Порекло становништва села Мареново, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази испод Парцана и непосредној близини Заголовца – куће су им скоро састављене, у Мареновачком Потоку, који се улива у Залоговачку Реку са леве стране. Куће се простиру уз поток, од ушћа му па скоро до извора и то више на десној страни. Овај поток, који лети пресушује, не чини селу никакве штете. Село је углавном окренуто југу.
Воде.
Већином се пије бунарска вода. У врху села, у Иличицкој Мали, налази се један извор, који никада не пресушује.
Земље и шуме.
Земља је поред потока и река, јака и родна а по странама има и слабе. Имања су помешана са залоговачким имањима.
Село има доста и ситне и крупне шуме, која је северно од села и пружа се до ђерђелинске косе. Већи део атара је под шумом.
Тип села.
Сеоске куће су местимично доста разређене и то све више што се иде даље од реке уз поток. Између неких је растојање 20-30 метара а између неких и по 200 до 300 метара. Село се дели на Горњу, Доњу и Милатовску Малу, између којих је одстојање 400-500 метара. Горња и Доња Мала су на левој а Милатовска на десној страни потока. Милатовска мала је скоро наспрам Горње Мале.
Село има 39 кућа са 57 пореских глава.
Име селу.
О имену села постоје два тумачења. По једном село се овако назвало по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново. Други кажу да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, који је ту био, те се у почетку звало Мариново. И данас се у околини чује Мариново а понегде и Маруново.
Постанак села и порекло становништва.
Ово село је постало после Другог Устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареновчана и Залоговчана, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио. То је, по причању, било негде око 1825. године.
Родови су:
У Горњој Мали:
–Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.
–Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
У Милатовицкој Мали су:
–Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.
–Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.
У Доњој Мали су:
–Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.
–Глетановићи су из Злегиње у крушевачком округу, где им је предак убио Турчина па побегао, славе Јовањдан и Лучиндан.
Покрај села, левом страноим потока, пролази нови друм Крушевац – Јасика – Залоговац – Крчин – Рековац – Крагујевац.
Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина 5. август – ради здравља стоке.
Сахрањују се у залоговачком гробљу.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)