Порекло презимена, село Горња Гуштерица (Липљан, КиМ)

Порекло становништва села Горња Гуштерица, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Gornja Gusterica

Село је у равници, у подножју планине Жеговца, на саставу Јањевске и Оклапске реке.

До 1930. делило се на Горњу и Доњу махалу, које је делио словињски пут (пут за Словиње). Од поменуте године, измештањем због поплава, које врше и Јањевка и Оклапска река, почеле су се стварати нове махале. 1932. већ је било шест кућа на десној страни Јањевке и та је махала добила назив Грбљача. Две куће су пак биле пресељене на леву обалу Оклапске реке, на место Троле.

Село је било чифлик некадашњих косовских самозваних властодржаца Џинића, у њему се становништво смењивало, те нема ни старинаца ни много старих досељеничких родова.

Српски родови:

Јерци (1 к. Св. Арханђео). Досељени из Ибарског Колашина почетком 19. века. Најстарији су од свих родова у селу. Појасеви су им у 1932. од досељења били: Жива, Јованче, Дека, Милан (50 година).

Шушини (3 к., Св. Никола). Досељени из Каменоглаве у Горњој Морави ускоро после Јераца. Појасеви у 1932. од досељења: Станко, Стола, Трајко, Јован (60 година).

Кекићи (3 к.,Св. Никола). Пресељени из Глоговца кад и Шушини.

Степићи (5 к., Ваведење). Досељени од Дебра (од Дибре) око 1830. Појасеви у 1932. од досељења: Сима, Марко, Младен (70 година).

Славићи (3 к., Св. Арханђео). Доселили се од Криве Паланке у Шашковац, па после кратког времена се, 1830. (знају годину досељења) преселили у Г. Гуштерицу. Од Криве Паланке су избегли од крви, а из Шашковца су се преселили због свађе с Арбанасима.

Сандић (1 к., Св. Јован Крститељ). Предак му је доведен с мајком из неког суседног села као пасторак око средине 19. века.

Бужар (5 к., Митровдан). Пресељен из Новог Села (на Грачанки) средином 19. века.

Мула Јашини (3 к., Св. Петка). Пресељени из Грачанице средином 19. века. Презиме им је по претку Јаши који је у Г. Гуштерици при досељењу био једино писмено лице „мула”.

Караперићи (2 к., Св. Никола). Почетком 19. века су од зулума избегли из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река) у Буковицу. Из Буковице су ускоро препши у Добротин, где им је у свађи с Арбанасима погинуо један од предака, те се потом поново враћају у Буковицу, одакле су се у Г. Гуштерицу доселили на пет-шест година по доласку мухаџира.

Ћирковић или Топличанац (1 к., Ђурђиц). Пресељен из Топличана око 1870.

Сталићи (2 к., Ђурђиц). Пресељени из Д. Гуштерице око 1890.

Сушички (1 к., св. Никола). Пресељен од рода Марковчана у Сушици око 1880.

Перенићи или Дељини (1 к., Св. Мина – „Св. Краљ“). Пресељени од истоименог рода из Добротина у Д. Гуштерицу, а у Г. Гуштерицу прешли око 1890.

Мужичанац (2 к., Св. Арханђео). Пресељен од рода Паћариза у Мужичану око 1895.

Кукурегџићи (2 к., Св. Никола). Пресељени из истоименог рода у Д. Гуштерици око 1900.

Шопчићи (3 к., Св. Арханђео). Пресељени из истоименог рода у Ливађу око 1900.

Димић (1 к., Св. Јован Крститељ). Пресељен око 1905. из Робовца из рода Пећиновића.

Бакшићи (1 к., Св. Јанићије). Пре сељен из истоименог рода у Д. Гуштерици у Ливађе, а из Ливађа у Г. Гуштерицу 1916.

Гавршовић (1 к., Св. Арханђео). Досељен 1920. из Аранђеловца (Шумадија) на женино имање.

Православни Цигани:

Вукашиновићи (4 к., Св. Василије). „Шетали” свуда по Косову. У Г. Гуштерицу давно досељени.

Јозићи (1 к., Св. Василије). И ови „шетали” свуда по Косову. У Г. Гуштерици се настанили 1915.

Муслимански Цигани:

Рамадановић (1 к.). „Шетали” по Косову. У Г. Гуштерици настањени око 1910.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

____________________

ДОДАТАК: Подаци према Попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић.

Село ГОРЊА ГУШТЕРИЦА, извештај учитеља Вукадина Поповића:

Ово село је имало 25 српских кућа. Раније је било чифлук косовских самозваних властодржаца Џинића. Становништво се смењивало те није било много ни старинаца ни много досељеника. Своју земљу имало је 5 породица. Две су били старинци и доброг имовног стања – Зарка Крстића са 14 чељади и са земљом од 17 дана орања и Трајка Митића са 7 чланова и 15 дана орања. Власници земље били су и домаћинстава слабог стања Мона Максимовић 5/8, Дека јовановић 6/3 и Дика Станковић 5/2. Досељеничке куће пореклом су: друга из Колашина, око 200 година, а прва и трећа пре 100 година из Мораве.

С мање своје а с више агине земље били су Живан Недељковић са 8 чланова. Он је упоредо са својом земљом од 10 дана орања обрађивао и агину од 30 дана орања. Његов ага био је Ибија Хаџи-Јусуфовић из Приштине. И ага и чифчије су били доброг имовног стања. Друго домаћинство, Рајка Петковића са 7 чланова и својом земљом од 4 дана орања обрађивао је и земљу Божа Топала из Јањева од 36 дана орања, који је био имућан а и чифчија је добро живео. Оба ова домаћинства била су у селу од старина. Домаћинства и слободни сељаци и получифчије имали су своје куће и дворишта сем Рајка Петковића, који је живео у агиној кући.

Потпуних чифчија било је 18. Три су били староседеоци. Домаћинства Тајка Зарића са 4 члана породице обрађивало је 200 година пре1912. агину земљу Абије из Приштине. Ага је био имућан а чифчија сиромашан. Староседеоци Трајко Шушић са 16 чељади и Тодор Петковић са  6, обрађивали су чифлуке од Боже Топала од 50, односно 20 дана орања. Њихови преци радили су на тој земљи од пре 250 година. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Породица Петковић је живела у агиној кући.

Дошљаци су били из околних села. Из Доње Гуштерице доселиле су се 4 куће: Пре 20 година дошли су Кола Крстић са 8 осам чељади и радио је на чифлуку од 16 дана орања код аге Шкодра и Мита Трајковић са 4 члана, који је обрађивао чифлук Раиф-аге. Аге су биле из Јањева. Први је био “орта” а други доброг имовног стања, док је чифчија првог био доброг, а другог слабог стања и становао је у агиној кући. Касније досељеници Алекса Нешић са 2 члана обрађивао је земљу Гаспара Караматића од 4 дана орања, а Божа Сталић са 7 чеељади Абијину земљу од 26 дана орања. Имовно стање првог чифчије било је слабо и живео је у агиној кући, а другог “орта” и имао је своју кућу.

Из села Сушице доселиле су се три породице: пре 50 година дошао је Трајко Живић са 5 чланова, а радио земљу Госпара Караматића до 15 дана орања, Стеван Симић са 8 чланова и обрађивао је земљу Тунашинка (?) од 30 дана орања, а пре 20 година Анђел Крстић са 5 чланова, и обрађивао је посед Таде Раифова из Приштине, од 6 дана орања. Раиф је био “орта” имовног стања. Први и трећи чифчија били су доброг имовног стања и живели су у агиним кућама, а други је имао своју кућу, али је биосиромашан. У сиромашне дошљаке спадао је и Младен Марковић са 5 чланова, доји је радио земљу Дила из Јањева од 15 дана орања. Преци су дошли пре 100 година из Коњуха. Имао је своју кућу и двориште.

Било је и доста чифчија доброг имовног стања. Досељеници из Мужичана од пре 20, односно 15година били су Ћирковић Маринко са 7 чланова и 25 дана орања земље Госпара Караматића и Трајка са 10 чланова и 30 дана орања чифлука Заита из Приштине, који је био доброг имовног стања. Чифчије су живеле у агиној кући а у свом дворишту. Из Новог Села пре 100 година дошли су преци Стевана Славића са 14 и Младена Живића са 12 чланова. Они су обрађивали чифлуке ага из Јањева од по 35 дана орања, и то Ивана Албата и Гаспара Караматића. И ове чифчије су живеле у агиним кућама а својим двориштима.

Из Буковца, Добротина и Ливађа дошло је по једно домаћинство. Из првог села био је мона Караперић са 6 чељади. Обрађивао је земљу Заита-бега од 15 дана орања. Пресељен је пре 50 година. Пре 5 година дошао је из другог села Дела Перенић са 8 чланова. Радио је на земљи Тунашинка (?), од 30 дана орања, а пре 10 година доселио се из трећег села Михаило Митић са 13 чланова, који је радио на имању истог аге од 30 дана орања. Први чифчија је имао своју кућу, а сва тројица дворишта.

Агалари су плаћали порез од 1887. године. Од тада чифчије су давале четвртину производа. Уговор с агом имао је само Анђел Крстић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.