Порекло презимена, село Винорача (Јагодина)

2. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло станоништва села Винорача, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

фото: autentik.net
фото: autentik.net

Положај села.

Село је на левој страни Црновршке или Штипљанске Реке. Више је на заравни него у речној равници. Окреното је југоистоку. Река ретко пресушује и не чини велике штете приликом изливања. Ниже села, са јужне стране, пролази пут Јагодина – Крагујевац. Од Јагодине је удаљено два километра.

Воде.

Пије се бунарска вода.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Горњи Кључ (Горње Поље), Плац, Тополе, Воденица, Баре, Језеро, Река и Селиште. Сенокоси и пашњаци су на местима: Ливаде, Јованова Ограда, Стари Виногради и Милићеве Ливаде. Шуме су на местима: Тасин Браник и Цветков Браник. Сеоска испаша се зове Утрина, са око 36 хектара попаше.

Тип села.

Насеље је долинског типа. Куће су чешће него обично, особито у средини села. Ту су куће међусобно удаљене 40-60 метара. Село је ушорено у облику крста. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Махале нису подвојене.

Име селу.

Име села се доводи у вези са кнезом Лазаром*.

*Кад се кнез Лазар венчао са „царицом“ Милицом у манастиру Јошаници, требало је да неко донесе лепог вина којим би се гости почастили. Међу њима је био неки Рача (Радич) из данашње Винораче, па је кнез заповедио:

Вино Рача нек донесе.

И тако је, веле, од кнежевих речи „Вино Рача“ постало је име Вонорача. Постоји још и друго, непоуздано, предање да је ово село добило име по месту из кога су дошли први досељеници.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је помештено. Пре је било у месту Селишту. Зашто је померено и када је засновано, не зна се. Изгледа да је оно, као и Трнава, старије, да је за време Турака било спахијски „чифлак“, али су му се становници мењали, па због тога нема старинаца.

Винорача има 140 кућа, 12 родова и 770 становника.

Родови су:

Пре 150 година досељени су:

Параћинци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из околине Параћина на „чифлак“ по позиву спахије.

Врежинци, Цветковићи, Милојковићи, Срндаковићи, Коцићи и Марковићи – славе Јовањдан. Дошли су из Врежине код Ниша на спасихјски „чифлак“.

Ваганарци, славе Никољдан. Дошли су на спасијски „чифлак“ по позиву спахије.

Од сва три горња рода у време њиховог доласка било је само по једна кућа.

Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из тимочког округа пре 130 година.

Милићевићи и Милићевци, славе Никољдан. Дошли су иоз околине Врања пре 130 година.

Аранђеловићи, Ранђеловићи и Радосављевићи – славе Аранђеловдан. Дошли су из Копај-Кошаре код Сврљига пре 130 година.

Шљамићи, славе Никољдан. Доселили су се из из Сврљига пре 120 година.

Стајковићи и Дошљаковићи, славе Мратиндан-Мина. Доселили су се из околине Ниша када и Шљамићи.

Богдановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Сићева у околини Ниша пре сто и више година.

Гојковићи, славе Никољдан. Доселили се „из књажевачко, от село Гребавци“, када и Богадновићи.

Рашићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Алексинца пре сто година а тамо из околине Приштине.

Пироћани, славе Св. Тодор – Тодорова Субота. Доселили се из из околине Пирота као „восковарџије“ пре 90 година.

Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Младенци – за здравље чељади и Петровдан – за здравље стоке.

Гробље је западно од села, у страни, на десној обали Црновршке реке.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.