Порекло презимена, село Враново (Смедерево)

23. август 2014.

коментара: 3

Порекло становништва села Враново, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vranovo (Smedrevo)

Положај села.

Враново се налази у пространој долини Мораве а између река Раље и Језаве.

Воде.

Извора нема. Пије се и употребљава вода са бунара и шмркова.

Земље и шуме.

Сеоска имања – њиве, ливаде и шуме – су „у Морави“, виногради у Сегди и Јелендолу.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су груписане и ушорене дуж сеоских путева и простиру се од Језаве па до Цариградског Друма. Само неколико породица станује поред самог Цариградског Друма а преко Језаве има само две куће. Село се дели на три мале: Горњу, Доњу и Влашку. Преко Језаве има колиба.

 

Порекло становништва.

У селу су ове породице:

Пантићска фамилија (Ђорђевићи, Пантићи и Томићи), славе Никољдан. Деда човеку од 60 година дошао из Крушевца. Бежали су 1813. године „преко“.

Голубовићи (Рашићи и Рајковићи), славе Св. Враче. Прадед се доселио из Зајечара..

Милојковићи (Радојевићи и Јовановићи), славе Аранђеловдан. Доселили су се „од Косова“.

Стојковићи, славе Лазаревдан. Њиховог прадеду донели су у бисагама из Бугарске.

Ракићи (Пантићи и Живковићи), славе Ђурђиц. Стара породица, непознатог порекла.

Јањићи, славе Јовањдан. Прадед дошао из Јањине (Грчка, оп. Милодан). Био кафеџија.

Гајићи (Станојковићи), славе Никољдан. Старином су из Вражогрнаца – црноречки, зајечарски округ.

Нешићи (Антонијевићи), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из околине Параћина.

Младеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Крајине.

Јоксимовићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Цигани-Роми:

Ракићи, Тодоровићи, Станићи, Васићи и Драгомировићи, славе Св. Петку и Аранђеловдан. Ковачи су, раде и корита а баве се и земљорадњом.

Васићи („Карабаши“), славе Стевањдан. Дошли су из Хомоља. Њихови су свирали карабе, по чему су и добили име.

Митровићи, славе Аранђеловдан. „Власи“.

Траиловићи, славе Никољдан. Они су Власи и данас говоре влашки.

Миленковићи (Бралићи), славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.

Чолићи, славе Аранђеловдан. Старином су са Косова.

Будимировићи, славе Никољдан. Њихов деда дошао из Манастирице – млавски, пожаревачки округ.

Пауновићи, славе Никољдан. „Власи“.

Ивковићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Стокићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Крњева.

Радосављевићи, славе Никољдан. Старином су од Ниша.

Вукашиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа.

Јанковићи, славе Никољдан. „Власи“.

Јанковићи, славе Никољдан. Отац дошао из Скобаља.

Миленковићи (Бојићи), славе Никољдан. Доселили се оз Бадљевице.

Новаковићи, славе Јовањдан. Доселили се „од преко Мораве“.

Андрејићи (Глуваћи), славе Андријевдан. Стара породица непознатог порекла. У овој породици им по неког ко је глув.

Голубовићи, славе Никољдан. Мати довела њиховог оца из Липа, преудавши се у ово село.

Игњатовићи (Ратковићи), славе Аранђеловдан. Први су се населили у Враново. Мисле да им је прадед дошао из Ратковића, левачки округ.

Петроваши (Миловановићи, Петровићи, Симићи и Николићи), славе Пантелијевдан. Старином су од Крушева.

Милошевићи (Костићи), славе Св. Сергија, 7 октобра по старом календару. Прадед Стојадин дошао из Зајечара.

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ivana

    U Vranovu se ne slavi Pantelijevdan nego sveti Pantalejmon, slava kod svih Petrovaša.U Petrovaše spadaju i Aćimovići.
    Odakle to da su Petrovaši iz Kruševa???

  2. Nikolai Markovic

    Moja prababa je Ljubica Živanić, rodjena Stokić 1920 u Vranovu, otac Toma Stokić (1894) i majka Danica (1893), slavili su svetog nikolu.

    Toma Stokić je od oca Svetka i majke Ivane, više informacija nemam. Jeli zna neko nešto više, ili da me uputi gde mogu naći informacije.