Порекло презимена, села Горњи и Доњи Дубац (Лучани)

21. јул 2014.

коментара: 3

Порекло становништва села Горњи и Доњи Дубац, општина Лучани – Моравички округ. Из књиге Косте Јовановић „Горње Драгачево“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 Gornji Dubac

Положај села.

И Горњи и Доњи Дубац су планинска села. Они су на косама, које од Борове Стране одвајају које висином надмашују све остале области. По косама се налазе многа брда и врхови, који имају највеће висине, од којих су највиши Бубањ – 792 м; Никшића Главица – 794; Караџића Брдо – 798; Лесна – 809; Чукара – 856; Завршје – 873; Мустачевац – 948; Дубока Превоја – 997; Стрмац – 1000 и Рудине – 1034.

Између коса, као бочним долинама и дубодолинама теку реке и потоци. Највећа је Бјелица, али су знатне величине и Петковица, Бојеновац, Милића и Никши Боровњак и Стењевац.

Куће су по теменима и странама брда и венцима коса, те не могу бити плављене рекама и потоцима.

Доњи Дубац је по своме атару после Виче највеће а Горњи Дубац је средње село у овој области, али је до пре три године Горњи Дубац имао већи атар, и био је највеће село у целом Драгачеву, јер су њему припадали засеоци Пролупљеница и Толишница, који тада образоваше засебно село Толишницу. Данас се Горњи Дубац простире са обе стране највишег тока Бјелице, између пута који води на Чемерно и новог пута Ивањица – Краљево. Западно од њега Доњи Дубац, коме су између планина Стрмац, Брдо, Завршеје, поток Стењевац и река Бјелица.

Воде.

У оба села се пије само изворска вода. У Горњем Дупцу најјачи извори су: Џаријева Вода, Студена Вода, Драгићевска Чесма, Вукељицна Вода, Тресова и Умноточи Чесма.

У Доњем Дупцу су извори: Рудића Вода, Чесма у Валовљу, Извор у Врелој Страни, Чесма у Жарковини и Извор у Пољанама.

Земље и шуме.

И поред тога што су атари у оба села велики, ипак у њима у њима има мало земље за обрађивање, чему је узрок високо положај села и слаба родност и неугодност земље за рад. Зато је у оба села мали део окућнице под њивом, на којој се налазе проређени и закржљали кукуруз или други усеви. Због тога је доста сељака купило земљу у Морави, у околини Краљева, а особито у селима Мрсаћу, Адранима и Мусиној Реци, са који се добија неопходно жито за исхрану.

И баште захватају мали део окућнице. Док су њиве и шљиваци мали и слаби, пашњаци су бољи и захватају велике делове сеоског атара. Доста је зземљиште под пространим ливадама и утринама, где пасе знатан број сеоске стоке, која даје средства за живот становништву оба села.

Шума има много у оба села. Стране долина и дубодолина као многа брда и планине су под добром и густом гором, у којима сељаци поред сече дрва за огрев и грађу напасају и стоку. Шуме су приватна и заједничка својина. Приватно су шуме мање, али има их које захватају велике просторе, као Самарина и Гај. Ипак су заједнице пространије и доста их има у оба села. Заједнице су: општинска, сеоска и џематска а у Горњем Дупцу и државна. Државне су заједнице Борова Страна и шума Мрчајевац а општинска шума Самарина (већи део). У Горњем Дупцу је сеоска шума у Боровој Страни а у Доњем су то Ров и Бранова Трпеза, које су пре 20 година биле заједнице џемата Милића. Џематске заједнице у Горњем Дупцу су: Речица, Мачји До, Стрмац (један део), Јељак, Код Барица и Зелени Вир.

Тип села.

Оба села су разбијеног типа, али немају једнаку поделу. До се Доњи Дубац дели само у џемате, који су довољно издвојени и обично се састоје из једне породице, Горњи Дубац је подељен на засеоке, у којима су се породице јаче измешале. Засеоци се деле у џемате.

У Горњем Дупцу су засеоци:

-Ливаде је са обе стране реке Петковице са џематима Маринковићи, Лазовићи и Драгићевићи.

-Круг Села се налази јужно од засеока Ливаде и простире са са обе стране Бјелице у коме су џемати Драгићевићи, Пантелићи, Сретеновићи и Милинковићи.

И издвојени џемати су:

Стевановићи су више општинске суднице;

Гиловићи је под брдом Рудинама и;

-Змајевац је јужно од Стрмца.

У Белану је издвојена једна кућа Јовановића а под Самарином кућа Раденковића.

У Горњем Дупцу има свега 78 кућа.

У Доњем Дупцу су ови џемати:

Воиновића, који се налази између брда Веловља, Лесне и Јавора и реке Бјелице.

Тадићи (Јузовићи) су са обе стране доњег тока потока Боровњака.

Басаре су између Тадића и брда Бубња.

Караџићи су највећи џемат и они су око Караџића Брда.

Никшићи су испод Никшића главице.

Милићи су са обе стране доњег тока Милића Реке.

Велисављевићи се налазе на средини косе, која је између Бојенице и Милића Реке.

Котури су више Велисављевића.

Живковићи су око извора Милића Реке

Богићевићи су поред потока Боровњака.

У Доњем Дупцу има 97 кућа.

Задруга са већим бројем укућана има мало у оба села. У Горњем Дупцу највећа је задруга Добросава Стевановића са 21 чланом а у Доњем Дупцу је кућа Јовића Караџића са 20 чланова.

Име села и џемата.

Зна се да су села Горњи и Доњи Дубац и Толишница чинили једно село – Дубац. Доцније се ово село поделило на Горњи и Доњи Дубац, које су називе добили према току реке и разлике висинског положаја; а од Горњег Дупца су се пре три године одвојили његови засеоци Толишница и Пролупљеница и образовали засебно село Толишницу. Име Дубац веле, да је постало по дубовом дрвету, којега је овде имало доста.

Заселак Лиаде добио је име по ливадама које су некада постојале на овом месту.

Име Круг Села дошло је по положају кућа, које су се прво саградиле.

-Џемат Змајевац је добио име по потоку Змајевцу.

Старине у селу.

У Горњем Дупцу између џемата Гиловића и Стевановића има место Селиште, за које сељаци не знају ништа рећи.

Код Стевановића кућа има Грчко Гробље. Ту има више великих плоча на којима нема никаквих натписа и резотина.

У Доњем Дупцу, где је данас капела од брвана и шашоваца налази се темељ старе цркве. Причају да је давно на том месту била црква од саме лучевине, која је изгорела непажњом сељака. Одмах поред капеле и данашњег гробља налази се растурено камење од турског гробља у које су некада, прича се, покопани цели турски сватови, који су изгинули од српских сватова, када су се овде сусрели и позавађали.

Постанак села и порекло становништва.

Сељаци веле да су у Горњем и Доњем Дупцу најстарије породице:

Ђуђе (Стевановићи, Гиловћи, Пантелићи, Сретеновићи, Сарићи, Мијајловићи и Лазовићи) су ово име добили по имену свог претка – Ђуђе и овде су још „од Косова“, славе Никољдан.

Караџићи су овде „од Косова“ и прича се да је неки њихов предак – поп Захарије – војевао са Маџарима против Турака, не каже се коју славу славе.

Породице за које се не зна порекло су:

Војиновићи и Марковићи, славе Никољдан.

Старе породице су и:

Богићевићи, славе Ђурђиц.

Никшићи, славе Аранђеловдан.

Живковићи, славе Никољдан.

Тадићи (Јузовићи), славе Никољдан. За Тадиће се само прича да су постали од некаквог Турчина Јусува, који се покрстио и узео девојку од Војиновића, чију је славу примио.

У 18. веку доселили су се:

Драгићевићи су се доселили из Рожаја у Старој Србији пре 200 година, славе Никољдан.

Милинковићи су се доселили из Рудина – студенички срез – пре 170 година, славе Аранђеловдан.

Дукићи су се доселили од Сјенице пре 130 година, славе Аранђеловдан.

Милићи су се доселили из Коритника у Старом Влаху пре 130 година, славе Алимпијевдан.

Велисављевићи су такође из Коритника одакле су дошли пре 130 година, славе Аранђеловдан.

Котури су из Брнића – срез студенички – доселили су се пре 120 година, славе Лазаревдан.

Басаре су се доселиле пре 120 година из Шљивића – моравички срез – славе Ђурђиц.

Радовићи су из Грахова у Црној Гори и доселили су се пре 120 година, славе Митровдан.

Маринковићи су досељени из Љепојевића – околина Нове Вароши – пре 120 година, славе Лучиндан.

Мисићи, прадед је дошао из Принчева Брда – моравички срез – славе Аранђеловдан.

Мутавџићи, прадед дошао из Маглича – жички срез – славе Лучиндан.

За време Карађорђа доселили су се:

Јовановићи, дед се доселио из Вучака – моравички срез – славе Никољдан. Неколико кућа од ове породице има у суседном селу Толишници.

Раденковићи, прадед је дошао из Вучака, славе Никољдан.

После Карађорђа дошли су:

Домановићи, отац дошао из Вучака пре 60 година, славе Ђурђиц.

Пантелић (у Доњем Дупцу) је од Пантелића у Горњем Дупцу и доселио се пре 30 година.

Саватић је дошао жени у кућу (припуз) из Виче (Драгачево) пре 10 година, слави Лучиндан.

Луковић је дошао из Бједине Вароши – моравички срез – пре 10 година, слави Никољдан.

Напред поменуто, да су оба села чинили једно село – Дубац. Из статистике пописа становника у Србији види се, да су Горњи и Доњи Дубац постојали већ 1866. године и тада је Горњи Дубац имао 80 а Доњи Дубац 65 кућа.

У списковима пописа 1818. и 1822. године не постоје села Горњи и Доњи Дубац, него само село Дубац који је у првом попису имао 50 а у другом 65 домова. Према овоме подела села Дубац на Горњи и Доњи извршена је између 1822. и 1866. године. Када је баш ова подела извршена на може се са сигурношћу рећи, јер за то нема никаквих писаних трагова. Село Дубац је и пре ових пописа постојало, јер на аустријској карти од 1737. године забележен је поред Каоне и Дубац (Duwaz) из чега се види, да је ово село постојало почетком 18. века а могуће је и у 17. веку. Ранијих писаних доказа о овом селу нема.

На ранији постанак ових села указује и порекло њихових становника. Од 24 породице оба села, само се 5 доселило у 19. веку а остале у 18. веку а како је од ових породица њих 8 староседеоци, то се може закључити да су ова села била насељена у 17. а можда и ранијим вековима, а опште досељавање завршило се крајем 18. века и села су даље расла само прираштајем, јер поменутих 5 породица, које су досељене у 19. веку имају незнатан број кућа, свега 5, што чини 1/35 од укупног боја кућа уоба села.

Најпосле, темељ старе цркве, предање о лучевој цркви и турском гробљу потврђују велику старост ових села, која су, могуће је, најстарија у овој области.

Селиште и Грчко гробље, о којима не зна нико ништа да каже, указије да је и пре данашњег села овде било насеља, на чијем се месту заснивало село Дубац, од кога су постала данашња три села, Горњи Дубац, Доњи Дубац и Толишница.

Обетина-преслава-заветина је у оба села Спасовдан.

 

ИЗВОР: Коста Јовановић „Горње Драгачево“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Поштовани Милодане,

    Да ли сте у контакту са меким Милићем из Дубца? Моја мејл адреса је [email protected]

    С поштовањем,

    Ранко

  2. Ненад Рудинац

    Поштовани Милодане,

    Хвала за Ваш допринос и информације које сте пренели. У књизи коју користите као извор је наведено и презиме Рудинац који су се доселили “пре 150 година” из Рудина (студенички срез) славе Аранђеловдан, а књига је штампана 1908. год. дакле око 1750-их.