Порекло презимена, село Воћњак (Лозница)

9. април 2014.

коментара: 1

Порекло станоништва села Воћњак, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vocnjak

Положај села.

Село Воћњак је у области Јадра, округ подрињски, среза јадранског, општина лозничка.

Село лежи на косама које иду од Гучева ка Тршићу а између села Тршића и засеока Башчелука.

Најглавнија место у селу је Баново брдо, где је по причању живео некакав „бан“ и на том месту се налазе развалине његових дворова а на том месту има и данас, како кажу, његових воћњака у којим рађају јабуке, крушке и шљиве; потом Бугарско гумно, где су, по причању, Бугари секли рујевину и жегли пепео, те су од њих и остали пепељарски велики казани. Осим тога постоји и Рибарско брдо између реке Штире и Будимлије, Голе њиве, Остружњак итд.

Земље и шуме.

Заједничких великих шума у овом селу нема а заједничке утрине постоје на Рибарском брду, Остружњаку, Боталиним њивама, Јошњаку, Јошином винограду итд.

На заједничку утрину-испашу село плаћа порез држави а за испашу мештани не плаћају ништа.

Воде.

У селу се пије изворска и бунарска вода. Нарочитих назива за изворе нема. Минералних вода нема. Кроз село тече река Штира и речица Будимлија. Кроз село и око мале Комарица протиче поток Мањин а кроз Горњу малу поток Алуга. Оба ова потока лети пресушују.

Клима.

Клима и ветрови су као и у селу Тршићу и осталим околним селима. Посматрајући и испитујући неколико година цео Јадар, дошло се до закључка да у целом Јадру западни ветар, који се зове Доњак или Дрињак доноси кишу. Најхладнији ветар је Северац а потом Устока, који дува са истока.

Тип села.

Ово село је разбијеног типа и подељено је на мале: Горњу, Комарице и Средњу малу. Куће су без реда растурене и на различитим растијањима, као и у суседним селима

У Горњој мали су: Марковићи, Видаковићи, Ристановићи, Давидовићи, Поповићи, Бојићи, Гајићи, Ђокићи, Костићи, Радићи, Чворићи, Лазићи и Ђокићи други, укупно 27 кућа.

У Комарицама су: Комарчевићи-Комарци, Јаковљевићи, Лукићи, Станимировићи-Красавци, Пантићи, Антонићи, Марићи, Михаиловићи – укупно 22 куће*.

*Једна фамилија није уписана, због нечиткости-оштећења.

У Средњој мали су: Јаковљевићи, …становићи*, Пантићи, Павловићи, …јићи* – укупно 7 кућа.

*Нечитко-оштећено.

Старине у селу.

У воћњачком гробљу постије развалине једног старог манастира кога су, по причању, градили Југовићи. На тим развалинама пре је била служба сваке године у прву недељу по Петровдану, где се силан свет окупљао ала сада те службе нема.

Порекло становништва и оснивање села.

Марковићи, Видаковићи, Ристановићи, Давидовићи и Поповићи су сви од једне фамилије, мисли се да су од најстарије породице у селу, досељени су из Бајног поља или Бајне Луке. Славе Срђевдан.

Комарчевићи-Комарци су такође стара породица, досељени су из Херцеговине због турског зулума, славе Јоовањдан.

Све остале породице овог села досељене су после ове две, горе наведене, фамилије, а то су:

Чворићи* славе Аврамијевдан.

Ђокићи*, славе Јовањдан.

Ђокићи* други су из Загона у Босни.

Радићи су од Сребренице у Босни, славе Лучиндан.

Лазићи су из Зајаче, славе Аврамијевдан.

Лукићи су из ужичких Бачеваца, славе Аранђеловдан.

Станимировићи су из Красаве, славе Степањдан.

Пантићи у Комарицама су из Костајника, славе Аранђеловдан.

Михаиловићи и Павловићи у Средњој мали су из Осата у Босни, славе Мратиндан.

Ристановићи у Средњој мали су из Азбуковице, славе Јовањдан.

Костићи* славе Лазаревдан.

Бојићи* и Гајићи* у обе мале славе Ђурђевдан.

Јаковљевићи* у обе мале, славе Степањдан.

Андрићи* славе Степањдан.

Антонићи* и Марићи* славе Никољдан.

Пантићи* у Средњој мали…

*Не зна се одакле су досељени (писац текста напомиње да ће о томе „накнадно јавити“), или се не зна коју славу славе, или је нечитко, оп. Милодан.

6. новембра 1903. године, Драгинац.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milorad

    Svaka cast na ulozenom trudu. ovo je za svaku pohvalu. Ali, zelim da dam mali doprinos.

    Pojedini podaci jednostavno nisu tacni. Na primer slava Djurdjevdan je najveca u Vocnjaku, a ovde se i ne spominje. Zatim, porodica Davidivic ne postiji vec vek ipo. Od nje su nastale dve porodice, Milovanovici i Ristanovici koji slave Djurdjevdan i poticu iz Davidova Brega kod Nevesinja koje vec dugo ne postoji.

    Izvor Borivoje Z Milojevic 1913. doktorska disertacija, sveska SANU, Neka antropogeografska ispitivanja u Jadru i radjevini