Порекло станоништва села Коларе, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
И ово село је са обе стране реке Лугомира. Кроз сео пролази пут Јагодина – Драгошевац. На левој страни пута, идући од Јагодине, има више кућа него на десној. Десном страном села протиче Збеговачки Поток, Оџачки Поток и Велики Поток, који силазе са јухорских огранака и сливају се у Лугомир. Лугомир и поменути потоци чине велику штету приликом изливања. Куће су највише у долини и равни, само је мањи број у страни
Воде.
Пије се бунарска али и речна вода (зими).
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима: Река или Поље, Долина, Велико Поље, Старо Село или Селиште, Ресник и Парлози. Шуме, њиве и пашњаци су на местима: Оџинац, Збеговиште и Рикавац а шуме у Липаку и Врху.
Тип села.
Село је веће збијености. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу које нису подвојене.
Постанак, име села и порекло становништва.
По једном предању некада су Коларе и Главинци били су једно село и звало се Љуба. Оно је било поред Лугомира у пољу. То се место и данас зове Љуба. Доцније се раздвојило у два краја а затим у две махале, од који се доња назвала Главинци а горња Коларе. По другом предању сва три лугомирска села, Бресје, Главинци и Коларе, постала су од расељеног Старог Села или Селишта. У вези са овим предањем тумачи се и постанак њихових имена. У Старом Селу – Селишту, између Колара и Главинаца, са десне стране Лугомира, веле да су некада живела три брата; један је био колар, други је правио главине („главчине“) а трећи је секао брестове за грађу. После неког времена зајеничког рада браћа се поделе; колар се насели у месту које се по њему назове Коларе; онај што је правио главине за кола насели се на месту које се назове Главинци а онај трећи што је секао брестове за кола, настани се у Бресју, пошто је ту било доста брестова. По малом броју старинаца изгледа да је ово село новијег постанка, као и претходна два села, Бресје и Главинци.
Коларе има 86 кућа, 9 родова и 536 становника.
Родови су:
–Бабићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 150 година. Неки њихови стари су били у Срему, па се отуда повратили. Има их у Коњусима, Темнић.
–Ђурићи и Поробићи, славе Аранђеловдан. Они су се доселили из Јелашнице у врањском округу, доселили се када и Бабићи.
–Вукањци, Радосављевићи и Гајићи, славе Јовањдан и Видовдан. Доселили су се из Вукање, одмах за Бабићима. Има их у Рековцу, Левач.
–Здравковићи и Ристићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јелашнице – врањски округ када и Поробићи, са којима се сматрају као један род.
–Васићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Вукање пре 130 година. Има их у Јагодини, једна кућа.
–Миленковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања, када и Васићи.
–Нешићи и Јеремићи, славе Мратиндан, Мина. Доселили се из околине Врања пре 120 година.
–Кадићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова када и Јеремићи.
–Јанковићи и Станојевићи, славе Св. Петку. Доселили се из Мајура пре 80 година.
Сеоска слава је Бели Петак, по Тројицама а заветине су: Петак по Св. Јовану, 29. августа по Новом календару и Св. Ђорђе Алемпије за здравље чељади и стоке.
Гробље је испод села, близу пута.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)