Порекло становништва села Поповић, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
У овом селу је рипањску површ просекла река Раља, која раздваја Поповић од Иванче.
Воде и старине у селу.
Главнији извори су: Несторовац, Турскаћ, Карапоток, Гаглова, Каца, Бесни Бунар, Водица и Јаки Извор (у чијој је близини „Маџарско Гробље“)
Земље.
Сеоска имања су на местима: Мирковица, Красни Гај, Студенак, Павлов До, Баре Рава, Воденичко Брдо, Кошариште, Гркова, Клисура, Збеговиште, Сикирица, Зољина Јаруга, Равнице, Булин Поток, Водица и Виноградина.
Тип села.
Село се дели на крајеве: Гркову, Јавор, Друмине, Мудрово и Жабари.
Име селу.
Милићевић је забележио предање по коме је неки Стојан Поповић из овог села одвео 400 војника на Косово. По овоме Стојану Поповићу, вели предање, село је и добило име.
Постанак села и порекло становништва.
Најстарији људи у селу причају да је село „од увек“ било на данашњем месту, као ид су њихови стари „за време ратова“ морали бежати „преко“. Како су их „Аустријанци узимали у војску да за њих ратују“, вратили су се, и пошто у село нису смели, јер су у њему Турци имали хан – код извора Турскаћа – задрже се на Трешњи. Са Трешње су, када су прилике биле повољније, прелазили у село, и заузели косу Јавор. Доцније су „крчили павитњаке и лугове“ и са Јавора се спустили у остале делове села.
Село Поповић је припадао Вићентијевој кнежини и имао је 1818. године 56 а 1822. године 62 куће. Године 1846. село је пипадало космајском срезу и имало је 89 кућа а 1921. године у селу је било 259 кућа.
–Косанићи (Стајкићи), славе Никољдан. Сматрају се за најстарији род у селу. Овамо су дошли из Кораћице а у Кораћицу са Косова. Бежали су „преко“. Имају рођаке (Косаниће) у Дебељачи у Банату.
–Кумрићи (Матејићи, Васићи, Јовичићи и Ђуричићи), славе Никољдан. Старином су „од Драгачева“. Прадедови су им бежали „преко“.
–Јовановићи (Секулићи, Миливојевићи, Ристићи, Радосављевићи и Милошевићи), славе Јовањдан. Предак Стојан, са два брата, дошао је из Бијелог Поља у Полимљу. Морао је бежати, јер је „посекао неке Турке“. Један брат отишао је у Кумодраж београдски а други у Болеч (Грочићи).
–Чолићи (Животићи и Јеринићи), славе Никољдан. Старином су такође од Бијелог Поља.
–Васковићи (Арсенијевићи, Марковићи, Стевановићи, Јеремићи и Ранковићи), славе Јовањдан. Три брата: Милан, Станош и Драгош, дошли су из Васојевића и на Рту и Кућинама начинили колибе. Са њима су од старине род:
–Костадиновићи;
–Мијаиловићи (Неговановићи);
–Дунићи;
–Станкићи;
–Павићи и ;
–Радовановићи.
–Павловићи, славе Никољдан. Род су са Кумрићима.
–Вуковићи, славе Стевањдан. Предак Никола је дошао из Босне.
–Јоковићи (Јевтићи), славе Стевањдан. Прадед човеку од 50 година дошао је из Драгачева. У Парцанима су им рођаци Драгачевци (Радисављевићи и Митићи).
–Гагићи, славе Никољдан. „Били су у селу, када се у Сибници дигла буна“.
–Марковићи, славе Никољдан. Предак дошао као абаџија из Међулужја.
–Јоцићи, славе Јовањдан. Њихов прадед Јоца убио је Турчина у Врчину и побегао овамо.
–Максимовићи (Исаиловићи, Будимкићи и Матејићи), славе Стевањдан. Чукундеда дошао из Бијелог Поља.
–Марјановићи (Ивковићи), славе Ђурђиц, су из Мајдана – таковски срез – где су им рођаци Божовићи.
–Марковићи, славе Ђурђевдан. Мати им се преудала и довела их из Кумодража.
–Ивекићи, славе Никољдан. Род су са Косанићима.
–Митићи, славе Аранћеловдан. Зову их „Маџарима“.
–Симиџићи (Ивановићи), род су са Васковићима, славе – као и они – Јовањдан.
–Васићи су Цигани-Роми, славе Св. Петку.
–Ојданићи су дошли пре 30 година из Берана, славе Св. Петку.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)