Порекло презимена, село Бершићи (Горњи Милановац)

19. децембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Бершићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“.

Beršići

Положај села.

-То је пространо насеље и велике су разлике у положајима и надморској висини између појединих делова – око 300 метара. Село је било у шуми испод брда Галича (688 м) а од око 1880. године почело је спуштање у Ријеку и у Поље поред Дичине, где су раније била смао трла, тако да сада већина родова има своје огранке у Дичини и у Галичу. Куће у Пољу су делом поред друмова а делом на горњој ивици дна речне долине а осим тога и по косама и странама. Стога се ово село сада дели на Галичане и Дичинаре а унутар тога на родове и групе. Кућа има и у Планини, делу атара који је одвојен од осталог сеоског атара и окружен атарима села Дренове и Срезојеваца. То је Совљак, део планине Рожња. Кроз село пролази друм Горњи Милановац – Прањани, од кога се овде одвајају краци за Горње Бранетиће и Горње Бањане (обадва се настављају даље за Љиг) и око друма и тих раскршћа развила се „варошица“.

Воде.

-Мало је живих вода. Мештани се више служе бунарима. Воде се зову: Студенац, Миковића Извор, Јовчића Извор, Свинчине (у Галичу), Перало, Узуновића Чесма, Попова Чесма, Нерод итд. Осим многих потока (Перало, Ластва, Свинчине и др.) кроз село теку речице Дичина, Озремица и Ријека (или Ђуровача).

Земље и шуме.

-У селу су главни потеси: Забјели, Лисичјак, Бершићко Поље, Јелав, Дубово, Осаћани, Нерод, Кик, Збориште, Угљешица, Доње Брдо (Галича) Горње Брдо, Овчица, Каиновац, Село, Гај, Турски Поток, Мајсторовина, Стоковина, Глоговац, Превој, Шанац, Виноградине, Лековача и Камаљ. Нема више „селине“; нестала је услед захватања а нешто је прешло у државну савојину. На Дичини две а на Ријеци 6 воденица; уз три воденице су и ваљарице.

Тип села.

-У „варошици“, која се зове Озреница, јер је непосредно уз ту речицу, куће се налазе поред друма од које две са горње стране друма административно припадају Озрему. Ту су Земљорадничка задруга, једна каафана, занатске радионице (колар-столар, абаџија, опанчар-обућар, ковач-поткивач) и један дућан. У другом делу „варошице“, у Пољу на десној страни Дичине, налазе се школа, једна кафана и зграде СРЗ. Иначе, село је врло раштркано и дели се на „џемате“ по појединим родовима. Има 172 домаћинства. Два су гробља; на Кајиновцу за Галич и на Зборишту, на коси Товарници или Мрамору за Дичину. У Ријеци се налази место „Порта“ где се одржава вашар о Тројицама. Сеоска „обетина“ је на Друге Тројице. До 1945. године одржаван је вашар на Ивањдан.

Старине у селу.

-Место где су Јаковљевића куће зове се Село. Вероватно је то место најпре насељено. На потесу западама, на граници према Дочевцима, налази се место Црквина. По предању, ту је била црква, било је и неких споменика, који су разнети. Била је једна велика плоча са великим крстом, а на крсту је би „љељен“, те тумаче да је то поп погинуо од јелена. Има неколико „маџарских“ гробаља. Једно је на Овчици, на граници према Брезној. То је овећа некропола на хумци, на коси. Има више усађених и положених плоча. Гробови су положени према истоку. Ових гробаља је било на Марковића имању, код Стоковића кућа и покрај Браничице. На Равном Гају, на раскршћу измеђз Теочина и Брезне има шлакње.
Место Каиновац је названо по Турчину Каину, који је ту живео. Прича се да је на Шанцу под Галичем била кућа турског субаше у селу. Турски Поток је назван по овом догађају: Дед Марковића је ту убио Турчина, кога је ранио пушком а дотукао „лигурам“ (дечјим санкама). Изнад Утуновића кућа су гробови једног Србина кога је убио Турчин и тог Турчина кога је неко убио. На Мрамору код Товарнице, где се укрштају два пута до пре две године био је камени ступ („мрамор“) без икаквог натписа. Код Озренице су била два споменика погинулим борцима на Сливници, да би касније употребљени за мост на потоку. Код Тодоровића кућа на Гају је Ружин Гроб; ту је умрла и сахрањена некаква Ружа, када је владала некаква епидемија.

Постанак села и порекло становништва.

-Првобитно су се насељавали на Голичу, можда око 1880. године су почели да силазе најпре са трлима у Дичину а нешто доцније, око 1900. године, и са кућама. Први си сишли Бркоићи. Док није уређен ток Дичине, у Лисичјаку је била само „дречва“; разне лозе повити и ту су се легле лисице. У „варошици“ је прво била само поткивачница а први се населио Тихомир Тодоровић, потом Стоковићи и Радовановићи. Највше кућа је подигнуто између два светска рата.
Истакнута личност за време владавине кнеза Милоша био је Васа Поповић (1777-1832), учесник у договору у Такову 1815. године, од 1819. године главни кнез Пожешке нахије и пријатељ Милошев. Био је брат од ујака кнегиње Љубице. По народном веровању у селу, родом је из Босне а имао је свој чардак у Осаћанима. Умро је у Београду а тело је пренето и сахрањен је код цркве у Брезни.
Најстарији род у селу су Јаковаљевићи са својим огранцима:
-Јаковљевићи, Милошевићи, Николићи, Дамњановићи и Алексићи, Ивовићи, Солујићи, Марковићи, Танасковићи или Аџовићи и Ђорђевићи, потом изумрли Милинковићи, Спасојевићи и Поповићи. Сви славе Никољдан. Предак Јаков је дошао почетком 18. века из Херцеговине на Галич а даљим пореклом су из околине Приштине, са Косова. Поменути Мрамор подигли су њихови преци и код њега су се скупљали на договор и молитву.
-Тодоровићи (Јеленићи и Сиротани), Јовчићи, Узуновићи, Обрадовићи или Џаковићи и Симовићи, некада једно племе, славе Стевањдан. Старином су из Црне Горе. Тодоровићи се зову и Јеленићи и Сиротани. Део села у коме су Обрадовићи и Тодоровићи зове се Шогићи.
-Михаиловићи-Мијајловићи (Кнежевићи), Савићи и Тадићи су један род, славе Лучиндан. Старином су из Црне Горе од Никшића, одакле су дошли још за турског времена петорица браће. Прадед њихов Танаско – Атанацко био је на договору у Такову 1815. године да би после био кнез Рудничке нахије. Године 1826. био је код њега Јоаким Вујић. Мијајловиће зову Кнежевићи. Кнез Танаско је живео на Галичу. Син му је Јован Кнежевић купио је имање од Диздара у Лочевцима, али су га потомци после тога продали. Заједничког порекла са њима треба да су Милојевићи у Љутовници. Круна, кћи кнеза Танаска, била је супруга Господара Јована. Од Мијајловића су и:
-Павловићи-Галичани на Галичу и у Дичини.
-Драгојевићи и Павловићи трећи, славе Лучиндан. Они воде порекло од Драгоја, сестрића кнеза Танаска Мијајловића, који је дошао из истог места као и Танаско, али после њега. Од ових Павловића су и Павловићи у Брезни.
-Брковићи, славе Св. Јоаким и Ана. Они су одавно у селу а старином су Петровићи из Босне. Названо су овако по Радовану Брку, који је био „силан“ и истерао је из „градина“ многе Срезојевчане који су били заузели земљу.
-Стоковићи, славе Аранђеловдан. Старином су од Никшића и дошли су пре Мијајловића. Један од њих је погинуо као хајдук за време Турака. Неки од њих одавде су се селили и у Прањане и Београд.
-Васовићи, Николићи и Радовановићи су од истог рода, славе Томиндан. Старином су из Осата у Босни. Дошли су пре Осаћана-Павловића, око 1850. године.
-Павловићи-Осаћани, славе Мратиндан. Није прошло много времена од када је умро Обрад осаћанин, пре 15 година – старости од 80 година, који је био родом из Босне и који је донет као мало дете. Кад су дошли Павловићи, они су превели сву чељад и дотерали су стоку. Са њима су у роду Бојовићи у Такову.
-Лазовићи, славе Стевањдан. Они су пореклом из Сирче у Морави, одакле их је довео њихов дед. Одавде су се селили у Прислоницу.
-Солујић Милоје, родом Веселиновић је из Коштунића. Узео га дед под своје пред Други светски рат.
-Чоловићи, славе Никољдан. Отац је дошао из Сјече Ријеке, пре великог рата „на имање“.
-Јоковић је дошао из Брезне, као ковач, после Великог рата.
-Чилић је опанчар, дошао из Озрема 1922. године.
-Димитријевић „Цинцар“, слави Никољдан. Дед је био из села Дренова код Прилепа и дошао је пре 70 година као предузимач у Горњи Милановац а отац прешао у Бершиће „жени у кућу“, 1923. године. Нису Цинцари.
-Адамовић, слави Лучиндан по имању. Дошао је из Врнчана „на мираз“ у Тодоровиће, око 1923. године.
-Танасковић други је дошао „жени у кућу“ из Лочеваца, 1929. године.
-Нешковић, опанчар, дошао из Лозња 1929. године.
-Јововић Ж. је абаџија, дошао из Љеваје 1944. године.
-Гачановић је колар, дошао из Љеваје 1949. године.
-Вујичић је абаџија, дошао из Озрема 1950. године.
-Лалић М. је дошао из Дренове 1951. године, на своје имање.
-Мајсторовићи су изумрли.
Цигани-Роми:
-Младеновић, славе в. Василија-Нову Годину је у Планини, ковач, досељен из Бољковца пре 1912. године.
-Васић је свирач, дошао 1952. године у Озремицу из села Милавца код Љига.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.