Порекло презимена, село Полом (Горњи Милановац)

15. децембар 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Полом, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Писмо Милорада Драшковића Ристу Јеремићу
Писмо Милорада Драшковића Ристу Јеремићу

Положај села.

Село је у јужној подгорини Рајца, по великим косама и странама између изворних кракова Велике Дичине и око њих. У овом селу се и сада многе куће налазе поред потока, ради заштите од ветра.

Воде.

Потоци су: Башића Ријека, Шишковац, Деспотовачки Поток, Рајачки Поток, Топлици, Коленички Поток и др. Извори у селу су: Коленичко Врело, Топлици, Студена Чесма, Костића Чесма, Деспотовића Чесма, Ђуровића Чесма и Студенац.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су на местима: Шукића Долина, Суве Орнице, Пановица, Бело Камење, Коленичка Ливада, Лучана Долина, Угарице, Клик, Грабовик, Грашац – брдо и потес, Велики Стовиш, Брезје, Петлача, Лука, Јолска Страна, Јоловина, Драшкића Брдо, Црни Врх, Велико Брдо, Вучја Коса и др.
Места у „планини“ над селом: Добро Брдо, Јаћимова Коса, Вис, Димитријев Забран, Рид, Виљујак, Рајац, Крстова Главица, Коњски Тор, Вучје Тркалиште, Добро Поље, Равна Ријека, Шиљак и Становиште. Село је имало пространу селину коју је узела држава. И данас има доста шуме у сеоском атару.

Тип села.

Насеље је разбијеног типа и дели се на засеоке: Бубовац, Бубовачки Поток, Драшкиће, Шишковац, Пањеве и Брезје. У селу је 118 домаћинстава а на планини 14 поломских и једна лозањска „колиба“.
Гробље је на Угарици, на крају села. Сеоска „обетина“ је Бели Петак, први по Тројицама. „Порта“ је била у „селу“ изнад кућа Милошевића.

Старине у селу.

На Малом Брезју под Рајцем има много шлакње. За гробље се тврди да је било „маџарско“ И гробови у доњем делу сеоског гробља зову се „маџарским“. На њима су мањи или већи стубови у пресеку, четвртасти са урезаним обичним крстом или крстом у кругу. На потоку Кадину Конаку на Рајцу, прича се, било је летовалиште неког кадије а на том месту су изоравани, пре неких 50 година, бакарни и сребрни новци.
Код поломских воденица постоји камен за који се верује да је на њему лежао и одмарао се Св. Сава и да су на камену остали отисци његовог тела и курјачких шапа. Курјаци су били његови керови. Ту у потоку је Савин Вир. Прича се да је Мако Краљевић бацао камење са Вијуљка на Рид и обратно, и на Риду показују камен, који је он тобоже бацио.

Постанак села и порекло становништва.

Опште је предање да су у селу раније биле „пустаије“, на које су се насељавали људи од Ужица и из Босне. Верује се да по одласку Маџара из овог села у њему нико није живео 20-30 година. Не може се утврдити који је род први дошао у село.

Родови су:

Василијевићи, славе Никољдан. Они су од „повразице“ Василија, који је био кнез у селу у турско време. Василије и Петар су били деца од два брата. Заједничког су порекла, тј. једно „племе“ су:
Топаловићи;
Савчићи;
Николићи;
Милошевићи и;
Петровићи-Человићи.
Од њих су и Јевтићи-Липљанци у Качерском селу Липљу. Вероватно су пореклом из Старог Влаха, од Јавора а дошли су у исто веме кад и „Костићи“*.
*Један од Илића био се „побратимио“ са једним од Топаловића. Једном су пошли заједно да се туку са неким. Наздравили су један другом. Побратим Топалавић наздрави Кости (Илићу) празном чутуром. Коста рече њему:
-Ти мени побратиме празном, ја ћу тебе пуном“ – па потегне пиштољ и убије га. Погинули, пре него што је издахнуо, остави у аманет да се његови не узимају са Костићима (Илићима). По његовој удовици Савки потомство је названо Савчићи. Дуго су ова два рода била у завади.
Јолићи или Јоловићи, Дмитровићи и Ристовићи су један род, славе Никољдан. Пореклом су из Старог Влаха. Има их као Павловића у Бољковцима. У Полом су дошли из Бољковца (или Липља) у првој половини 19. века.
Ивановићи, Дамњановићи (или Томићи) и Петровићи су један род, славе Никољдан. Носе надимак Коленике, јер им је један предак био веома висок. У Полом су дошли после 1804. године браћа Иван, Дамњан и Петар са оцем од Сјенице а даљим пореклом су вероватно из Херцегоине; њихови стричеви су отишли у Славковицу (Николићи) али и у Мачву.
Костићи (или Илићи), Драшкићи (Драшковићи) и Живковићи су један род и славе Никољдан. Старином су од Сјенице одакле су дошли у Полом Јеврем, Драшко и Н. Неки сродници су им, приликом сељења, заостали у Рајцу у Драгачеву. Предак Костића био је овде неки главар, док је кадија седео на Руднику. Драшкићи су новије време почели да се зову Драшковићи, по угледу на пок. Милорада Драшковића, министра, који је био од њих. Драшкића има исељених у Тополи. Истакнут човек међу њима био је 1815. године Марко-Маркеља Драшкић, који је учествовао на састанку у Такову 1815. године. Према предању, Маркеља је по наговору кнеза Милоша на Дубљу убио војводу Милића Дринчића. Драшкиће и Живковиће зову Турцима, наводно стога што су им преци убили Турчина у старом завичају па побегли.
Деспотовићи или Џокићи, славе Аранђеловдан. Зову их Старовласима, јер су пореклом из Старог Влаха, из села Комарана, одакле им је предак Деспот побегао због тога је убио Турчина. Њихов огранак су Џокићи у качерском Липљу а треба да су истог порекла и Џоковићи у Мајдану, који знају да су пореклом из Колашина. Деспотовићи су дуго чували земљани лонац донет из Сјенице.
Радовићи, славе Аранђеловдан. Они су новији досељеници из Босне, дошли им дедови. Била су два брата хајдуци на Романији, када нису више могли тамо да опстану, они пређу у Србију, па се један насели у Полому а други у Славковици.
Савићи-Живанићи су заједничког порекла са Васковићима у Теочину.
Ђуровићи, славе Стевањдан по имању. Дед им дошао из Озрена.
Вулетићи, славе Никољдан по имању. Дошао им отац из Пријевора, око 1895. годне, најпре је служио на више места, дог га није посинио Теован Драшкић.
Чалуковићи, славе Никољдан по имању и роду. Отац им дошао из Љеваје „на имање“ око 1905. године.
Јелићи, славе Никољдан по имању. Отац им дошао из Богданице, призетио се после Првог светског рата.
Гачићи, славе Никољдан по имању. Дошао је из Лозња 1910. године призеивши се у Драшкиће.
Весковићи. Отац дошао из Теочина, око 1925. године „на мираз“ у Костиће.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Pavlovic

    Dodala bih da su Pavlovici u Ugrinovcima a ne u Boljkovcima jeste blizu ali Boljkovci pripadaju Ljigu a Ugrinovci Gornjem Milanovcu

  2. Aleksa

    Trenutno čitam Ratni doživljaj Dragoljuba Živkovića iz Poloma : http://udi.rs/godisnjak/godisnjak-za-drustvenu-istoriju-god-viii-sveska-1-2-2001/
    Ako znate nešto o njemu mnogo bi me zanimalo