Порекло презимена, село Бањевац (Крупањ)

15. мај 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Бањевац, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Цветиновићи су на једном поду, на страни долине Богоштице, окренуте југу.

Дамњановићи су такође на поду, на страни Богоштице, окренути југозападу.

Сељани су на присојној страни Дубоког Потока, само су куће Ђукановића на осојној страни ове долине.

Пољани су на присојним странама Брезичког и Гајевљанског Потока и на странама Брезичког и Гајевљанског Потока, окренути југу.

Воде.

У селу се пије вода са извора.

Тип села и фамилије по малама.

У Цветиновићима су Цветиновићи.

У Дамњановићима су Дамњановићи.

У Сељанима су: Филиповићи, Марковићи, Јокићи, Степановићи, Лукићи, Васићи и Ђукановићи.

-У Пољанима су: Цветиновићи, Симићи, Димитрићи, Милутиновићи, Грујичићи, Лукићи, Тодоровићи и Милошевићи.

Цветиновићи и Сељани су растављени Савином Стражом, косом једне високе површи. У Пољанима, Цветиновићи и Грујичићи су растављени долинама Брезичког, Дубоког и Јаворачког Потока.

У свим малама куће су и шљивацима.

У задрузи Димитрића има тридесет и четири укућана, у Задрузи Грујучића тридесет и два, итд.

Привреда.

Четири сељака раде у рударству, превозећи руду из Липеновића, Церове и Костајника или дрва и угаљ из Борање. Двојица сељака се баве дрводељским занатом.

Највише приходе доносе сушене шљиве.

Земље и шуме.

Стрме стране долина су под грмовом, буковом и брезовом шумом. Отуда има у изобиљу дрва за сушење шљива. Сеоску шуму Бањевац је имао у Јагодњи заједничку шуму са Богодиштом. Око десет сељака обрађују земљу „на пола“ у Лозничком Пољу и дају „вишак“ а четворица имају у пољу своје њиве.

Да би једна породица умерено живела потребно јој је пет хектара за њиве и по два хектара за ливаде и за пашњаке.

Порекло становништва.

Досељени су:

-Филиповићи, Јокићи, Симићи, Димитрићи и Милутиновићи;

-Марковићи, Степановићи, Лукићи, Васићи, Ђукановићи, Цветиновићи и Грујичићи и;

-Лукићи, Тодоровићи и Милошевићи из Бањевца у Босни почетком 18. века. Првих пет породица су пореклом од Симеуна, Марковићи су од Младена док остале породице потичу од трећег брата Милутина. Од Марковића има одсељених у осечини (Станимировићи). Сви славе Аранђеловдан.

Дамњановићи су из Љубовиђе, досељени у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.

Цветиновићи су из Постења одакле су се доселили крајем 18. века, славе Лазаревдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.