Порекло презимена, село Топличане (Липљан)

22. септембар 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Топличане, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Toplicane

Село је у равници, на Бушановцу (Штимњанској реци) око 3 км северно-северозападно од ушћа Сазлије у Ситницу. Ситница протиче на непун километар источно од њега.

Збијеног је типа. Дели се на Горњу и Доњу махалу. Како је ово био чифлик, то нема одвојених етничких делова села. Све су куће, и српске, и арбанашке, и циганске помешане.

Село је било чифлик, те у њему нема старинаца, пошто се становништво често смењивало. Већим делом је село било чифлик Џинића, а мањим – Имер Алијиних из Приштине. Било је и сељака који су били на својој земљи, односно на купљеној од чифлик-сахабија. Име селу као да потиче по неким ранијим досељеницима из Топлице. Сељаци мисле да му име долази по топлику (извору) код цркве.

Српски родови:

Курдићи (6 к., Св. Никола). Досељени из Грајчевца (Подрима) у Косин, а из Косина прешли у Топличане почетком 19. века. При доласку у Топличане затекли Арбанасе Маколе, који су се доцније преселили у Гумно-Село, и Бајровиће и Саитоле, којих има и сада. Из Подриме су се иселили да избегну освету због неког убиства.

Сојевци (7 к., Ђурђиц). Око 1820. напустили Сојево (Г. Морава) као ковачи зато што нису хтели Арбанасима да кују мотике преко реда. Јашар-паша их је заселио за своје чифчије у Старом Грацком, одакле су, опет за чифчије, прешли овде средином 19. века. Исти су род са Сојевцима у Д. Гуштерици.

Моравци (4 к., Св. Никола). Потичу из рода Влајића у Грачаници, који су старином из Новобрдске Криве реке, која се, уопштено, убраја у Мораву (гњиланску). Били су чифчије у Грацком и Челопеку, а овде досељени око 1870. за чифчије.

Марковић (1 к., Св. Никола). Из Д. Годимље, где су имали своју земљу, иселили се од зулума у Грацко на чифлик, па овде, опет за чифчије, око средине 19. века.

Цигани православни:

Јовановићи (2 к., Св. Василије). Пресељен из Добрање средином 19. века.

Таљини (2 к., Св. Василије). Средином 19. века из Гатња.

Бујански (2 к., Св. Василије). Око 1870. из Бујанца.

Лепуранови (7 к., Св. Василије). Из Војновца око 1880.

Илић (1 к., Св. Василије). Из Рашинца око 1890.

Симић (1 к., Св. Василије). Овде засељен око 1890; пре тога живео као слуга у многим косовским селима.

Арбанашки родови:

Саитол (5 к.), од фиса Шаље. Досељени из Скадарске Малесије крајем 18. века. Били су чифчије.

Бајровић (2 к.), од фиса Краснића. Досељени око 1830. из Лодровића (Суха Река) на купљено.

Колећ (1 к.), од фиса Краснића, – Јашаровић (1 к.) и – Сејдовит (1 к.), од фиса Елшана, досељени из Гунцата (Подрима) кад и Бајровићи, само први иа куповицу, а други на чифлик.

Пећан (1 к.), од фиса Сопа. Досељен око 1830. из Печана (Подрима) на купљено.

Брег (3 к.), од фиса Сопа. Пресељен из В. Рибара око 1870. Даљом старином из Задриме у Албанији.

Семетишт (2 к.), од фиса Битича. Досељен око 1880. из Семетишта (Суха Река), на купљено.

Гунцат (1 к.), од фиса Краснића. Досељен око 1890. из Гунцата (Подрима) за чифчију.

Аџијовит (2 к.), од фиса Сопа. Пресељен из Грацког за чифчију око 1900.

Доманек (1 к.), од фиса Шаље. У Топличане досељени још пре чуме („муртаје”), тј.; пре 1830, па од чуме избегао у Грацко. У Топличане се поново вратио 1928. на куповицу. Презиме му је по селу Доманеку у Дреници где је живео извесно време по досељењу из Скадарске Малесије.

Сламник (10 к.), од фиса Шаље. Мухаџир 1878, из Сламника (Топлица).

Стублак (1 к.), од фиса Гаша. Мухаџир из Стубле (Топлица).

Кацобоћ (1 к.), од фиса Краснића. Мухаџир из Кацабаца (Лесковац).

Ђуковц (2 к.), од фиса Тсача. Мухаџир из Ђуковца (Лесковац). Сви су мухаџири овог села били чифчије.

Поисламљени и поарбанашени Срби:

Бан(б)ула (1 к.). Пресељен средином 19. века из Бандулића, из рода Рамовића, на куповицу.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Сретковић

    У том селу су живели из топличког краја удовица Мара која се тада можда презивала Димитријевић, а касније су узели презиме Сретковић са синовима Јованом, Обрадом, Милорадом, Огњаном и ћерком Огњеном. После рата су колонизовани у Срем.

    • Драгољуб

      У селу Топличани живела је Сретковић раније Димитријевић Мара са четири сина и ћерком а 1940 године са породицом се вратила у село Дубрава код Куршумлије да би након 5 година добила колонизацију у Сурчину, где је и умрла.Сада у Сурчину живе њени потомци од сина
      пок,Јована и унука пок,Александра-лека као и од сина пок, Обрада и унука пок,Живорада.Тренутно у Сурчину живи унук Јованов-Јован(син Лекин) са породицом и праунук Игор(унук Лекин и син Драгољубов) са породицом као и Обрадова ћерка Љубица и Живка са породицама.Исто тако у Сурчину живе и Обрадови унуци Огњен и Миша.
      У Београду живе остали потомци Сретковић Јована и Обрада.Потомци Сретковић Милорада живе у Краљеву а потомци Огљене(удато Јанковић) сестре Јованове живе у Београду,