Порекло презимена, село Церница (Варварин)

15. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Церница, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село се налази у Церничком Потоку, недалико од ушћа му у Калинићску Реку. Поток извире испод једног огранка Благотина, над Карановцем, па тече на исток и у пољу, између Бачине и Орашја, утиче у Калинићску Реку. Поток лети пресушује. Кућа је више на левој страни потока. Када су велике кише и нагла топљења снегова изливају се и поток и река и чине велику штету селу. Село је окренуто истоку.

Воде.

Мештани пију искључиво бунарску воду, јер у селу нема ниједног извора.

Земље и шуме.

Земља је мешовиита, али је више слабе. Село је на црници и смоници.

Шуме су већином ситне и налазе се више сеела, у потоку, са једне и друге стране.

Тип села.

Сеоске куће су доста збијене али су ипак ређе него у Орашју. Средња удаљеност између кућа износи 30-40 метара. Село се дели на фамилије.

У селу је свега 64 куће и 80 пореских глава.

Име селу.

Село је овако названо због Церничког Потока, на коме се налази а поток је добио име због многих церова што око њега расту.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је новијег постанка, али се на зна тачно време његовог настанка. На овоме месту у старо време је био кованлук села Бачине. Доцније су се ту почели досељавати, те тако постане крај Бачине а после, развојем, и самостално село.

На десној страни потока, у осоју, су ове породице:

Савићи су досељени из Топлице, славе Никољдан.

Ивановићи су из околине Новог Пазара, славе Св. Мојсила.

Радосављевићи су из Старе Србије, славе Лучиндан.

Јевтићи су из Жупе. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

На левој страни потока, у присоју, су ове породице:

Николићи су досељеници из околине Копаоника. Ово је највећа и најстарија породица у селу, славе Мратиндан-Мину.

Гавриловићи су досељени из расинског краја, славе Аранђеловдан.

Село слави Други дан Тројица а заветује Пољобранију – ради чувања поља од непогоде и Св. Јоакима и Ану – ради здравља стоке.

Мртве сахрањују у бачинском гробљу – у Бањском Крају.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.