Порекло становништва села Крвавица, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази на Падешкој или Шашиловачкој Реци, више Падежа. Река га дели на осојну и присојну страну. Прва је са десне стране реке и окренута је северу, докле је присојна лево од реке и изложена је југу. Кроз осојну страну протиче поток Петловац, који лети пресушује али се о великим кишама и топљења снегова, као и река, „издује“ и наноси велику штету селу и атару. Куће су више на осојној него на присојној страни а поред реке их је врло мало. Већи део села се налази на пескуши, под којом је пешчар.
Воде.
У селу се понајвише пије бунарска вода. Постоје и два извора; Чесма и Језеро, који су на осојној страни и никада не пресушују.
Земље и шуме.
Земља је по странама слаба (пескуша и прљуша) а крај реке је јака и родна.
Шуме има и ситне и крупне и више је има у осоју него у присоју.
Тип села.
Село је истог типа ка и Падеж, са којим је у непосредној близини, па је исто тако подељено – на осојну и присојну страну.
У селу је 109 кућа и 136 пореских глава.
Име селу.
По причању једних село се овако назвало због многе крви, која је ту проливена у некој бици још за време Римљана, докле други причају да је село добило име због много црвеног – крвавог пешчара, који се овде налази.
Старине у селу.
Испод села а више извора Језера, налазе се два старинска гробља, у којима су, како неки причају, сахрањени неки џинови, докле други веле да су та гробља из поменутог крвавог боја и додају да једно гробље једне стране а друго гробље друге стране – учесника у боју.
У осоју код старог гробља налазе се рушевине неке цркве, где је сабор о Благој Марији. У Басару се налазе нека тучана ђулад од по 2 килограма. У атару сеоском налази се једна камен, звани Белег, за који се прича да га је ту добацио Краљевић Марко из Каменара.
Постанак села и порекло становништва.
Да је на овом месту било насеља од старина доказ су поменуте старине, али се не може знати у каквом је односу са тим старим насељем данашње. Старинаца има једна породица.
У селу, на осојној страни, су ове породице:
–Рајковићи су старинци, славе Никољдан.
–Козићи и Јелићи су из Сталаћа у округу крушевачком. Са Козићима и Бошњанима сматрају се као један род. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Максимовићи и Милићевићи су из Жупе, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Цветковићи су непознатог порекла, славе Аранђеловдан.
–Дамњановићи су из Жупе а тамо су се доселили из Топлице, славе Никољдан.
У присојној страни су:
–Белобрковићи су старином са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, потом у Жупу – село Лопаш да бо отуда дошли овамо, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Плетикапићи су из Бошњана од тамошње породице Радивојевића, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Милетићи су из Топлице, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
–Савковићи су из крушевачког округа, славе Илиндан и Св. Ћирила и Методија.
–Маврићи су из Глобара, где су дошли из Топлице, славе Јовањдан, зимски и летњи.
–Ивановићи су из Жупе, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.
Сеоска слава је Други дан Тројица, а заветина Св. Стеван летњи, за здравље стоке.
Гробље је једно и налази се у врху села. Ту се сахрањују у мештани Шашиловца.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)