кривог Вира, рођеног 1851.г. . Поседовали кућу у Катанићевој улуци где су и живели.

  3. Branislav Radovanović

    Poreklo Radovanovića iz Lunjevice

    • Милодан

      Бранислав Радовановић!

      У горњем текст пише, цитат:

      -Радовановићи, славе Аранђеловдан. Прадед Црни Радован је био из Сврачковца или Велеречи, од тамошњих Јовановића-Милетића-Толоваца. Довела га мајка, када се преудала у ово село, пре више од 100 година. До скора су чували земљани славски лонац, који је овде донела.

      Поздрав!