Порекло презимена, село Пајковац (Варварин)

14. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Пајковац, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Изградња вештачког језера у Пајковцу (2010)
Изградња вештачког језера у Пајковцу (2010)

Положај села.

Село се налази на левој страни Калинићске Реке и на друму Варварин – Калиниће. Простире се највише поред реке а нешто мало око доњег тока Водичког Потока и потока Вучака и Амбаришта, који силазе са огранака планине Јухора. Ови потоци пресушују али приликом изливања, као и река, наносе селу знатну штету. Углавном је село окренуто југоистоку.

Воде.

Мештани пију бунарску и изворску воду. Најглавнији извори су: Студена вода – за коју се, као и за парцанску, каже да је јача од слабе ракије – близу реке; Велики Мандрдин Извор и Мали Мандрдин Извор – у Водичком Потоку, од којих ниједан не пресушује.

Земље и шуме.

Сва је земља, осим мањег дела око реке, прљуша и полњача, на којој кукуруз посве рђаво успева, осим када су кишна лета.

Шуме има много, више од зиратне земље. Шума је крупна и налази се са обе стране реке. Гора, коју продају, држи ово село, имаче би поред зиратне земље, са муком састављали крај са крајем.

Тип села.

У заклонитијим и подеснијим местима куће су збијене, нарочито крај друма и реке, докле су у отворенијим и незгоднијим местима ретке. Село је подељено на четири краја, који већином носе имена потока, који кроз њих протичу, као: Водички Поток, Амбариште, Вучак и Осој.

У селу је свега 44 куће и 56 пореских глава.

Име селу.

По једном тумачењу село је овако названо због некаква Павла – Пајке, који се ту први населио док је по другом тумачењу село добило име по томе што су Срби много патили због Турака, те се село најпре звало Патковац, па после Пајковац.

Старине у селу.

У Водичком Потоку, на 300 метара изван Водичке Мале, постојале су развалине од неке цркве, на којима је подигнута нова црквица, која слави Биљани Петак (уочи Ђурђевдана), када се ту купи велики сабор. Ову је црквицу у сну пронашла нека жена. Прича се да је у селу пошло на боље од када су ову црквицу очистили и поправили.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се ништа о времену постанка овог села. Неки старци причају да су запамтили када је у селу било само 10 кућа.

У селу и то у осоју су ове породице:

Петровићи су се доселили из околине Лесковца, славе Стевањдан, зимски и летњи.

У Водичком Потоку су:

Ивановићи су дошли из околине Врања, славе Никољдан.

Пешићи су такође из околине Врања, славе Јовањдан.

Павловићи су из Брајиновца у Левчу, славе Илиндан.

У Вучаку су:

Павловићи други су се доселили из околине Врања. Са Пешићима се сматрају да су једна породица, славе Јовањдан.

Лемезановићи су из Својнова, славе Никољдан.

Јевтићи су из околине Врања. Славе Никољдан.

У Амбаришту су:

Ђорђевићи су се доселили из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Поред реке су:

Калуцићи су старинци, славе Никољдан.

Павловићи трећи су се доселили из околине Врања, славе Никољдан. Од ових Паловића био је чувени јунак Првог и Другог Устанка, Никола Мандрда.

Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина Преображење – ради здравља стоке.

Гробље је једно и налази се у доњем крају Водичке Мале.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.