Порекло становништва села Топличане, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници, на Бушановцу (Штимњанској реци) око 3 км северно-северозападно од ушћа Сазлије у Ситницу. Ситница протиче на непун километар источно од њега.
Збијеног је типа. Дели се на Горњу и Доњу махалу. Како је ово био чифлик, то нема одвојених етничких делова села. Све су куће, и српске, и арбанашке, и циганске помешане.
Село је било чифлик, те у њему нема старинаца, пошто се становништво често смењивало. Већим делом је село било чифлик Џинића, а мањим – Имер Алијиних из Приштине. Било је и сељака који су били на својој земљи, односно на купљеној од чифлик-сахабија. Име селу као да потиче по неким ранијим досељеницима из Топлице. Сељаци мисле да му име долази по топлику (извору) код цркве.
Српски родови:
– Курдићи (6 к., Св. Никола). Досељени из Грајчевца (Подрима) у Косин, а из Косина прешли у Топличане почетком 19. века. При доласку у Топличане затекли Арбанасе Маколе, који су се доцније преселили у Гумно-Село, и Бајровиће и Саитоле, којих има и сада. Из Подриме су се иселили да избегну освету због неког убиства.
– Сојевци (7 к., Ђурђиц). Око 1820. напустили Сојево (Г. Морава) као ковачи зато што нису хтели Арбанасима да кују мотике преко реда. Јашар-паша их је заселио за своје чифчије у Старом Грацком, одакле су, опет за чифчије, прешли овде средином 19. века. Исти су род са Сојевцима у Д. Гуштерици.
– Моравци (4 к., Св. Никола). Потичу из рода Влајића у Грачаници, који су старином из Новобрдске Криве реке, која се, уопштено, убраја у Мораву (гњиланску). Били су чифчије у Грацком и Челопеку, а овде досељени око 1870. за чифчије.
– Марковић (1 к., Св. Никола). Из Д. Годимље, где су имали своју земљу, иселили се од зулума у Грацко на чифлик, па овде, опет за чифчије, око средине 19. века.
Цигани православни:
– Јовановићи (2 к., Св. Василије). Пресељен из Добрање средином 19. века.
– Таљини (2 к., Св. Василије). Средином 19. века из Гатња.
– Бујански (2 к., Св. Василије). Око 1870. из Бујанца.
– Лепуранови (7 к., Св. Василије). Из Војновца око 1880.
– Илић (1 к., Св. Василије). Из Рашинца око 1890.
– Симић (1 к., Св. Василије). Овде засељен око 1890; пре тога живео као слуга у многим косовским селима.
Арбанашки родови:
– Саитол (5 к.), од фиса Шаље. Досељени из Скадарске Малесије крајем 18. века. Били су чифчије.
– Бајровић (2 к.), од фиса Краснића. Досељени око 1830. из Лодровића (Суха Река) на купљено.
– Колећ (1 к.), од фиса Краснића, – Јашаровић (1 к.) и – Сејдовит (1 к.), од фиса Елшана, досељени из Гунцата (Подрима) кад и Бајровићи, само први иа куповицу, а други на чифлик.
– Пећан (1 к.), од фиса Сопа. Досељен око 1830. из Печана (Подрима) на купљено.
– Брег (3 к.), од фиса Сопа. Пресељен из В. Рибара око 1870. Даљом старином из Задриме у Албанији.
– Семетишт (2 к.), од фиса Битича. Досељен око 1880. из Семетишта (Суха Река), на купљено.
– Гунцат (1 к.), од фиса Краснића. Досељен око 1890. из Гунцата (Подрима) за чифчију.
– Аџијовит (2 к.), од фиса Сопа. Пресељен из Грацког за чифчију око 1900.
– Доманек (1 к.), од фиса Шаље. У Топличане досељени још пре чуме („муртаје”), тј.; пре 1830, па од чуме избегао у Грацко. У Топличане се поново вратио 1928. на куповицу. Презиме му је по селу Доманеку у Дреници где је живео извесно време по досељењу из Скадарске Малесије.
– Сламник (10 к.), од фиса Шаље. Мухаџир 1878, из Сламника (Топлица).
– Стублак (1 к.), од фиса Гаша. Мухаџир из Стубле (Топлица).
– Кацобоћ (1 к.), од фиса Краснића. Мухаџир из Кацабаца (Лесковац).
– Ђуковц (2 к.), од фиса Тсача. Мухаџир из Ђуковца (Лесковац). Сви су мухаџири овог села били чифчије.
Поисламљени и поарбанашени Срби:
– Бан(б)ула (1 к.). Пресељен средином 19. века из Бандулића, из рода Рамовића, на куповицу.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
31. јул 2015. у 21:30
Сретковић
У том селу су живели из топличког краја удовица Мара која се тада можда презивала Димитријевић, а касније су узели презиме Сретковић са синовима Јованом, Обрадом, Милорадом, Огњаном и ћерком Огњеном. После рата су колонизовани у Срем.
19. април 2017. у 19:13
Драгољуб
У селу Топличани живела је Сретковић раније Димитријевић Мара са четири сина и ћерком а 1940 године са породицом се вратила у село Дубрава код Куршумлије да би након 5 година добила колонизацију у Сурчину, где је и умрла.Сада у Сурчину живе њени потомци од сина
пок,Јована и унука пок,Александра-лека као и од сина пок, Обрада и унука пок,Живорада.Тренутно у Сурчину живи унук Јованов-Јован(син Лекин) са породицом и праунук Игор(унук Лекин и син Драгољубов) са породицом као и Обрадова ћерка Љубица и Живка са породицама.Исто тако у Сурчину живе и Обрадови унуци Огњен и Миша.
У Београду живе остали потомци Сретковић Јована и Обрада.Потомци Сретковић Милорада живе у Краљеву а потомци Огљене(удато Јанковић) сестре Јованове живе у Београду,