Порекло презимена, село Цикоте (Лозница)

11. јул 2014.

коментара: 9

Порекло становништва села Цикоте у чијем је саставу и Кривајица – у време писања књиге била засебно село, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Цикотe.

-Кикановићи су на присојној страни Кривајске Реке.

-Раковица је на присојној страни долине Раковице.

-Кулич ја на осојној страни Дворачке Реке.

-Терзићи су на једном рту, на рипањској површи, између долина Дворачке Реке и Суваје.

Кривајица.

-Горња Мала је на присојним странама Јовичића Потока и долине Кривајице.

-Будимировићи су на присојној страни Будимировића Потока.

-Доња Мала је на присојној страни Кривајице.

Воде.

Цикоте.

Извори са којих се пије вода су: Врело и Бабина Вода у Куличу итд.

Кривајица.

Извори су Катина Вода у Горњој Мали итд.

Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.

Цикоте.

Мале су:

-Кикановићи у којима су. Костадиновићи, Ђурићи, Црногорчевићи, Аничићи, Маричићи, Сакићи и Вукосављевићи.

-Раковица: Антонићи, Пурићи, Сакићи, Цветиновићи, Живковићи, Красавчевићи, Митровићи, Јовановићи, Јездимировићи, Степановићи, Николићи, Матићи, Живановићи и Павловићи.

-Кулич: Алексићи, Ранисављевићи, Ракићи, Бојићи, Станојевићи, Крсмановићи, Ђукановићи, Јаковљевићи, Јелићи, Милошевићи, Глишићи и Николићи.

-Терзићи: Терзићи, Станишићи, Гајићи, Добросављевићи, Јовановићи, Недељковићи, Савићи, Остојићи и Станковићи.

Раковица и Кулич су растављени пошумљеним Пушкаревцем, који се диже као острво рипањске површи. Кулич и Терзићи су растављени долином, Дворачком Реком.

Кривајица.

Мале су:

Горња Мала у којој су: Јовичићи, Ковачевићи, Матићи, Теодоровићи, Лукићи, Павловићи, Бојићи, Селенићи, Тешићи, Антонићи и Лазићи.

-Будимировићи: Будимировићи, Ђукићи, Станковићи, Јездићи и Станићи.

-Доња Мала: Сарићи, Василићи, Мићићи, Панићи, Бајићи, Глишановићи, Ракићи, Вилотићи, Марковићи и Ћосићи.

Горња и Доња Мала растављене су њивама. У Будимировићима су Будимировићи и Станићи растављени њивама и шљивацима.

Привреда, земље и шуме.

Цикоте.

-Неколико сељака тешу у Мајдану воденично камење, која продају по целој северозападноој Србији. Неколицина иде сваког лета у Посавину где раде као зидари.

Сеоска шума је у Грацу, који се уздиже као острво са рипањске површи, у Мајдану и Мишковцу, која се уздижу као острва са качерске површи.

Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у долини Јадра. Имућнији сељаци су подигли чардаке у које остављају обран кукуруз. Почетком зиме Мачвани догоне свиње на жир. У исто доба Ужичани догоне овце на исхрану. Они праве колибе од грања и сена.

Кривајица.

Сеоска шума је заједничка са Цикотама. Остале привредне прилике су истоветне са цикотским.

 

Порекло становништва.

Цикоте.

Староседеоци су:

Маричићи и Пурићи, славе Јовањдан.

Живковићи, славе Никољдан.

Матићи, славе Ђурђевдан.

Живановићи, славе Ђурђиц.

Ракићи и Бојићи, славе Стевањдан.

-Станојевићи, славе Ђурђевдан.

Крсмановићи (старо презиме Савићи и Јевтићи) и Ђукановићи, славе Јовањдан.

Николићи, славе Лучиндан.

Добросављевићи и Недељковићи, славе Стевањдан.

Јовановићи, славе Јовањдан.

Савићи, славе Ђурђевдан.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Јездимировићи и Степановићи, славе Стевањдан.

Милошевићи (старо презиме Алајбеговићи) славе Стевањдан.

Глишићи, славе Јовањдан.

Станишићи и Остојићи славе Ђурђиц. Од њих има одсељених у Конатицама у шумадијској Колубари.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

Терзћи су из Херцеговине. Доселио их њихов чукундед Симо терзија, славе Јовањдан.

Алексићи су од Никшића. Њихови преци су најпре били настањени у троношком Прњавору па одатле дошли овде, славе Лучиндан.

2) У другој половини 18. века:

Црногорчевићи су из Црногоре, славе Св. Вартоломеј.

Антонићи су из Ликдре, славе Ђурђевдан.

3) У почетку 19. века:

Костадиновићи, Ђурићи и Аничићи су из Дворске, славе Никољдан.

Сакићи, Цветиновићи и Јовановићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Красавчевићи су из Красаве, славе Стевањдан.

4) У првој половини 19. века:

Јаковљевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

Митровићи су из Велеса. Њихов отац се настанио као зидар, славе Стевањдан.

Ранисављевићи су из Брезјака. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.

Јелићи су из Корените. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.

5) У другој половини 19. века:

Павловићи су из Дробњака у Кржави, славе Лазаревдан.

Вукосављевићи су из Мостарића у босанском Подрињу. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Никољдан.

Гајићи су из Брезовица. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Јовањдан.

Станковићи су из Вољеваца, не каже се каоју славу славе.

6) Почетком 20. века:

Николићи су из Дворске, настанили се у својој колиби, славе Алимпијевдан.

Кривајица.

Староседеоци су:

Теодоровићи, славе Митровдан.

Лукићи, Василићи, Бајићи и Глишановићи славе Јовањдан.

Павловићи, славе Стевањдан.

Селенићи, славе Никољдан.

Будимировићи, славе Ђурђиц.

Јездићи, славе Стевањдан.

Станићи, славе Лазаревдан.

Вилотићи, славе Никољдан.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века.

Мићићи и Ракићи су из Херцеговине, славе Срђевдан.

2) У другој половини 18. века:

Ковачевићи су из Пролома, славе Никољдан.

3) У почетку 19. века.

Јовичићи су из Дворске, славе Аврамијевдан.

Бојићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

Ђукићи и Станковићи су из Дворске, славе Св. Ћирило и Методије.

Сарићи су из Цикота. Њихов предак је „бирао место“, славе Јовањдан.

Ћосићи су из Борине, славе Јовањдан.

4) У првој половини 19. века:

Марковићи су из Брадића. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Јовањдан.

Панићи су из Брезјака, славе Алимпијевдан.

5) У другој половини 19. века:

Матићи су из Коњуше, њихов отац је довден уз мајку, славе Пантелијевдан.

Лазићи су из Цикота. Отац доведен уз мајку, славе Стевањдан.

Антонићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Тешићи су из Брезовица, славе Јовањдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Goran

    Postovani,

    U ovom vasem izlaganju napravili ste neke greske u odnosu na istrazivanja od Jovana Cvijica, trebalo bi uporediti. U Cikotama postoji prezime Stanic i slave Djurdjic.
    Hvala.

    S’ postovanjem Goran

  2. Milena

    U Krivajici postoje Grujići koji su u Budimirovića mali slave Đurđic. Poz i hvala

  3. Zorica Crnogorcević Jelenković

    Moji koreni vuku iz Loznice ali mi je deda doseljen u Srem pedesetih godina i tu ostao i staranjem u mestu Bosut u Sremu.Sestra i ja živimo u Novom Sadu tako da nas ima svuda .Slava nam je Vratolomije.Želela BiH da znam odakle vučemo korene znam za Loznicu ali me interesuje nastanak i poreklo tog prezimena.

    • Милодан

      Зорица!

      Само ово, што и у горњем тексту пише:

      У другој половини 18. века:

      –Црногорчевићи су из Црногоре, славе Св. Вартоломеј.

      Поздрав,
      Милодан

  4. Goran

    U Cikotama živi nekoliko porodica koje se prezivaju Antonić. Oni su se doselili iz Likodre.
    Porodice Vidoja Antonića (njegov sin je Bogić -Bojo) i Antonija Antonića doseljene su u 20 veku. Međutim nekoliko porodica doseljeno je mnogo ranije, krejem 19. veka.
    Da li neko može da mi kaže čije su to porodice?
    Znam da se govorilo o Josipu Antoniću i Budimiru Antoniću. Oni nisu među živima, a u Cikotama su i rođeni, znači da su doselili njihovi preci.
    Može li mi neko reći ko su preci ovih Antonića

  5. Gvozden

    Mene intersuju Antonići koji su streljani 1914 i 1941. Prvo Svetozar Antonić streljan 1914 (ko su njegovi preci i potomci)? Dalje svi oni streljani 1941. Imam podatak da su Milisavljeva žena Vidosava i njihovih četvoro dece pobijeni (Rada, Jela, Dobrosav,Radenka), preživela je kćerka Stojanka? Dalje navodi se da je Milisavljeva snaha Danica sa četvoro dece (Milojka,Borka. Ruža i Živan) takođe ubijena. Ubijen je i Lazar Antonić (ko su njegovi preci i potomci?)
    Takođe su ubijeni Mirjana Antonić – 55 god i Jelisavka stara 11 godina o njima takođe nemam nikakve podatke.
    Ako neko može da mi pomogne neka mi napiše nešto o njima
    Unapred hvala

    • Goran

      Svetozar Antonić je otac Milisava Antonića. Tačno Ubijena je Milisavljeva supruga Vidosava i njihovih četvoro dece (Rada, Jela, Dobrosav,Radenka). Tačno, preživela je njihova kćerka Stojanka. Takođe streljani su Lazar Antonić i njegova supruga Mirjana. Danica je supruga Lazarevog sina Mitra (koji je ranije poginuo). Danica i njenih četvoro dece (Milojka,Borka. Ruža i Živan) takođe su žrtve ovog nacističkog zverstva. Jelisavka koju pominjete je zapravo Jela, Milisavljeva i Vidosavina kćerka.

  6. Cvetinovac

    U Cikotama ima i familija Andric i slave 9 januara sv.Stefan.

  7. Милодан

    Цветиновац!

    У књизи, упрво сам проверио, нема Андрића, мада их на том подручју (Рађевина и Јадар) има доста.

    Поздрав,
    Милодан