Порекло презимена, село Горњи Бањани (Горњи Милановац)

15. децембар 2014.

коментара: 0

Gornji BanjaniПорекло становништва села Горњи Бањани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Засеоци овог села леже високо по повијарцима и косама око Дичине и око потока Ђурашиновца, а нарочито по великом повијарцу Мајдан – Видића Брдо; изузетак чини „варошица“, која је на саставцима Велике и Мале Дичине.

Воде.

У селу су извори: Туртуља, Студенац, Врело Марковића, Ђурашиновац, Свеђовина, Водица, Савинац („лековита вода“) а у „планини“: Црвено, Дасковода, Пором, Игњатовића Врело, Марковића Врело и др. Савинац је врело које избија из камена на самој левој обали Мале Дичине, ниже њеног изласка из Прослона (нечитко).

Земље и шуме.

У селу су њиве, ливаде и шуме на местима: Велики Стовиш, Мали Стовиш, Кеља, Руда Главица, Николина Кућа, Клик, Ружина Кућа, Метаљка, Врлетна Страна, Камаљ, Барице, Рид, Алица, Десеци, Ћелије (на граници са Теочином) а у „планини“ под Рајцем су места: Кеља, Арсовача, Јелен-Стијена, Дренова Коса, Зелени Вирови, Саставци, Блашковина, Пором, Мајдан, Ристијевац и Међедова Долина. Село је имало „селину“ коју је узела држава.

Тип села.

Насеље је веома раштркано, осим „варошице“, у којој су куће збијене и распоређене дуж пута, испод раскршћа путева за Ваљева и Кадину Луку. „Џемати“ носе имена по родовима: Ерићи, Николићи, Видићи, итд. У селу је 69 домаћинстава. Катастарским премером дошло је до промена граница атара села, тако да су две куће у „варошици“ (амбуланта и учитељски станови) припали Теочину док су Горњим Бањанима припале две куће Васовића, једна кућа Живановића и две куће Жижовића од Горњих Бранетића. У „варошици“ су школа, пошта, општина, амбуланта, један дућан, црква, неколико кућа и занатска радња. Гробље је на Тресавцу. Сеоска преслава је Други дан Тројица, главни вашар су селу је на празник Покров а мањи о Цветима, Теодорици и Васкрсу.

Име селу.

Опште је предање да је некада у селу постојала топла бања и да је село названои по њој. Ови Бањани су некада били заселак села Лозња и становници су сахрањивани у Лозњу. Једном приликом, на задушнице, дошло је до свађе на лозањском гробљу, па су решили да заснуују ново гробље, на коме је био први сахрањен Алемпије.

Старине у селу.

Недалеко од саставака, у страни код врела Марковића, са обе стране пута за Полом, налази се „маџарско“ гробље. Постоји само још једна уска плоча поред пута, док је све остало разнето. По предању, ту је била „маџарска“ црква или манастир. Прича се да су „Маџари“ поубијани и закопани на том месту. Неко старо гробље било је на крају „варошице“.

Постанак села и порекло становништва.

По предању, у селу је некада било Турака. Први Срби су једноставно заузели земљу у пустињи а од њих су куповали земљу доцнији досељеници. У селу је некада живео Илија Свеђ, по коме је названо место Свеђовина; он је нехотице запалио шуму те је стога напустио село и отишао у Колубару.
„Варошица“ је настала 1862. године. Те године је свештеник хаџија Атанасије Симић (1809-1890) саградио цркву, затим једну кућу и један дућан. Касније је подигао још једну кућуи и дућан, па су се прикупили и други. Године 1943. „варошица“ је тешко страдала. Немци су је потпуно спалили.
По предању у село су први дошли браћа Срдан и Симо. Прича се да су из од Ужица, други причају да су из Баната. Пре доласка овде били су у Трешњевици код Тополе, Прељини, Такову, Срдан је био и у Брусници – да би на крају дошли у ово село. Преци су им били ковачи. Срдан је имао више синова и од њега воде порекло:
Игњатовићи (раније се звали Мацановићи и Срдановићи), Матовићи, Живановићи и Урошевићи.

Од Симе су: Симићи. Сви славе Ђурђевдан. Матовића има у Лозњу. Предак Игњат био је 20 година кмет за време Турака а предак Мато је погинуо од Турака на Заструзи. Мато је био са кнезом Милошем у боју да Дубљу. Мате је имао бољег коња од Милоша, па су заменили коње.

Алемпијевићи, славе Алимпијевдан. Алемпије Кочовић је дошао од Сјенице, најпре се населио између Лочеваца и Такова да би потом дошао овде, у брдо, у „камаљ“.
Николићи, славе Алимпијевдан. Њихов прадед Никола дошао је са границе Босне и Лике, од Оточца, у време боја на Љубићу 1809. године. Учествовао у Устанку као младић од 18 одина, служио као момак уз Дринчића, био вредан па се допао Милићу, који га смести као момка у богату кућу у Бањанима, он се потом оженио из те куће али је мало добио „мираза“. Након решељња спора Лозња и Бањана Бањнима припадне потес од 50 хектара. Милић Дринчић и Господар Јован испослују да се замља поклони Николи као вредном, храбром и сиромашном човеку.
Марковићи и Максићи-Максимовићи су пореклом од два брата, који су се звали Околићи, који су дошли од Сјенице, славе Стевањдан. Један од Максића је отишао у Ручиће.
Ерићи, славе Никољдан. Старином су од Ужица. Најпшре су били у Грабовици, потом у Такову да би пре 5-6 колена дошли у Бањане.
Видићи, славе Никољдан. Дед им дошао са Космаја.
Гачићи. Отац им се призетио из Лозња.
Дринчић, слави Аранђеловдан. Дошао из Теочина уз мајку, која се овде преудала.
Урошевићи, славе Ђурђевдан по имању. Отац дошао из Криве Реке као посинак у кућу Живановића.
Стевановић, слави Никољдан по имању. Он је од Дринчића у Теочину а презиме узео од поочима.
Раковићи. Отац дошао са Озрена.
Костић је прешао овде као бравар из Полома 1926. године.
Ивановић, слави Никољдан. Отац му дошао из Полома и овде се призетио пре 30 година.
Ђоловић, слави Никољдан по имању. Он је родом из Лозња. Дошао овамо као трговац и „привенчао се“ за Персу Новаковић, чији је отац био из Озрена.
Драшкић је дошао из полома као бојаџија да би потом постао трговац.
Перишић је дошао из Лозња пре 30 година као ковач, потом постао трговац.
Деспотовић је дошао из Полома као ковач 1930. године.
Савчић (нечитко) је дошао из Полома пре 22 године, призетио се у Игњатовиће.
Васовић, слави Стевањдан по имању, прекађује Ђурђевдан. Он је дошао из Горњих Бранетића пре 20 годсина и призетио се у Марковиће.
Ћајић, слави Никољдан по имању. Отац му дошао као посинака у Стевановиће, из Славковице, пре Првог светског рата.

Два домаћинства у селу су без мушких потомака-чланова:
Стојановићи, пореклом од Ужица, предак био опанчар.
Весовићи су пореклом из Лозња.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.