Порекло презимена, село Мокра Гора (Ужице)

26. март 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Мокра Гора, град Ужице – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Mokra Gora

Положај села.

Мокра Гора је највеће село у овој области; протеже се у дужину од 6 часова (хода) поред босанске границе. Веома је брдовита. На северној страни јој је према Заовинама планина Милошевац са висом Гавраном а на јужној страни кроз село: Ивица, Милошево Збориште, Оштрељ, Мали Столац, Кршањска Главица, Вис, Тусто Брдо, Градина, Шарган, Препелиште, Мали и Велики Вијогор, Осојница и Козја Стена до Кремана, Семегњева и Јабланице.

На средини села је Марково Поље, дуго 2 а широко 1 километар и у њему је општинска судница, школа, механа и железничка станица на прузи и путу Ужице-Босна а наоколо куће у којима су: Богдановићи, Арсенијевићи, Миковићи, Драгутиновићи, Томичићи, Миловановићи, Јовичићи, Којадиновићи, Божовићи, Средојевићи, Ђурићи, Јојићи, Вилиповићи и Ристановићи. На јужној страни је засеок Пањак, врло брдовит, кршевит и куће су испод висова: Кршева, Рудина, Мијаилових Солила и Оштримица где су куће Јакшића, Чечарића, Рашковића,, Топаловића, Микавица, Радојевића, Ђуровића, Перишића, Сенића и Калабића; на северозападу је Кршање где су Тошићи, Шарчевићи, Чанчаре, Тошићи и Мојићевићи. Около су засеоци: Преседо где су Гајовићи, Бошњаци, Татићи, Стевићи, Станишићи, Драгутиновићи, Колаковићи и Станићи; затим, Крсмански Поток у коме су Крсмановићи и Шиљковићи; заселак Под-Шарган где су Глибетићи, Шијаци, Ивановићи, Шпијуновићи, Рабаси, Гацићи и Цвијовићи; засеок Мантеше где живе Турудићи, Вучетићи, Симовићи, Богдановићи и Росићи; засеок Суви Поток у коме су Шијаковићи, Милинковићи и Филиповићи; Ћуповићи, Ђоковићи, Керковићи; засеок Постење у коме су Милекићи, Турудићи и Тимотијевићи; засеок Стари Котроман где су Милићевићи, Томићи, Ћуповићи,Ђоковићи, Керковићи, Миловановићи и Урошевићи док су Под-Отрељом Остојићи.

Воде.

Кроз село тече бели Рзав, Камишница – ова прима Трњачки Поток који извире испод Кутозера, Шарганчицу, Постењски Поток – тече из Грубишеваца, Суви Поток, Крсмански Поток, Дубавац и Црни Рзав – прима Дубраву и Брезовац. Извори су: Смрдељ, Корита, Велики Гај и Суљевац у Пањку, Ракино, Радованово и Филиповића Врело, Луг, Божурица, Јованова Вода, Липовица и Сировица у Марковом Пољу, Пиревац, Подивичје у Ђурковац у Постењу, Добриш на Стоцу, Симина Вода, Петрова Вода, Андрова Вода и Змајевац у Кршању, Ђаковац у Старом Котроману, Милошева Вода у Милошевцу и Сланац под Козјом Стеном – оставља црвенкасте трагове, има непријатан мирис и зими је млака вода из њега.

Земље.

Земљишта се називају: Дубље, Језеро, Нишан, Романија, Гуманце, Милорадица у Пањку; Локав, Друганчица, Њивашница, Попово Брдо и Погача у Преседлу; Карасалија, Бучевски Дућан, Чутурско Поље, Дијанице, Кукавички До, Ограђеница у Марковом Пољу; Градац, Топлика, Алина Граб, Ајдучка Пећина, Јовци, Бурановац, Лугови и Притори у Постењу, Коњско Поље, Бркина Раван и Османова Раван у Кршању, Крсманско Селиште у Крсманском Потоку и Бјело Поље у Старом Карантину.

Име селу.

Име селу дао је његов ага Мустај-бег из Прибоја. Веле да је ту законачила нека војска и ложила сирову гору (сирова дрва) на ватру, па говорили : „ала је ова гора мокра“ те је отуда дошло име Мокра Гора.

Старине у селу.

1. У Марковом Пољу, у школској башти, постоји побијен камен висок 1,5 метра, зову га Марков Камен или Нишан, лепо истесан а веле да је се њиме „мећао Краљевић Марко и са њега узјахао на Шарца“.

2. Милошевац и у њему Милошева Вода и Милошево Збориште називају се по Милошу Обилићу, који је овде имао цркву о чему има помена у народним песмама.

3. У Марковом Пољу крај друма је велико Грчко Гробље, пуно великих надгробних плоча кречњачких из Ограђенице*, неке тешке и по две тоне. Неке су обрађене у виду сандука и на гробове положене. Има и камења пободеног „у дубац“, на неким изрезане змије, млад месец у виду полукруга, крстови и људске слике. Неки ово зову Римско Гробље.

*То је висораван, чије су њиве ограђене каменим зидом.

4. Ту је место Црквина и Ланиште.

5. Преко Шаргана познаје се „турска калдрма“ на старом друму Ужице – Сарајево.

6. У Марковом Пољу ископаване су зидине, земљано посуђе, сабље, топузи, калдрма и велике људске кости.

7. У Кршању је мала дрвена црква на месту старе, коју су запалили Турци у Првом Устанку.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Крсмановићи, Шарчевићи и Остојићи су најстарије породице у овом селу, заједно су живели у Крсманском селишту. Од њих су Лазићи у Заовинама а Крсмановића има у Тометином Пољу код Пожеге. Крсмановићи, Остојићи и Лазићи славе Никољдан, а Шарчевићи славе Пантелијевдан.

Пре 300 година досељени су:

Чутурићи (Јовичићи, Томичићи, Миловановићи, Богдановићи, Рабаси и Тимотијевићи) су из Босне, има их у таковским Прањанима, славе Ђурђиц.

У 18. веку досељени су:

Шпијуновићи (Којадиновићи) су из Шаранаца, њихов прадед Димитрије шпијунирао је Турке у Првом Устанку, од њих су Којадиновићи, само доцније доведени из Заовина, славе Стевањдан.

Јањићи су из Будимлије код Вишеграда, где има још, велика породица, славе Јовањдан.

Драгутиновићи (Миковићи, Тошићи и Поповићи) су од Сјенице, најпре били у Сјеништу, од њих су Панићи и Попадићи у Стапарима, славе Ђурђевдан.

Чанчари (Јојићи, Арсенијевићи, Вујићи, Ракићи и Бјелићи) су од Никшића, славе Стевањдан.

Глибетићи су из Пиве, славе Ивањдан.

Тошићи (Јездимировићи и Плакаловићи) су из Гацког, славе Јовањдан.

Колаковићи су из Језера, славе Ђурђевдан.

Татићи су из Херцеговине, славе Лучиндан.

У 19. веку досељени су:

Шиљковићи су из Слатине код Чачка, побегли због Турака у Време Првог Устанка, славе Аранђеловдан.

Радојевићи су из Мацута у Босни, славе Јовањдан.

Турудићи су из Пиве, прво били у Кремнима па отуда дошли овде због Турака, има их у Босни на Гласинцу, славе Аранђеловдан.

Рашковићи су из Рашке, славе Св. Ћирило и Методије.

Перишићи су из Вардишта, од њих су Шобатовићи у Шљивовици и Калабићи (Гајовићи) у Вардишту, славе Јовањдан.

Урошевићи (Бабићи и Ивановићи) су из Паочића у Босни, славе Пантелијевдан.

Милекићи су из Јабланице, славе Јовањдан.

Недељковићи (Поповићи) су из Пиве***.

Бучевци* су из Бучја код Прибоја, славе Стевањдан.

*По њима се у Марковом Пољу зове Бучевски Дућан на једном водопаду Калмашице, где су њихови стари помоћу воде правили пушке – „бучевке“.

Ристановићи су из Црљеница код Пљеваља, славе Аранђеловдан.

Чечарићи (Мићићи*) су били у Борановићима, па у Штрпцима, славе Јовањдан.

*Мићићи се назвали Чечарићи када је сердар Мићић затворен у Гургусовачку Кулу.

Станишићи су из Штрбаца, били претходно у село Сокољане (Рача), славе Никољдан.

Вилиповићи су из Велетова у Босни, потичу од велике породице Станојчића, славе Јовањдан.

Вучетићи (Паунци) су из Мочиоца код Ивањице, славе Ђурђиц.

Цвијовићи су из Заовина, славе Ђурђевдан.

Максимовићи (Лончари) су из Крњаче код Прибоја, славе Јовањдан.

Керковићи си из Бијелог Поља, славе Никољдан.

Станићи су из Штрбаца, славе Пантелијевдан.

Пре 70-80 година досељени су:

Јакшићи су из Вардишта***.

Бошњаци су из Гласинца***.

Томићи су из Будимлије, славе Ђурђевдан.

Томићи су из Босне, славе Никољдан.

Сенићи су из Кривог Дола преко Увца, има их у Сјеништима и Чајетини, славе Лучиндан.

Росићи су из Босне, славе Стевањдан.

Ћуповићи су из Штрбаца, били најпре у рачанске Јасиковиће, славе Аранђеловдан.

Милићевићи су из Крњаче***.

Стевићи су из Вардишта, славе Јовањдан.

Стојићи су из Велетова***.

Миловановићи су од Вишеграда, славе Ђурђиц.

Пре 30-50 година досељени су:

Ђоковићи су из Нове Вароши, славе Јовањдан.

Мојићевићи су од Нове Вароши, славе „Аћимијану“.

Средојевићи су из Раче, славе Аранђеловдан.

Симовићи су из Ташеве, претходно били у Чајетини, славе Ђурђевдан.

Милинковићи (Гацићи) су из Велетова од Станојчића, славе Јовањдан.

Божовићи су из Семегњева од Костића***.

Ђурићи су из Заовина, славе Ђурђевдан.

Микавице су из Будимлије, славе Ђурђевдан.

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Свака част за фотку , администраторе-мајсторе!

  2. Небојша Новаковић

    Милекићи славе Јовањдан.

    • Milenko Milekic

      Site je stvarno impresivan. Interesuje me odakle ste dobili informaciju da su se Милекићи doselili из Јабланице?

      Moj otac Bosko Milekic (1932-2002) je ostavio sledece informacije u vezi nasek porodicng stabla koje vam mogu pomoci u vezi vaseg projekta:

      – Milekici iz Mokre Gore su Hercegovci koji su se iselili iz hercegovine u selo Tometno Polje na Divcibarama.
      – Pocetkom 19 veka Milekic GRUICA ( moj sekundjeldeda) sa svojim sinom Petrom, kcerkom Mitrom i sinovcima Radisavom i Miletom dolazi u Mokru goru y selo POSTJENJE gde i sada ima kuca Milekica. Sinovac Mileta se kasnije seli na UB.
      – Gruicin sin PETAR (moj navandeda) se ozenio u Mokroj Gori sa Stanom Kalandoric. Imali su 4 sina: Jovan, Milisav, Ljubisav i Lazar. Imali su takodje i 4 kceri: Gospava, Jojna, Vuja i Peja.
      – Petron sin LAZAR (moj cukundeda) je imao 3 sina Milen, Jeremija (1861 – 1938) i Milutin (1870-1911)
      – Lazarev sin MILUTIN (moj pradeda) se ozenio iz sela Krsanje – Sarcevici i imao je dva sina i jednu kcer: Milen (1905-1993), Lazar (1909-1945) i Jelena (1907-1991).
      – Lazarev sin MILEN (moj deda) se ozenio is kremana sa Djokic Borkom (1909-1977). Imali su 7 sinova i 2 kceri: Bosko (1932-2002), Ilija (1935-1996), Svetozar (1930-1996), Milija (1937-2005), Radimiar (1942- ), Milutin (1927-1928), Savo (1928-1929)
      – Milenov sin BOSKO (moj otac) se ozenio sa Krsmanovic Stanojkom iz Mokre Gore.

  3. Јован

    Зна ли неко има ли Павловића у Мокрој Гори(Јовањдан) сада смо у Зарожју код Бајине Баште и пише да смо дошли из Мокре Горе у периоду Српских устанака