Порекло становништва села Бичевац, општина Качаник (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на североисточној падини Шар-планине, у делу Лепенчеве долине пред Качаничком клисуром. Кроз село протичу поток Мезинових („Прони Мезинве”), поток Палошевих („Прони Палошве”) и Староселска река („Река Староселес”).
Разбијеног типа. Дели се у махалу Старосела, на северу, махалу Палошевић, на југу, махалу Мезинових, на западу и махалу Кољовића, у средини.
Преци најстаријих арбанашких родова су затекли село са српским становништвом, од којих је један род заостао и доцније прешао у ислам.
Арбанашки родови:
– Палош (10 к.), од фиса Краснића. Старином је из Малесије, а доселио се крајем 18. века из Колесјана у Љуми. За њима су, по њиховом позиву, дошли:
– Кољовић (20 к.),
– Буњак (9 к.),
– Мезин (3 к.),
– Шор (3 к.),
– Орон (3 к.) и
– Ашан (2 к.), сви од фиса Краснића.
Поисламљени и поарбанашени српски род је Жарк (6 к.). У ислам је ступио почетком 19. века, по доласку Арбанаса. Ступио у Бериш, фис Арбанаса суседних села Реке и Дубраве.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)