Порекло презимена, село Брестовик (Гроцка, Београд)

21. август 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Брестовик, градска општина Гроцка – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Brestovik

Положај села.

Брестовик се налази на обема странама Караулског Потока. Већи број кућа је на левој обали овога потока а мањи на десној. На левој страни Караулског Потока последње куће на север допиру до друма Гроцка – Смедерево, преко друма нема кућа. Са десне стране куће се протежу до Бадриковца.

Воде.

Село употребљава углавном изворску воду. Главни извори су: Дољача, Запис, Чесма и Ливадарски Бунар. Има и ђермова.

Земље.

Зиратне земље су око села, нарочито у Високом и Бадљиковачкој Равни. Испаша готово да и немају. Виногради су у Подунављу. Општинска имања су: Утрина, Дрењаци и „Испод села“. Ту цело село напаса стоку и за то плаћа опоштини извесну таксу.

Тип села.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте и дели се на: Горњи, Доњи и Брђански Крај. Горњи и Доњи Крај су са леве а Брђански са десне стране Kараулског Потока. Куће су по крајевима груписане, нарочито код школе, где је граница између Горњег и Доњег Краја.

Старине у селу.

Село има једно гробље; ту је ископана римска гробница. Испод „Рујишта“ ископане цигле, велико камење, римски новац и др.

Име селу.

Овде је било много брестова, по којима је село добило име.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је населио кнез Милош. Први досељеници су Радо – предак Радића, Гачо – предак Гачића и Караклаја – предак Караклајића. Дуго су се „вукли“ где ће да заснују село. Радо је хтео да буде на Ладној Води – у „Подунављу“ али на то није пристајао Гачо, јер није хтео да му се деца даве у Дунаву. Он се насели и оснује данашњи Доњи Крај. Караклаја оде на Булину Воду. Како су били растурени и село разбијено кнез Живко из Умчара нареди да се групишу и тако село добије данашњи тип-изглед.

Радићи су од Раде, славе Петровдан. Радо је дошао са Аде Циганлије, одакле га је кнез Милош отерао и да му земље у Београду. Пошто му се у Београду није допало он дође у Брестовик. Старином је из Хрватске.

Гачићи (Марковићи и Живковићи) су од Гаче, славе Ђурђиц. Прадед дошао из Дрлупе, округ београдски где имају рођаке. Из Дрлупе су дошли бог тога што тамо нису имали земље, а овде је било доста.

Богдановићи (Милосављевићи), славе Ђурђиц. Гача и Богдан су били браћа рођена. У Дрлупи су им род Сирковићи.

Караклајићи (Обрадовићи), славе Никољдан. Прадед Мирослав „Караклаја“ дошао из Мајдана, таковски-руднички округ.

Ратковићи, славе Ђурђевдан. Старином су Сјеничани. Населили се прво у Топчидеру, одакле их кнез Милош „крене“ и нареди да се населе на Врачару. На Врачару им се није допало, дођу у Гроцку, одакле их Гарашанин упути у „брестовачку алију“, где се населе.

Танасковићи (Босућани), славе Никољдан. Деда дошао из Бусуте у Качеру.

Јевтићи, славе Никољдан. Доселио се деда Јевто из Мајдана, таковски-руднички округ.

Филиповићи, славе Ђурђевдан. Деда дошао из Чачка.

Радовановићи, славе Јовањдан. Деда дошао из Старог Влаха.

Кованџићи, славе Митровдан. Деда дошао из Рогаче под Космајем.

Раковићи, славе Ђурђевдан. Деда Јеремија дошао из Мајдана, таковски-руднички округ. Његов брат отишао је у Балуге, љубићски округ, где се презивају Кузуновићи.

Радосављевићи, славе Никољдан. Старином су из Херцеговине. Били у Руднику, одакле њихов деда Радосав дође у Брестовик.

Вуксановићи, славе Јовањдан. Деда се доселио из Граница, заселак Ковачевца.

Јовановићи су дошли пре 30 година из Плевне, не каже се коју славу славе.

Младеновићи, славе Никољдан. Дошли су из Мутња, качерски-руднички округ, род су им Јовановићи (Ере) у Умчарима и Ракићи у Клоки, јасенички-крагујевачки округ.

Бановићи, славе Ђурђевдан. Деда дошао из села Стапара код Бања Луке у Босни.

Кесеровићи, славе Никољдан. У исто време и из истог места дошли са претходним Бановићима.

Алемпијевићи, славе Лучиндан. Деда дошао из Мајдана, таковски-руднички округ.

Шајковићи, славе Ђурђиц. Дошли из Лозовика од Шајковића.

Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Гроцке пре 50 година.

Пантићи, славе Никољдан. Дошли из оближњих Пудараца.

Делибашићи (Јовановићи), славе Ђурђевдан. Отац дошао из Диваца, ваљевски-подгорски округ.

Стојановићи, славе Аранђеловдан. Отац им се доселио из Грахова, лесковачки-врањски округ. Био је неко време у Водицама у Јасеници, где је служио.

Гајићи, славе Никољдан. Доселили су се из Мајдана таковски-руднички округ.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.