Порекло становништва села Бабљак, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији “Косово” Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници, 2,5 км јужно од саставака Штимњанске реке и Сазлије.
Типа је збијеног. На махале се не дели.
Ово насеље је било раније на Селишту, па измештено на садашње место, јер је тамо било без воде, односно издан му се налазила врло дубоко. То је било пре 19. века, док су у њему живели други родови. До села, према месту званом Гробарке, налази се један стар бунар, остатак од неког ранијег насеља. Зову га Бритвенац. По њивама се ту налазе ћерамиде, те мисле да је ту некада било какво градско насеље. Село је обновило цркву (и посветило св. Тројици) коју су подигли Бабушани (из Башуба Српског), кад су се ту заселили при свом досељавању на Косово.
Село је од 18. века било чифлик неких Имерагиних из Призрена. Сада у селу нема старинаца, јер се на чифлику становништво смењивало.
Родови:
Денић или Дзрдза (1 к., Св. Никола). Пресељен почетком 19. века из Ливађа.
Орлоћеви (4 к., Св. Арханђео). Досељени из Врбештице у Сиринићу око 1840. за чифчије.
Шиндари (2 к., Св. Аранђео). Досељени средином 19. века из Јажинца у Сиринићу за чифчије.
Прљинчевићи (5 к., Св. Никола). Око 1830. су се из Севца у Сиринићу доселили у Бабуш Српски за чифчије у Бабушана. Из Бабуша су се у Бабљак преселили око 1870.
Басарци (9 к., Св. Никола). Доселили се из Севца у Сиринићу око 1870.
Могилци (3 к., Св. Никола). Средином 19. века досељени из Могиле (Г. Морава) у Трн, а у Бабљак пресељени око 1870.
Јовановић (1 к., Св. Јован). Пресељен из Робовца око 1890.
Дурлевићи (1 к., Св. Арханђео), из Драјчића у Сиринићу.
Исеновић (1 к.), од фиса Бериша. Доселио се 1905. из Фираје у Сиринићу на купљено имање.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)