Порекло презимена, село Дворица (Ћуприја)

23. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Дворица, општина Ћуприја – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Куће овог села су поред пута Јагодина – Варварин, између Доњег Јовца и Сињег Вира. По положају слично је суседним селима. Окренуто је више истоку. Од Велике Мораве удаљено је 3-4 километра.

Воде.

Кроз село протиче Дворнички Поток, који не пресушује. И поток и Морава чине штете када се излију.

Пије се бунарска вода.

Земље и шуме.

Места у сеоском атару су: Зелена Страна, Бачије, Поточе, Присоје, Луг, Старо Село, Костино Дуваниште, Шупљаја, Свињица, Медвећиште, Врбак, Пљошта, Велика Деверсиловица (брег), Мала Деверсиловица (брдо), Мало Брдо, Врлетна Страна, Велико Брдо, Стевулинак (брдо), Тополовица (њиве, пашњаци и шуме). Сеоске утрине су у Великом и Малом Косичу, у Великој и Малој Деверсиловици, Тополовици и Бачијама, и то више под пашом а мање под шумом..

Тип села.

Куће су доста разређене и у једном правцу преме путу („насипу“). Село се дели на Горњи и Доњи Крај, који су један од другога удаљени око један километар.

Старине у селу.

У Лугу, испод пута према Морави, има развалина од неке старе цркве. По Ј. Мишковићу, ово село је за време Турака било као нека мала касаба (варошица) и имало неколико дућана и један велики хан.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је два пута је премештано. Први пут је било до Велико Мораве, одакле је пресељено због поплаве на место Костино Дуваниште, па отуда на данашње место. Некада се звало Праскавица, због „прасака“ (брескви), којих је раније ту било много. У списку села 1818. и 1819. године помиње као село Праскавица; године 1822. се не помиње као „Праскавица“ већ Дворица.

Дворица има 70 кућа, 12 родова са 200 становника.

Стариначки родови су:

Радосављевићи и Милосављевићи, славе Никољдан.

Стевановићи – Јовањдан.

Миливојевићи и Миловановићи – Ђурђевдан и Ђурђиц.

Баџићи – Св. Тодор.

Новији досељеници:

Вучковићи и Ђокићи, славе Аранђеловдан. Преци су име доселили из Рамнова пре сто година.

Ђорђевићи и Лемезани, славе Никољдан.. Доселили се из Својнова у Темнићу пре око 100 година.

Гајићи, славе Игњатијевдан. Доселили се „од Бољеваца“ у Тимочкој Крајини пре 100 година.

Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Пирота пре скоро 100 година.

Милутиновићи и Весићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Рамнова пре 70 година.

Велимировићи, славе Аранђеловдан. Предак се доселио пре 70 година из Параћина – призетио се у Весиће.

Ђорђевићи други, славе Св. Петку. Предак се доселио пе 70 година из Мајура – призетио се у изумрли род Марића.

Весићи, славе Аранђеловдан и Св. Василије. Они су из Јовца одакле се предак призетио пре око 70 година у род Милутиновића.

Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина друга недеља великог поста („Пачиста недеља“).

Становници Горњег Краја сахрањују се у сињевирском, односно трешњевачком, а Доњег Краја у доњојовачком гробљу.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nebojsa Petrovic

    Cao svaka cast za ovaj tekst. Ali mene interesuje dal se mozda zna. Ili vi znate. Moj otac i moj deda iz dvorice su petrovic. Ali znam da je deda menjao prezime iz vesica u petrovice.. A drugi moj deda. Je sa vesic prezimena menjao u Veselinovic.. Dal ima negde podataka o tom prezimenu u Selu dvorica. Hvala..