Порекло презимена, села Горње и Доње Недељице (Лозница)

4. јул 2014.

коментара: 6

Порекло становништва села Горње и Доње Недељице (по књизи Недељице), Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај заселака-ма(ха)ла у селу.

Горње Недељице су на присојној страни Каитовића Потока.

Грабик-Мала је на присојној страни долине Липнице а осојна је пошумљена.

Средња Мала је на присојној страни Гајића Потока, чија је осојна страна под њивама и под шумом.

Антонића Мала је на присојној страни Антонића Потока, осојна стране је пошумљена.

Вујића Мала је на присојној страни Митровића Потока, чија је осојна страна под њивама..

 

Тип заселака-мала и фамилије које живе у њима.

а) Горње Недељице у којој су: Каитовићи, Ракићи, Филиповићи, Павловићи, Стевановићи, Станојевићи, Петковићи, Церовци, Кокановићи, Божићи, Кузмановићи, Максимовићи, Росићи, Пантелићи и Карајичићи.

б) Доње Недељице чији су делови:

-Грабик-Мала: Лукићи, Гачићи, Танацковићи, Максимовићи и Димнићи.

-Средња Мала: Тешићи, Јаковљевићи, Лукићи, Стевановићи и Павловићи.

-Антонића Мала: Антонићи, Гачићи, Пантелићи, Милетићи, Бојићи и Павловићи.

-Вујића Мала: Митровићи, Марковићи, Вујићи, Петровићи, Стевановићи и Марковићи.

У Грабик-Мали куће Максимовића и Димнића су растављене шљиваком; у Средњој мали куће Лукића и Стевановића су растављене њивама и шљивацима.

 

Привреда, земље и шуме.

Пре окупације Босне, од шљива се пекла ракија по коју су долазили босански трговци; тада су шљиваци били мањи. Шљиве се суше од пре 40 година и од тада шљиваци постају већи; шљиве су најпре сушили муслимани.

Општинска шума је била у Липници; изделили су је сељаци Горњих Недељица.

Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у равни, између Корените и Јадра. Почетком зиме Златиборци догоне овце и исхрањују их у пољу.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ракићи, Росићи и Пантелићи, славе Ђурђевдан.

Павловићи и Карајичићи, славе Митровдан. Од њих има одсељених у Врањској (Милојевићи).

Кокановићи, славе Микољдан. Од њих има одсељених у Врањској.

Лукићи, славе Михољдан.

Антонићи, славе Никољдан.

Вујићи, славе Аврамијевдан.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Гачићи, славе Ђурђевдан.

Танацковићи и Димићи, славе Ђурђевдан.

Стевановићи, славе Ђурђиц.

Досељени су:

1) У другој половини 18. века:

Тешићи и Јаковљевићи су из Црне Горе. Њихови преци су бежали у „Немачку“, славе Никољдан.

Божићи, Кузмановићи и Максимовићи су из Бирча, славе Ђурђевдан.

Каитовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину (према речима Александра Каитовића, према предању воде порекло од млетачког трговца Кајтаза Кокана Икарајица, који је дошао из Далмације. Он је, како се тврди, имао неколико синова, и од њих су настала презимена Каитовић, Кокановић и Икарајичић. Каитовићи су подељени у три подгрупе – Кобце, Лијаће и Курјаке).

Пантелићи су из Остружња. Њихов прадед је из Остружња дошао у Сипуљу а одатле у Недељице, славе Аранђеловдан.

2) У Првој половини 19. века доселили су се:

Станојевићи и Петковићи су из Подгоре. Њихови преци су најпре били застали у Коренити, славе Ђурђевдан.

Церовци су из Церове, славе Ђурђевдан.

Павловићи су из Радаља, славе Митровдан.

Бојићи су из Цикота, славе Стевањдан.

Петровићи су из Кривајице, славе Аврамијевдан.

Лукићи су из Босне. Њихов дед се привенчао, славе Никољдан.

Митровићи су из Брадића, славе Митровдан.

3) У другој половини 19. века:

Стевановићи су из Цикота, славе Стевањдан.

Марковићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

Милетићи су из Тршића, славе Алимпијевдан.

Павловићи су из Корените, славе Стевањдан.

Марковићи су из Липнице, славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Milisav Jovanović

    Da li neko može da pomogne u poreklu prezimena Jovanović iz Jarebica. U selu su postojala tri prezimena sa različitim krsnim slavama i različitim smeštajem u tri male. U Čugurovskoj mali i sada postoji 6 kuća koje slave Đurđevdan a koji su prema pisanim dokumentima tu bili još 1854. godine, a ne posedujem nikakav trag odakle su došli.

  2. Milorad

    Ovaj autor ovog teksta video je Gornje i Donje Nedeljice samo na Google mapi.
    Nema nikakve veze sa vezom.Sve pogresno napisano.Pazi sa zlatibora dovoze occe na ispasu.!!!!zlatibor je udaljen 150 km od Nedeljica.pola prezimena niste pomenuli.

    • Јовица Кртинић

      Поштовани Милораде,
      Хвала Вам на јављању. Било би одлично уколико поред критике имате и добре воље да напишете која су презимена изостављена и све што о тим презименима (родовима) знате.

  3. DejanMilivojevic

    U Gornjoj(Velikoj)Vranjskoj I’ma nas 8 kuca Milivojevic slavimo Mitrovdan.Deda mi je pricao da smo iz Nedeljca.Nismo svi familia izmedju sebe.Jedni su se prezivali Milivojevic to su Moji,a Ovi drugi su dosli kao karajlici Ili Tako nekako primili su nase prezime I slavu mitrovdan,to sam procitao u crkvenoj knjizi u selu pocerski dobric.Inace bio sam u selu Vranjska opstina Livno kod Gacka I tu sam procitao da su Milivojevici odseljena familija.Zna li neko nesto vise I Jel I’ma u Nedeljcama Milivojevici?

    • Зоран Трифуновић

      Земљак, можеш ли ми рећи како си дошао до те црквене књиге тј јел си у Добрић ишао у цркву па тамо питао? И за Трифуновиће у Врањској стоји прича да су из Недељица, ови Трифуновићи што су ближе Јевремовцу. Моји стари су ми причали да се неки предак доселио из Недељица од Кајтића али мислим да је то погрешно запамћено и да се радио о Каитовићима који како сам прочитао исто славе Малу Госпојину као и ми.

  4. Milosav karaičić

    Interesuje me poreklo prezimena Karajičić u Gornjim Nedeljicama.Prema podatcima kojima ja raspolažem u zlatiborsko selo Alin potok oko 1740godene došla su tri brata Karaičić,jedan brat Rade doselio se u okolinu Užica selo Drijetanj,jedan kome neznam ime otišao je u Jadar Loznica,trći brat koji se pominje kao karaica se oženio i uzeo ženino prezime Nikolić samo nemam podatak gde da li u Slinom potoku ili drijetnju ili na nekom trećem mestu.Uraznim popisima za alin potok postoji prezime Karaičić,Karaičići iz Drijetnja su svi vođeni u crkvenim knjigama crkve u selu Stapari kod Užica,pojedinci nose prezime Karajičić kao ovi iz Gornjih Nedeljica.Kod nas je zavisilo od sveštenika tako da ima slučajeva da se u crkvenim knjigama dva rođena brata prezivaju jedan karaičić a drugi karajičić dok kod oca stoji karaičić.
    Inače svi slave Đurđic.
    Hvala na mogućem odgovoru Milosav Karaičić Užice