Порекло презимена, село Коњуша (Осечина)

24. јун 2014.

коментара: 6

Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Konjusa

Положај ма(ха)ла у селу.

Горња Мала је на присојној страни долине Коњушнице и на ртовима качерске површи, који су између долина Мркодола, Дугог Потока, Плаве Боје и Танког Потока. Осојна страна Коњушнице је пошумљена.Доња Мала је на обема странама долине Шабачког Дола.

Воде.

Извори су Змајевац и остали.

Тип села-махала и фамилије које живе у њима.

Горња Мала у којој су: Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи, Милићевићи, Марковићи, Петровићи, Иванковићи и Јовановићи.

Доња Мала: Петровићи, Андрићи, Андрићи други и Јеремићи.

Доња Мала је растављена од Горње Мале долином, Мркодолом. У самим малама, групе сродничких кућа су растављене такође долинама: У Горњој мали Перовићи су одвојени од Марковића долино, Дугим Потоком.

Привреда, земље и шуме.

Шљиве се суше од пре 40 година. Први су Беџбо и Усо Уремовић из Сокола били закупили шљивак Андрића и сушили шљиве.

Сеоска шума и испаша су у Влашићу.

Крајем октобра догоне Златиборци по четири до пет група оваца; у једној групи има по четири до пет стотина оваца. Од појединаца купују сено и полажу. Крајем марта у Лозници продају овце и јагњад „ливадарима“ из Шапца и враћају се уз Дрину.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи и Андрићи, славе Ђурђевдан. Андрићи пале свећу свом претку Владимиру, кога је пробуразио јелен. Од њих има одсељених у тамнавским Стублинама (Деспотовићи).

Петровићи (старо презиме Станковићи), славе Пантелијевдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Дујићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Милићевићи славе Никољдан. Има их одсељених у Црниљеву (Станићи).

Досељени су:

Марковићи, Андрићи други и Јеремићи су досељени из Босанске Крајине у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.

Петровићи и Иванковићи су досељени из Маковишта – ужички округ у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.

Јовановићи су досељени из Грахова у Херцеговини у првој половини 19. века. Њихов отац је побегао испред Турака, не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Tatjana Mircetic

    Postovani,da li slucajno ili namerno nepominjete familiju Mircetic,koja broji vise domacinstava u selu Konjusa.

    • Небојша Новаковић

      Када се сведу резултати антрополошких истраживања, могу се издвојити четири слоја у вези са пореклом становништва Јадра (западна Србија):

      1. Стариначки слој становништва из предтурског периода, изузетно је малобројан и тешко препознатљив

      2. Слој становништва досељен косовско-метохиојском миграционом струјом у доба турске власти, такође је малобројан

      3. Слој становништва досељен динарском миграционом струјом после ослобођења ове области (1833), са српских територија које су остале под Турском и Аустроугарском, млађи је и бројнији.

      4. Слој становништва који је досељаван из западних српских Крајина у време бивше Југославије (1918-1991) и посебно у време њеног распада и грађанских ратова крајем 20. века.

      Мирчетићи по свој прилици спадају у трећу групу. У селу “Шор”, почетком 20. века забележена је породица Мирчетић. Досељени су у првој половини 18. века из Корита у Херцеговини.

      Треба напоменути да је име (надимак) “Мирчета” карактеристично за динарске крајеве.

  2. Драган

    Поштовани,
    У горњој мали су Мићићи врло познати а не помињете их?
    Имате ли неке податке о њиховом пореклу?
    Као дете сам слушао причу да су негде из херцеговине,после убиства турчина,побегла три брата, Мићо,Петар и Андрија. По њиховим именима су настала презимена: Мићић,Петровић и Андрић.

    Свако добро Вам желим,
    Прота Драган Мићић

  3. Андрић средња мала

    Треба исправити податак о малама. Сви који смо или потичемо из села Коњуша знамо да постоји и средња мала. Значи горња,средња и доња мала. У средњој мали су Петровићи и Андрићи е сад да ли су први или други Андрићи то сад мора да одлучи уредник сајта. Андрићи из средње мале који славе Ђурђевдан потичу од Обрада Мирчетића који се доселио из села Царина. И када се оженио преузео женино презиме Андрић из само њему знаних разлога.Постоје нека нагађања да је због тога постао кмет у селу и да је наследио велико имање од њених родитеља . А његов рођени брат Илија задржао презиме Мирчетић. Тако произилази да су Мирчетићи из Доње мале и Андрићи из средње мале фамилија.