Порекло презимена Глигић

15. фебруар 2012.

коментара: 3

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ranko GLIGIĆ

    Gligići iz Miloševog Brda, opština Gradiška, RS,BiH su se prema predanju starijih na ovo područje doselili početkom devetnaest vijeka iz Hercegovine, tačnije iz P Polja. Inače vode porijekloo iz C Gore od plemena Rovci. Jedan Rovački rod Ivaniševići se u P.Polje doselio mnogo ranije i od Ivaniševića je nastalo dosta novih rodova među kojima i GLIGIĆI. Gligića ima širom Bos.Krajine, i većina ih, kao i Gligići u Miloševom Brdu, slave Đurđevdan. Zbog čega se jedan rod od Ivaniševića nazvao GLIGIĆ, niko pouzdano ne zna, ali se pretpostavlja da je to urađeno po prvom pretku toga roda koji se zvao GLIGO.

  2. Милорад Богдановић

    У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину ГИЛИГИЋИ се спомињу као слављеници осам различити слава. Већином су настањени у сребреничком крају гдје славе Миољдан, Аврамије (11.нов), Алимпије, Стевањдан, Ђурђевдан и Јовањдан.
    У бањалучком и поткозарском крају славе Ђурђевдан у парохијама Агићи, Блашко, Бошковићи, Градина, Демировци, Козарац, Милошево Брдо-Грабовица, као и у Ливну,Винска и Лијешће код Дервенте. У дубичком крају Никољдан славе у парохијама Двориште, Добрљин, Читлук као и у Костајници. Јовањдан славе у парохији Верићи и сусједној Бистрици, Драксенићима, као и у Грахову.
    Јевто Дедијер Глигиће спомиње само у Пољицу (Попово) који су овдје дошли око 1780 године а потичу од братства Љепаве и Иванишевићи. Слава им је Лучин-дан (стр 287). Скором подједнако о презимену Глилић из Херцеговине, спомиње и Милићевић и Филиповић у своји дјелима.
    У гореспоменутом ШЕМАТИЗМУ нигдје се не спомињу Глигићи који славе Лучин-дан.

    Ни на крај памети ми не пада да побијам “приче из народа”, али различите приче једна другу побија. Да је остало записано шта је у народу причано, неби сада остало овако различито распричано.

  3. Војислав Ананић

    ГЛИГИЋ, породица која од предака добро памти предање о свом поријеклу. Доселили су се из околине Бос. Петровца. Тамо су се звали Милосављевићи, а колијевка им бијаше Херцеговина и Далмација. Око 1850. један од Милосављевића убије бега, па је цијели његов род морао да бјежи од освете. Напустили су петровачки крај и промијенили презиме. Тада су дошли у Стригову и ту се окућили. Избор новог презимена одлучило је дједово име – Глиго. Из Стригове се доселе у Криву Ријеку на читлук бега Канафера Југовица, гдје се и устале. Славе Никољдан (по казивању Милана Глигића из Кнежице). Да је ово предање добро упамћено, потврђују двије чињенице: прво, од имена Глигорије хипокористик је Глиго – некада име и презиме у Далмацији од XVIII вијека (25, III, 197); друго, Глигићи су позната херцеговачка породица у Драчеву (Попово), огранак су Иванишевића (35, 355). То ће рећи да су се Глигићи селили из Херцеговине у Далмацију, а одатле се спуштали сјеверније.