Порекло презимена, село Липнички Шор (Лозница)

14. мај 2014.

коментара: 2

Порекло становнишва села Липнички Шор (по књизи Шор), град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Село Липнички Шор је у области Доњег Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина грчнчарска.

Село лежи на равници са десне стране пута који води од Лознице према Шапцу.

Село је ушорено и подељено на ма(ха)ле.

Воде.

Село није поред потока нити реке па према томе ништа га не плави и не засипа.

Извора у овом селу нема осим у Дрињском Пољу под називом Челебинац. Кроз Поље протиче отока дринска, која се зове Старача а она је старо корито Дрине. У Старачу се улива река Жеравица. Кроз „Луг шорански“ – утрину, протиче поток Липница, који извире испод грнчарског гробља, недалеко од крста-раскрснице, где се укрштају путеви који воде за Крупањ – преко Столица, за Завлаку – преко Недељице и Јаребице за Лозницу и Грнчару.

Свака кућа у Липничком Шору има свој бунар, који је дубок до два хвата (4 метра) и само се бунарска вода пије. Минералних и лековитих вода у овом селу нема.

Клима.

Клима је у овом селу доста оштра, јер је село изложено северном ветру. Ови ветрови дувају: Северни, Устока, Југ и Запад. Кишу им доноси Југ и Југоисточни ветар.

Земље и шуме.

Село има доста земље за обрађивање, која је у пољу док су у селу само кућевни плацеви, јер је село ушорено.

Најглавнија места, где су њиве, зову се: Ђубрине, Кривића Брдо, Кривића Ада – по неком Турчину Криви, Доњевац, Адашки Сувар, Курјачица, Крчевине, Орашје, Кућиште – одакле су Острвљани досељени у Шор, Луке, Брзава, Јадрац, Гушино брдо и Турско гробље. Сва су ова места су око Липничког Шора и у Дрињском Пољу.

Село има заједничке земље, која је одмах до села и зове се „Шорански Луг“. Ту заједничку земљу не издају под кирију, већ рано с’пролећа не дозвољавају да улази стока све док 1. маја, док трава не нарасте да би после сваки мештанин пуштао своју стоку да се напаса све до саме јесени. За напасање стоке мештани ништа никоме не плаћају.

Заједничка утрина села Шора – „Шорански Луг“, Липнице „Липнички Луг“ и села Козјака налази се између поменутих села. И у Шоранском и у Липничком Лугу била је до пре 60 година врло велика шума и због исте се зове „Луг“, али је шума посечена и сада је само поље и пањеви од посечених грмова.

Заједничка је од турског времена.

Зајеничких шума немају, приватних врло мало.

Земља је добра и родна и једној породици би требало око 10 плуга да би према овдашњим приликама могла осредње живети.

Тип села.

Село је ушорено и подељено на мале – Адашку и Островљане. Адашку су малу населили становници Адашког Сувота или Кривића Аде а Островљани су из Острова, које је у Пољу дринском.

Мале су растављене само сокаком – путем.

Куће су поред пута, али нису баш у правилном шору поређане. Удаљеност кућа је од 5 до 50 метара а мала од мале од 30 до 50 метара.

Засеока у овом селу нема.

У Адашкој мали има 18 кућа, у Островљанима 53 куће – свега у селу 71 кућа.

Име селу.

Ово село је добило име због тога што су се околни мештани договорили и населили – ушорили на овом месту

 

Порекло становништва и оснивање села.

Ово село је новијег доба. На месту где је данас кафана и већи део села било је Турско село које се звало Липница. Садашње село Липница удаљено је од села Шора за пола сата (хода), али се и сада у селу Шору механа зове Липничка и поред тога што није у селу Липница.

Адашка мала:

Тешићи су се доселили из Борине – Рађевина, славе Јовањдан.

Крстићи, Алексићи, Ђорђевићи и Перићи су један род, мисли се да су се доселили из Босне, славе Андријевдан.

Бојићи су из Дворске, славе Аврамијевдан.

Антонићи су из Недељица, славе Ђурђевдан.

Тансићи (није грешка) су из Томња – Рађевина, славе Лучиндан.

Марковићи и Марићи, не зна се одакле су досељени, славе Јовањдан.

Горданићи и Милутиновићи, нису у сродству у обе мале славе Јовањдан.

Алимпићи, не зна се одакле су досељени, славе Ђурђиц.

Островљани:

Марковићи-Шљивовци су из Шљивове у Рађевини, Никољдан.

Станићи су из Далмације, Пророк Јеремија.

Тешићи, Васићи, Ђуричићи и Грујићи су сви из Босанске Крајине, Никољдан.

Поповићи су из Ковиљаче, Степањдан-Стевањдан.

Рикановићи су из Босне, Томиндан.

Малетићи су из Босне, Мратиндан.

Веселиновићи су из Комирића – Рађевина, Степањдан-Стевањдан.

Дамњановићи су из Никшића, сада у Црној Гори, Св. Јоаким и Ана.

Јовановићи су из Корените, Ђурђиц.

Продановићи и Стевановићи су из Босне, Ђурђевдан.

Швабићи-Гајићи су из Срема – Аустрије, Степањдан-Стевањдан.

Новаковићи су из Борине, Ђурђевдан.

Павловићи су из Текериша, Аранђеловдан.

Томићи и Јовићи су из Босне – Крајине, Лазаревдан.

Стојаковићи су из Трбушнице, Никољдан.

Максимовићи су из Костајника, Ђурђевдан.

Васићи су из Мионице – Колубара, Ђурђевдан.

Илићи су из Царине-Азбуковица, Ђурђевдан.

Савићи су из Босанске Крајине, Пантелијевдан.

Николићи су из Буковице – Азбуковица, Никољдан.

Ивановићи су из Става – Рађевина, Јовањдан.

Станковићи су из Костајника, Михољдан.

Анчићи су из Крајине-Босна, Лазаревдан.

Кнежевићи су из Руњана, Никољдан.

Божићи-Остојићи и Божићи су од једне фамилије, досељени из Шурица, Јовањдан.

Петровићи су из Црне Горе, Никољдан.

Стакићи су из Томња-Рађевина, Ђурђиц.

Мештани који не знају одакле су досељени:

Илићи други, славе Ђурђиц.

Тривуновићи, славе Аранђеловдан.

Анћелићи, славе Аранђеловдан.

Арсеновићи, славе Ђурђевдан.

Јовановићи, славе Шуршевдан

Николићи, славе Нокољдан

Грујићи, славе Ђурђиц.

Цвијићи-Максимовићи, славе Лучиндан.

Филиповићи, славе Алимпијевдан.

12. маја 1903. године, Драгинац

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Димитрије

    Поштовани, ја сам из Липничког Шора, презивам се Драгићевић али наша фамилија није уписана овде. да ли имате још неке информације о овом насељу или конкретно о Драгићевићима који славе Ђурђевдан у овом крају или у Босанској Крајини јер водимо порекло одатле?
    Хвала Вам унапред.

  2. Стефановић

    За населјено место Шор (Лозница) нема података у фамилији Стефановић (славимо св. Архангела Михаила) а у породичном стаблу имамо податке (име и презиме најстаријих са њиховим потомцима) од половине 18-тог века до данас.
    Станујемо заједно са становницима описаним у горе наведеном тексту у делу: Мештани који не знају одакле су досељени.