Порекло презимена, село Крвавица (Крушевац)

2. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Крвавица, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село се налази на Падешкој или Шашиловачкој Реци, више Падежа. Река га дели на осојну и присојну страну. Прва је са десне стране реке и окренута је северу, докле је присојна лево од реке и изложена је југу. Кроз осојну страну протиче поток Петловац, који лети пресушује али се о великим кишама и топљења снегова, као и река, „издује“ и наноси велику штету селу и атару. Куће су више на осојној него на присојној страни а поред реке их је врло мало. Већи део села се налази на пескуши, под којом је пешчар.

Воде.

У селу се понајвише пије бунарска вода. Постоје и два извора; Чесма и Језеро, који су на осојној страни и никада не пресушују.

Земље и шуме.

Земља је по странама слаба (пескуша и прљуша) а крај реке је јака и родна.

Шуме има и ситне и крупне и више је има у осоју него у присоју.

Тип села.

Село је истог типа ка и Падеж, са којим је у непосредној близини, па је исто тако подељено – на осојну и присојну страну.

У селу је 109 кућа и 136 пореских глава.

Име селу.

По причању једних село се овако назвало због многе крви, која је ту проливена у некој бици још за време Римљана, докле други причају да је село добило име због много црвеног – крвавог пешчара, који се овде налази.

Старине у селу.

Испод села а више извора Језера, налазе се два старинска гробља, у којима су, како неки причају, сахрањени неки џинови, докле други веле да су та гробља из поменутог крвавог боја и додају да једно гробље једне стране а друго гробље друге стране – учесника у боју.

У осоју код старог гробља налазе се рушевине неке цркве, где је сабор о Благој Марији. У Басару се налазе нека тучана ђулад од по 2 килограма. У атару сеоском налази се једна камен, звани Белег, за који се прича да га је ту добацио Краљевић Марко из Каменара.

 

Постанак села и порекло становништва.

Да је на овом месту било насеља од старина доказ су поменуте старине, али се не може знати у каквом је односу са тим старим насељем данашње. Старинаца има једна породица.

У селу, на осојној страни, су ове породице:

Рајковићи су старинци, славе Никољдан.

Козићи и Јелићи су из Сталаћа у округу крушевачком. Са Козићима и Бошњанима сматрају се као један род. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Максимовићи и Милићевићи су из Жупе, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Цветковићи су непознатог порекла, славе Аранђеловдан.

Дамњановићи су из Жупе а тамо су се доселили из Топлице, славе Никољдан.

У присојној страни су:

Белобрковићи су старином са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, потом у Жупу – село Лопаш да бо отуда дошли овамо, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Плетикапићи су из Бошњана од тамошње породице Радивојевића, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Милетићи су из Топлице, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Савковићи су из крушевачког округа, славе Илиндан и Св. Ћирила и Методија.

Маврићи су из Глобара, где су дошли из Топлице, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Ивановићи су из Жупе, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

Сеоска слава је Други дан Тројица, а заветина Св. Стеван летњи, за здравље стоке.

Гробље је једно и налази се у врху села. Ту се сахрањују у мештани Шашиловца.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.