Порекло презимена, село Горње Црњелово (Бијељина)

5. октобар 2014.

коментара: 6

Порекло становништва села Гoрње Црњелово, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Основна школа "Свети Сава" у селу Горње Црњелово
Основна школа “Свети Сава” у селу Горње Црњелово

ГОРЊЕ ЦРЊЕЛОВО има 493 куће. Село се дели на делове: Бурум, Греде, Лопандићи и Поље. По народном предању »било је пусто. Ако је ко имао коњића, облети с њим, побије међу и каже: »Ово је моје«.

Најстарије породице су:

Јефтићи (Никољдан), –Кокановићи и –Војаковићи (Никољдан), сви досељени из Грахова.

Од Кокановића су –Гргићи, -Михајловићи, -Спасићи и -Плакаловићи.

Војаковићи су од неког војника који је бежао од Турака! Од њих су –Рушчићи (Никољдан), који се презивају по некој баби Ружици која је рано остала удовица.

Кордићи (Илино) из Грахова су. У гробљу је био најстарији споменик неког Тодора Кордића који је живео у XIX веку.

Којићи звани и Јеремићи и Мирковићи (Никољдан) од Фоче су,

Лопандићи, звани и Радићи и Бојићи (Трипуњдан), дошли су из Невесиња у Пучиле, одатле у Дворове, па у Балатун и најзад у Црњелово,

Пантићи (Никољдан) из Посавине су,

Арсеновићи (Јовањдан) из Херцеговине су,

Бањчићи (Климуњдан) из Бањице на Мајевици и

Брочанкићи, звани Максимовићи (Јовањдан), из Броца.

Непознатог порекла су:

Бошњаковићи (Јовањдан),

Павловићи (Ђурђевдан),

Гајићи, звани Тичјаковићи по неком Гаји Тици који је имао кућу са јако стрмим кровом (Јовањдан),

Крсмановићи (Игњатијевдан),

Јосиповићи (Аранђеловдан),

Стевановићи, звани Ђорђићи, Василићи, Његовановићи, Миловановићи (Томиндан),

Стојановићи (Јовањдан),

Тојићи (Ђурђевђан),

Савићи (Јовањдан),

Ђокићи (Никољдан),

Јокићи (Ђурђевдан),

Јездићи (Ђурђевдан),

Николићи звани Класановићи и Обрадовићи (Никољдан).

Ђаковићи звани Викторовићи и –Милошевићи (Мратиндан) и

Бешлићи (Лазаревдан).

Махала Бурум најкасније је насељена. Све породице је довео бег из Градачца. То су:

Ћускићи (Никољдан),

Јевремовићи (Игњатијевдан),

Јарамазовићи (Лазаревдан),

Газдетићи (Ђурђевдан).

Гајићи (Стјепањдан),

Петровићи (Лучиндан) и

Митровићи (Крстовдан).

Махала Бурум има своје посебно гробље, а остали се сахрањују у гробљу Доњег Црњелова. Сеоска слава је такође заједничка са Доњим Црњеловом.

 

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Nikolic Vidojko

    Nema Vidica …
    Odakle su i koju slavu slave…

  2. Војислав Ананић

    Видојко, кликни тамо на крају, где пише ИЗВОР и где су плава слова. Ако тамо нема Видића, онда их у монографији нема. Убудуће провери пре него што даш коментар.
    Поздрав,
    Војислав

  3. Zoran

    Da li imate ikakve podatke o Mirčićima iz Gornjeg Crnjelova u potrazi smo za njihovom rodjacima, a posebno za blizim rodjacima Milorada Mirčića, koji je rodjen tu

  4. Mira

    Nemogu da razumijem kod nas u crnjelovu svi kokanovici slave jovanjdan a jevtici a ne jeftici slave krstovdan kako je to onda moguce ? A vi pisete nikoljdan .

  5. Milan Gajic (Ticjakovic)

    Ja sam od tih Gajica – Ticjakovica … nazalost neznamo tacno poreklo, ali postoji prica u familiji o tri brata: Gajo, Stojan i Kokan. Moguca veza sa Kokanovicima i Stojanovicima (Jovanjdan)