Порекло презимена, село Милошевац (Велика Плана)

6. септембар 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Милошевац, општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Milosevac

Положај села.

Село лежи у пространој долини Мораве, од које је удаљено 3-4 километра. Кроз средину села протиче Језава, чије је корито готово увек суво. Морава, када се излије, плави само поља а врло ретко крајње сеоске куће.

Воде.

Извора нема, док ђермова-бунара има готово свака кућа. На воду наилазе после 3-4 метра копања. Ђермови су плитки и нарочите врсте; нису као у западнијим селима.

Земље и шуме.

Зиратне земље и ливаде су око села и врло плодне. Сеје се кукуруз, затим пшеница; мање јечам, овас, конопља, репица, детелина итд. Има мало приватних забрана.

Тип села.

Милошевац је друмско, ушорено насеље збијеног типа. Подељено је на три краја: Табачину, Милошевићску и Богданску („Бугарску“) Малу. Куће су груписане дуж главног и споредних сеоских путева. У средини је „пијаца“ где су Народни Дом, црква, школа, механе и дућани. Најнасељенија је Табачина. У новије време поједине породице селе се из села и одлазе на своја имања.

Старине у селу.

Источно од села, а на обали Бистричине је Селиште. Ти је било, не зна се када, старо насеље. По причању наилазили су на људске кости, угљевље, делове посуђа, олучене цигле, новац и др. Источније од Селишта, ближе Морави, у „Ћелијама“ ископана је часна трпеза, камени свећњак и сребрна звездица.

 

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да се село раније звало Медошевац, и у близини, на Морави, била је скела. Разна су предања о постанку данашњег имена. Промену имена доводе у везу са кнезом Лазаром и са Турцима. Турци су одавде одселили неке породице у околину Ниша и они ново место, где су се населили, назову Медошевац у срезу нишком, округу топличком.

У селу су ове породице:

Ћирићи, славе Св. Јоаким и Ана. Најстарија породица непознатог порекла.

Витомирци, славе Лучиндан. Њихови преци доселили су се са Косова. Затекли су велику шуму у лугове те су морали крчити.

Стајкулци (Павлићевићи и Ранковићи), славе Петровдан. Пореклом су са Косова.

Радановићи (Радовановићи), славе Св. Враче. Старином су са Косова. Чукундеда Радован ратовао уз Карађорђа а 1813. године су бежали „преко“ због чега их зову „Шокцима“.

Јелићи, славе Св. Враче. Доселили се из Крњева у Радовановића фамилију. Примили њихову славу а раније су славили Алимпијевдан. Род су Јелићима у Крњеву.

Пашићи, славе Ђурђеван. Прадед Ђорђе дошао из околине Зајечара.

Милошевићи (Лукићи, Марковићи, Симићи, Јовановићи и Живановићи), славе Ђурђиц. Из околине Дебра су се доселили њихови преци – браћа Милош, Милован и Момир. Били су мајстори, градили су цркву у Раиновцу космајском. Допало им се у Србији и одлучили да остану. Милош дође у Милошевац, Милован и Крњево и од њега су тамо Живановићи а Момир пређе „преко“. Рачунају да су шесто колено од Милоша.

Поменули смо најстарије продице. Доцније су се досељавали:

Новаковићи, славе Никољдан. Доселили се из Крајине. Стари су им говорили влашки.

Богдановићи, славе Никољдан. Чукундеда Богдан се доселио из Нозрина код Алексинца где имају рођаке – Божаниће. Богдан се најпре настани у Глибовцу, али како су ту „брда“ а он навикао да је поред Мораве, пређе у Милошевац.

Пруговци (Петровићи и Радовановићи), славе Ђурђиц. Доселили се из Лучице код Пожаревца. Куће су им на крају села.

Ресавци, славе Симеундан. Преци су се доселили из Ресаве.

Радуловићи (Томићи), славе Аранђеловдан. „Влашка фамилија“. Побегли од Турака из Крајине. Говорили влашки; њихове жене до пе 35-40 година нослие исту ношњу каква се носи у влашким крајевима.

Ћулићи, славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла. Знају да је од њихове породице остало око Ћуприје и Каменице, нишки-топчлички округ.

Рајковићи, славе Никољдан. „Власи“. Старији људи из ове породице до скоро су говорили влашки.

Момировићи (Жикићи), славе Никољдан. Прадед дошао из Сиколе, крајински округ.

Милорадовићи, славе Никољдан. „Власи“.

Михајловићи (Ћосићи и Ђурђевићи), славе Никољдан. Доселили се из Паруновца, расински округ. Имају рођаке у Великој Плани, Милошевиће.

Карабаши (Станковићи и Николићи), славе Никољдан. „Власи“. Деда свирао карабе и због тога их зову „Карабашима“.

Јованучевићи (Јовановићи и Станојевићи), славе Никољдан. „Власи“, доселили се из Крајине.

Маринковићи, славе Алимпијевдан. Њихов прадед, раскалуђер Мелентије дошао са породицом из Сиколе, крајински округ – за време владе кнеза Милоша.

Станојевићи (Бужге) су род са Крајинцима. Славе, као и они, Алимпијевдан.

Рашковићи, славе Аранђеловдан. „Власи“.

Барани (Јовићи и Миловановићи), славе Јовањдан. Када је кнез Милош груписавао села, растерао их из Бара, данас крај у Крњеву, и населио овде. И данас имају тамо гробље где се неки сахрањују.

Грујићи (Пауновићи), славе Михољдан. „Власи“. Говорили до скора влашки.

Лазаревићи, славе Јовањдан. „Власи“; до скоро им деца говорила влашки, сада говоре само старији.

Влачетовићи (Кузмановићи, Филиповићи и Аћимовићи), славе Стевањдан. „Власи“.

Ђорићи, славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.

Димитријевићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Великог Орашја.

Илићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Лозовика.

Цигани-Роми (Симићи, Гајићи и Араповићи), свирачи, џамбаси, ковачи. Говоре српски и сигански. Славе Никољдан и Св. Петку. Осећа се њихов утицај у овом селу, доста мештана говори цигански.

Илићи су из Чумића.

Милосављевићи су из Трновче***.

Трифуновићи су из Лозовика***.

Теодосијевићи су из Вршца***.

 

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Predrag Koen

    Fale Gmitrovici ( Mitrovici) u vasem spisku

  2. dragoljub

    U Lugavčinu postoji porodica Pavlović poreklom iz Miloševca. Slave Svetog Jovana 20 januara i imaju duple ikone za Svetog Arhangela Mihajla i tu slavu slave.

  3. Duca

    A gde su tu Pisarevici?? Jedna od najvecih familija

  4. hahaha

    Milosevac je nastao tako sto je Milos Obrenovic poslao sve robijase,lopove ,prevarante i one “zene”,pored Morave i tu napravio selo da bi odvojio tu ljudsku prljavstinu od ostalog postenog stanovnistva Srbije.Zato tamo zive ljudi sa svih strana Srbije.Takvi su i do dana danasnjeg 90% stanovnika ovog sela.Tesko da ima gorih ljudi od njih.