Порекло презимена, село Магура (Липљан)

13. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Магура, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у подножју Голеша, на левој страни Магурског потока, тако да се сеоске куће пењу уз голешке падине.

Збијеног је типа, а као мало насеље на махале се не дели.

Магура је постала 1864. као колонија Черкеза и као таква остала све до краја турске владавине, По ослобођењу од Турака, Черкези су 1914. распродали куће и имања Арбанасима и иселили се у Турску. При исељењу их је било 16 кућа.

Арбанашки родови:

Добродељан (1 к.) и – Барда (1 к.), од фиса Гаша, доселили се 1913. из Добродељана и Будакова у Подрими на купљена имања од Черкеза.

Бублица (1 к.), од фиса Тсача. Као мухаџир из Бублице у Топлици доселио се у Саврово (Подрима), одакле је 1913. дошао у Магуру на купљено имање од Черкеза.

Куршумлија (1 к.), од фиса Климената. Доселио се 1913. из истоименог мухаџирског рода у М. Слатини на купљено имање од Черкеза.

Српски родови:

Милићевић (2 к.) 1919. – Грбошић (1 к.) 1925, – Чолић (1 к.) 1929, – Кулић (1 к.) и – Тарајло (1 к.) 1930, – Дукић (1 к.), – Зорић (1 к.), – Војновић (1 к.) и – Вујовић (1 к.) 1931. Сви су од Билеће и сви су се доселили на купљена имања. Имања је од неких Арбанаса (који су купили од Черкеза) купио род Милићевић, па доводио на њих своје земљаке.

У Магури је рудник магнезита „Голеш“. Електричну енергију добија рудник из општег енергетског система, а има и своју дизел-централу. Има 13 пољских и 1 ротациону пећ са 2 гасгенератора. Руду (печену у зрну и млевену) извози у Холандију, Зап. Немачку, Швајцарску, Француску, Италију, Пољску, Бугарску и САД. Пругом нормалног колосека је рудник 1954. код железничке станице Велики Белаћевац повезан с пругом Пећ-Косово Поље.

Рударска колонија, која је сва изграђена после народно – ослободилачког рата, има 96 станова. Има водовод са спроведеном водом из извора Врело у селу Врелу. Има српску и шиптарску осмолетку, школу ученика у привреди, радничку гимназију и библиотеку (стручну и општу). Колонија има уз то кланицу, пекару, пиљарницу, ресторан, биоскоп, а рудник и своје разне радионице и амбуланту.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.