Порекло презимена, село Лозањ (Горњи Милановац)

16. децембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Лозањ, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Lozanj

Положај села.

-Село је на дугачкој а широкој (терасираној) коси између речица Дичине и Бруснице с’ Осремицом. Од пре 60 година куће се граде и у пољу, поред друма, где су раније биле готово једино ливаде. Чекински Поток (Чекиновац или Кусовац), који настаје испод брда Макљеша, чини да се поменута коса у доњем делу цепа у два краја; један крак је између Дичине и Чекиновца а други између Чекиновца и Бруснице са Озренцем.

Воде.

-Главни извори у селу су: Студенац, Змајевац, Ћелије, Тијановац и Чесмица.

Земље и шуме.

-Њиве, ливаде и забрани су на местима: Макљеш, Гувнина, Сушевина, Галич, Липовица, Трешњевица, Главица, Дубана, Мандрина Бара, Голи Брег, Мачковица, Ћелије, Маријанова Бара, Ада, Лука, Водеж, Парлог, Суљевац, Крушик, Багашица, Долина, Башчина, Калеми, Младак, Мандре и др. На Дичини има пет воденица; уз задружну воденицу су стругара и електрична централа, а уз једну другу воденицу и ваљарица.

Тип села.

-Село је разбијеног типа, веома раштркано. Издвајају се Горњи Крај (Поповићи) и Доњи Крај у коме су главни „џемати“ Ћеловићи, Гачићи, Нешкоићи и Дубава. У селу је 172 домаћинства. Имају два гробља, на Макљешу за Горњи а на Трешњици за Доњи Крај. У средини села је место Састанак или „порта“. Сеоска обетина је на Први дан Тројица. Вашар се држи у недељу по Усековању.

Старине у селу.

-Некада је готово сав атар био под шумом. На месту Црквинама близу Дичине била је дрвена црква у турско време а око ње је било гробље. Ту цркву су запалили Турци. Године 1862. подигнута је нова црква и за ово село – али у Бањанима а на старом црквишту је 1883. године постављена нова камена трпеза. Око ње има још неколико гробова са надгробним споменицима у виду тесаних и нетесаних камених стубова. Зна се да је на том гробљу последња сахрањена Ђурђија, маћеха Илије Божовића, који се противио да се црква обнови на том месту. Поменуто гробље се сматра старинским и зову га „маџарским“. До гробља је и „маџарски“ бунар; кад су „Маџари“ истерани, они су засули тај бунар.
Потеси Ћелије и Под Осоје били су црквено имање. У Ћелијама су биле попови чардаци. Раније је забележено предање да су у Ћелијама биле ћелије манастира, који се налазио у потоку Црквинама и да је тај манастир постојао у време Кочине Крајине. Њива Десеци у Дичини обрађивана је у турско време и њу је купио поп Аџија за 4 оке масла.
На Гувнини су у турско време врли жито и ту су спахије иузимали десетак Трагова о животу Турака у овом селу нема. Било је „маџарско“ гробље и у страни на потесу Трешњовици, али су сви надгробни споменици однети када се градила школа. По причању садашњи Горњи Бањани су били заселак Лозња по именом Дубница.

Порекло становништва.

Родови у селу:

-Поповићи, Пантовићи или Пановци, славе Никољдан.. Тврде да су најстарији становници у селу. Дошли су из Црне Горе, можда пре 9 или 10 генерација, пошто су тамо побили неке Туреке. Било је пет попова из овог рода. Њима су долазили из Црне Горе сродници, а „поп“, чија је кућа била у Дичини, им је давао земљу да се населе па су они узимали славу и презиме попову, да их Турци не би похватали. Тако су дошли:
-Поповићи – Јевремовци и Ђорђевићи, који чине један ужи род Пантовцима а касније су се доселили и преци;
-Поповићи-Маринковићи и;
-Поповићи-Петровићи, који чине други род али ипак заједничког порекла са првима. Јевремовци су названи по Јеврему Поповићу (умро 1892), који је био официр па је дао оставку у време Вучићеве буне да би после био дуги низ година председник лозањске општине. Међу Поповићима су и;
-Поповићи-Станојчићи из Бруснице; њиховог претка довела је око 1865. године њихова баба, удовица, кад је дошла у Поповиће. Сви славе Никољдан.
-Павловићи, славе Ђурђевдан. Они су старинци у селу.
-Анђелковићи, славе Ђурђевдан. И они се сматрају давнашњим житељима овог села, али само знају да им је предак, који је био „мутап“, однекле дошао. Судећи по његовом занимању и имену, морао је бити из Заплања.
-Петровићи, Лазовићи, Васовићи, Ристићи и Ђоловићи су један род, славе Ђурђевдан. Воде порекло од Давида, који је пребегао овамо из Гласинца у Босни. Давид је имао пет синова. Наводно су заједничког порекла са Обућинама и они су их привукли овамо. Старца Јелесију Петровића околина зове Беат (а у Гласинцу у Босни има Беатовића). Код њега је у кући унук Радомир из Криве Реке.
-Обућине, славе Ђурђевдан, раније Игњатовићи, старином су из Херцеговине и дошли кроз „Стари Фла“ (вероватно Стари Влах, оп Милодан). Дошао је Станиша, прадед Михаила Обућине (75 година). Станиша је погинуо на Теочину. Доцније су Обућине довели своје сроднике:
-Урошевићи.
-Ристовићи, славе Ђурђевдан. Они су се често премештали у самом селу у коме су од пре Првог устанка.
-Нешковићи, славе Никољдан. Они у пореклом из Санџака и били су у селу у време Устанка. Од истог су рода и Миловановићи, који су се задржали у Богданици од којих је једна породица у Прањанима.
-Милошевићи-Чекини, славе Ђурђевдан. Не знају своје порекло.
-Гачићи први, славе Аранђеловдан. Ни они не знају своје порекло осим да су се однекле доселили.
-Гачићи други, славе Аранђеловдан. Они су од Пауновића у Теочину, одакле је дошао отац Мијајила Гачића (има 98 година). Од ових Гачића су две куће у Горњим Бањанима и у Озрему.
-Митровићи-Цвијовићи, славе Аранђеловдан. Не знају за своје порекло.
-Чуљковићи и Дмитровићи-Димитријевићи или Тотићи су један род, славе Савиндан. Дмитровића има насељених у Дудовици код Љига.
-Божовићи, славе Никољдан. Они су старином Обрадовићи од Сјенице.
-Челићи или Челиковићи, славе Ђурђевдан. Верује се да су пореклом из Босанске Крајине. Косећи у Срчанику под кулук кнеза Милоша, њихов предак Марко је косом пресекао подметнуту шипку од челика, по чему су добили презиме.
-Живановићи или Маринковићи, славе Ђурђевдан. Не знају за своје порекло, јер су од оца остала ситна деца.
-Перишићи први, славе Савине Вериге. Они су вероватно пореклом из Црне Горе.
-Перишићи други, славе Савине Вериге по имању и Трифундан по старини. Они су старином од Терзића из Калиманића; претка им довела мајка, кад му је било три године, а она се преудала у ово село, што се десило око 1855. године.
-Филиповићи, славе Ђурђевдан. Они су старином од Сјенице; од истог рода су и Филиповићи у Озрему.
-Радојковићи, славе Јовањдан. Они су од Козодера у Теочину; њихов прадед дошао једној удовици у кућу.
-Матовићи, звани Јаворци, славе Јовањдан. Дед Никола дошао из Ужичке Доброселице, пре јаворског рата.
-Ковачевићи, славе Никољдан по имању, прекађују Стевањдан и Јовањдан. Предак се привенчао пре више од 60 година из Озрема.
-Гачић М. слави Аранђеловдан. Он је од Антонијевића у Срезојевцима, пре 60 година га узео себи деда по мајци, немајући синова.
-Матовићи други, славе Ђурђевдан. Отац им дошао из Горњих Бањана „на имање“ пре 60 година.
-Боровњак Ј. слави Алимпијевдан. Дошао је из Брезне на купљено имање пре 50 година.
-Дринчић М. Живи од пре 50 година у Теочину и у овом селу.
-Глишић Р. слави Ђурђевдан. Дошао из Прањана „на мираз“ у Весовиће пре 40 година.
-Јовановић, слави Ђурђевдан. „Привенчао се“ за време Првог светског рата, а родом је из Велеречи од Јовановића-Алића.
-Ивановић М. слави Никољдан. Довела га мајка из Давидовице, оставши удовица у Првом светском рату.
-Костић М. славу Аранђелован. Родом је из Озрема, „привенчао се“ после Великог рата.
-Андрић, слави Ђурђевдан. Отац му дошао „на мираз“ из Срезојевца пре 30 година.
-Раденковић, слави Ђурђевдан. Он је дошао из Ртара у Драгачеву као слуга, потом „на мираз“ удовици, пре 30 година.
-Танасковић Д. слави Аранђеловдан по имању и Ђурђевдан по роду. Он је родом из Озрема; пре 30 година „узео га пок. Тихомир за “ћер”.
-Бељићи, славу Ђурђевдан по имању. Отац им дошао из Теочина „на женино имање“.
-Весковић, слави Часне Вериге по имању. Он је прешао из Теочина „на мираз“ у Перишиће пре 20 година.
-Дакић М. слави Никољдан. Дошао из Липља на дедово имање пре 20 година.
-Стојић Р. слави Никољдан. Дошао из Озрема деди пре 15 година.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.